13.05.2017

Ивица&Ivica и јагњећа чорбица

Прошле недеље, сасвим незаслужено, једна важна вест,  посебно за нас јужњаке, готово да није ни забележена. Тек ту и тамо, објављено је  да је Његова екселенција Кајл Скот, амерички амбасадор у Београду, разговарао са Ивицом Тончевим, државним секретаром у Министарству иностраних послова.

Иако злобници причају да је Ивица, пре састанка са Скотом, тражио да му се објасни у чему је разлика између Јужне и Северне Кореје, а да је разговор завршен традиционлном Ивичином реченицом: „ће га решимо“ - био је то  (за сада) врхунац, каријере контроверзног  момка из Божице, села надомак Сурдулице.

Од сликања са Борисом Петковим, једним од јунака филма „Видимо се у читуљи“, доспео до тога да му се презентује став америчке администрације о корејској кризи.

Мало ли је?

Легенда каже  да је све почело  у београдском ресторану „Шехер“, 2003. године. Ту су се, наводно, први пут срели двојица Ивица,  Дачић и Тончев.

Ручак је завршен  као у култном филму„Казабланка“:

„This is the beginning of a beautiful friendships.“

Све пре и после тога је историја aли и велика мистерија.

Нити се зна поуздано шта је спојило овај двојац, а још мање какви их то интереси држе сво ово време заједно.

Како год, Дачић је мењао политички курс, савезнике, коалиције, најближе сараднике, , социјалисти су  пролазили кроз Сциле и Харибде, вешто избегавајући опасне хриди, било је и унутрашњих трвења и озбиљних афера, али ништа што ће пореметити односе у фирми Ивица&Ivica.

Напротив, Тончев је увек био ту, поред и уз Дачића.

Од 2008. до 2012. године Тончев се налазио се на месту саветника за европске интеграције Ивице Дачића, тада првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. Након тога постао је саветник за националну безбедност председника Владе Србије, а потом и  саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова.  А, онда је 2016. постављен на  функцију државног секретара у Министарству иностраних послова.

У исто време, ИТ је радио је и на свом образовању.  После дипломе на Мегатренд универзитетуБеоград на смеру пословна администрација и менаџмент, на Факултету за менаџмент истог универзитета стекао је звање дипломираног мастер менаџера.

У  чему је тајна Ивице Тончева?

Не улазећи у веродостојност навода о њеким његовим везама са људима сумњиве репутације, попут Мише Банане, сувише би било наивно сводити односе Ивица&Ivica само на ту димензију јер круг његових блиских пријатеља се креће од Новаковог оца, Срђана Ђоковића до Александра, односно Андреја Вучића.

Чини ми се да одговор може да се наслути из једне сцене која може бити илустрација стреловитог успона ИТ.

Када је својевремено Стеван Дојчиновић, тада новинар Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС), сада уредник портала КРИК, аутор књиге о Шарићу, објавио серију текстова о Ивици Тончеву, уговорен је састанак у елитном београдском ресторану „Мадера“.

Стеван је, по сопственом признању, био врло импресиониран начином на који је ИТ покушао да га разувери да Дојчиновићеви наводи о сумњивим пословима фирме Ивица&Ivica нису тачни.

„Добро, Стеване, пишеш да сам ја богат човек.“

„Па, јесте ли богати?“

„Нисам Стеване, нисам! Где си видео да богат човек једе чорбу“, објашњавао је  ИТ док је конобар, са руком на леђима, послуживао јагњећи дроб у течном стању.

И, како да ви не поверујете човеку са оваквом аргументацијом?