Ponedeljak, Utorak, Sreda, Vranjske, Petak, Subota..

06.08.2017

Алелуја, напредна олуја

Имам једног пријатеља, здрав, прав целог живота, волу је могао реп да ишчупа, ал' закачи „бата раку“, спозна тамнију страну животарења и ирационалан страх од смрти.

Скрпе га, међутим, и некако опораве лекари, секли су га месец дана, одстрањивали неке интимне делове тела, вратили у опипљиву димензију, те човек, полупрепариран, под претњом рецидива и даноноћном опсадом суморних мисли, пита оне доце шта му ваља чинит' у погледу даљег следа догађаја и продужења тог кратког, али ипак слатког живота на планети Земљи.

Ови видели обезнанио се човек од сраха, а ствар није неповратна, па уз ону регуларну поуку посаветују га, српски шаљиво, да буквално сваког наредног дана после рехабилитације, до краја живота, мора да препешачи по десет киломатара да ствар не би рецидивирала.

Овај буквалиста, а и савестан, па на десет самоиницијативно дода још пет.

После шест месеци, више нисам могао да га препознам, био је то неки други човек или боље рећи пола-човек, макар у физичком смислу.

Углавном, ствар је од тада добро „напредовала“, а како и не би (хахаха...) са таквом, аскетском посвећеношћу институту пешачења.

Ову анегдоту сам препричао да бих дочарао да потпуно иста др-фора пали и код локалних политичара.

Само што они верују у неке њихове „докторе“ у временима када доктор, нажалост, може бит' било ко.

Када је СНС пре неколико година био у расулу, када су откривене метастазе на, мислило се, здравом ткиву одбора врањскога, један „доктор“ керамике из неког српског града (не сећам га се, не свраћа више) и његов бос са врха, иначе доктор за СИС, дијагностификовали су болест и узели да секу скалпелима.

Кад су видели да ту нема здравог ткива, тај др са стране добије задатак да, уз асистенцију другог др-а из комшијске насеобине (надимак му беше нешто на Б..., Босански лонац, Босна Млада, Босанска урмашица, тако нешто), пошто је понестало здравог политичког органа у властитим редовима, крене  у потрагу за донорима из сличног политичког, потплаћеничког миљеа.

Код двојице ергена из локалне мега-гига-тера компаније, пронађен је „мод“ за излечење, након што је претходно њихова компанија оздрављена масовном хипнозом од опаке болести знане као „еспесизматизам“.

Тим половним политикантима, без обзира што су боловали од тешких обољења, типа урсизам, неопрелетизам и нонперсонализам, успели су да врате километражу и представе их као нову страначку елиту.

Ови, кад су видели да су излечени, питали Босанског лонца и оног инокосног др-а са стране шта им „препоручају“ у погледу терапије како би њихови животи били здрави, напредни, како се опака болест од које су оболели у мрским пређашњим партијама не би поново јавила.

Два врача, попут оних правих доктора с почетка текста, кренули да сеире.

„Морате сваког, али сваког дана да у страначким просторијама одржавате страначке савете - месних организација, здравља, привреде и економије, социјале, екологије, љубави и чега ти не све.

Направите распоред, по пет састанака пре и после јела, викендом здрава шетња по руралном терену и мерење притиска бабама и дедама на петнаест минута.

Морате седам пута недељно да испирете мозак чланству и причате им бајке, да их терате да иду сваког другог дана пет пута дневно пре и после ручка да носе зејтин и брашно социјалним случајевима, иначе ће ваша болест рецидивирати.

Морате ћутати у скупштини, јер све што кажете може и биће употребљено против вас“, бајали су.

И ови послушни, десет километара је десет километара.

Па, чак терапијску дозу самопрегорно ревидирали, ангажујући на стотине "рајинаца" којима два пута дневно у просторији пет са пет са "фигама" у џеповима говоре да су, као, пронашли мелем за тешко излечиве болести - криминал, беспосличарење, глуварење, средовечним женицама лек за кућну досаду, да су патентирали еликсире који лече белу магију и разне врсте апстиненцијског незадовољства.

Само још да формирају страначки хор који ће терцирати на проповедима, уз клицање „алелуја“, на сваких 45 минута састанка.

Сви докази о овоме су експлицитно на страници Српске напредне странке Врање на фејсбуку.

Има и "прилог" на страначкој Врањској плус, која извештава да је "у духу дружења и разбибриге", ма шта то значило, врхушка СНС приредила коктел крај градског базена и шатро одала почаст чланству, а не жртвама "Олује", као сви у Србији тог дана.

Еееееее, научили и ови, сад су они "доктори", добро можда мало неспретно одабран датум, али они су сад ти, како се то стручно каже, "терапијски пси" чланству...

Ко не верује да је масовна терапија у току, има све црно на бело, па нек гледа.

Ко верује, не мора ни да гледа.

Он је већ излечен.

Али, стварно.