Ponedeljak, Utorak, Sreda, Vranjske, Petak, Subota..

06.08.2017

Aleluja, napredna oluja

Imam jednog prijatelja, zdrav, prav celog života, volu je mogao rep da iščupa, al' zakači „bata raku“, spozna tamniju stranu životarenja i iracionalan strah od smrti.

Skrpe ga, međutim, i nekako oporave lekari, sekli su ga mesec dana, odstranjivali neke intimne delove tela, vratili u opipljivu dimenziju, te čovek, poluprepariran, pod pretnjom recidiva i danonoćnom opsadom sumornih misli, pita one doce šta mu valja činit' u pogledu daljeg sleda događaja i produženja tog kratkog, ali ipak slatkog života na planeti Zemlji.

Ovi videli obeznanio se čovek od sraha, a stvar nije nepovratna, pa uz onu regularnu pouku posavetuju ga, srpski šaljivo, da bukvalno svakog narednog dana posle rehabilitacije, do kraja života, mora da prepešači po deset kilomatara da stvar ne bi recidivirala.

Ovaj bukvalista, a i savestan, pa na deset samoinicijativno doda još pet.

Posle šest meseci, više nisam mogao da ga prepoznam, bio je to neki drugi čovek ili bolje reći pola-čovek, makar u fizičkom smislu.

Uglavnom, stvar je od tada dobro „napredovala“, a kako i ne bi (hahaha...) sa takvom, asketskom posvećenošću institutu pešačenja.

Ovu anegdotu sam prepričao da bih dočarao da potpuno ista dr-fora pali i kod lokalnih političara.

Samo što oni veruju u neke njihove „doktore“ u vremenima kada doktor, nažalost, može bit' bilo ko.

Kada je SNS pre nekoliko godina bio u rasulu, kada su otkrivene metastaze na, mislilo se, zdravom tkivu odbora vranjskoga, jedan „doktor“ keramike iz nekog srpskog grada (ne sećam ga se, ne svraća više) i njegov bos sa vrha, inače doktor za SIS, dijagnostifikovali su bolest i uzeli da seku skalpelima.

Kad su videli da tu nema zdravog tkiva, taj dr sa strane dobije zadatak da, uz asistenciju drugog dr-a iz komšijske naseobine (nadimak mu beše nešto na B..., Bosanski lonac, Bosna Mlada, Bosanska urmašica, tako nešto), pošto je ponestalo zdravog političkog organa u vlastitim redovima, krene  u potragu za donorima iz sličnog političkog, potplaćeničkog miljea.

Kod dvojice ergena iz lokalne mega-giga-tera kompanije, pronađen je „mod“ za izlečenje, nakon što je prethodno njihova kompanija ozdravljena masovnom hipnozom od opake bolesti znane kao „espesizmatizam“.

Tim polovnim politikantima, bez obzira što su bolovali od teških oboljenja, tipa ursizam, neopreletizam i nonpersonalizam, uspeli su da vrate kilometražu i predstave ih kao novu stranačku elitu.

Ovi, kad su videli da su izlečeni, pitali Bosanskog lonca i onog inokosnog dr-a sa strane šta im „preporučaju“ u pogledu terapije kako bi njihovi životi bili zdravi, napredni, kako se opaka bolest od koje su oboleli u mrskim pređašnjim partijama ne bi ponovo javila.

Dva vrača, poput onih pravih doktora s početka teksta, krenuli da seire.

„Morate svakog, ali svakog dana da u stranačkim prostorijama održavate stranačke savete - mesnih organizacija, zdravlja, privrede i ekonomije, socijale, ekologije, ljubavi i čega ti ne sve.

Napravite raspored, po pet sastanaka pre i posle jela, vikendom zdrava šetnja po ruralnom terenu i merenje pritiska babama i dedama na petnaest minuta.

Morate sedam puta nedeljno da ispirete mozak članstvu i pričate im bajke, da ih terate da idu svakog drugog dana pet puta dnevno pre i posle ručka da nose zejtin i brašno socijalnim slučajevima, inače će vaša bolest recidivirati.

Morate ćutati u skupštini, jer sve što kažete može i biće upotrebljeno protiv vas“, bajali su.

I ovi poslušni, deset kilometara je deset kilometara.

Pa, čak terapijsku dozu samopregorno revidirali, angažujući na stotine "rajinaca" kojima dva puta dnevno u prostoriji pet sa pet sa "figama" u džepovima govore da su, kao, pronašli melem za teško izlečive bolesti - kriminal, besposličarenje, gluvarenje, sredovečnim ženicama lek za kućnu dosadu, da su patentirali eliksire koji leče belu magiju i razne vrste apstinencijskog nezadovoljstva.

Samo još da formiraju stranački hor koji će tercirati na propovedima, uz klicanje „aleluja“, na svakih 45 minuta sastanka.

Svi dokazi o ovome su eksplicitno na stranici Srpske napredne stranke Vranje na fejsbuku.

Ima i "prilog" na stranačkoj Vranjskoj plus, koja izveštava da je "u duhu druženja i razbibrige", ma šta to značilo, vrhuška SNS priredila koktel kraj gradskog bazena i šatro odala počast članstvu, a ne žrtvama "Oluje", kao svi u Srbiji tog dana.

Eeeeeee, naučili i ovi, sad su oni "doktori", dobro možda malo nespretno odabran datum, ali oni su sad ti, kako se to stručno kaže, "terapijski psi" članstvu...

Ko ne veruje da je masovna terapija u toku, ima sve crno na belo, pa nek gleda.

Ko veruje, ne mora ni da gleda.

On je već izlečen.

Ali, stvarno.