Хроника

Нека нас држава заштити

ИСТРАЖНИ ПОСТУПАК ЗА ПЕДОФИЛИЈУ ПРОТИВ МУШКАРЦА ИЗ ОКОЛИНЕ ТРГОВИШТА

 

„Против С.Ц поднете су две кривичне пријаве, јер у његовом случају имамо два оштећена лица. Што се нас у полицији тиче, сматрамо да је у питању педофилија, а предмет је комплетиран и предат Основном тужилаштву на даље поступање“, каже Слађан Ристић, инспектор за крвне деликте Полицијске управе у Врању.

Он подсећа да је педофилија сексуална настраност која се огледа у привлачности према деци истог, супротног или оба пола и да је због тежине последица она строго кажњива у свим земљама света.

Емилија Тончић, заменица основног јавног тужиоца потврдила је за Врањске да је против С.Ц. у току истражни поступак, да је предмет деликатан и да су изјаве сведока потресне.

С.Ц. (1960) је предузетник, а они који га познају кажу да је невероватно моћан човек, који „на разним нивоима власти“ у Трговишту и Врању има везе и везице. Упућени тврде да су му данас веома близу многи финансијски извори. Поседује два теретна возила и два путничка аутомобила, а кућу у Врању је подигао за мање од два месеца.

 

З. М. отац 17 годишње Д. М., човек с почетка ове ПРВЕ од четири приче о педофилији из Трговишта, каже да је тај случај узнемирио људе у тој малој варошици и да очекује да ће држава стати у заштиту оштећених породица.

 

„Ја овде знам за четири случаја у којима је С.Ц. својим болесним поступцима, направио расуло у нашим породицама. Све је пријављено и сада су државни органи на потезу. Ако нас држава не заштити, велико је питање шта ће озлојеђени људи урадити, ако ми будемо принуђени да  истерујемо правду“, упозорава З. М.

У предмету код Основног јавног тужилаштва из 2016. године, његова малолетна ћерка Д. М. је између осталог изјавила:

 

„Све је почело телефонским позивима, а када сам његов број блокирала, он је прешао на СМС поруке. Често, када се ујутро пробудим, у телефону сам налазила десет и више порука које ме својим садржајем јако узнемире. На основу порука које мије слао, ја сам закључила да он жели да ме силује. Онда сам му одговорила да престане са тим и да ћу све да кажем родитељима и пријавим полицији. Он се није обазирао, па ми је једнога дана стигло преко 100 порука, а ја за све то време нисам знала о коме се ради, тако да ме је било све више страх. Често због тога нисам смела сама да излазим, а родитељима сам јављала да ме сачекају када се враћам из школе. Онда сам од другарица сазнала ко је он и да сличне поруке пише и другим девојкама. Зато ме је било увек страх да ли ћу га и где срести. После четири-пет месеци, поруке су престале да стижу када је мој отац све пријавио полицији и када су му узели телефон“.

БЕЗОБРАЗНЕ ПОРУКЕ

С. С. (1970), отац 17 годишње А. С. посебно је узнемирен. И он чека да органи ураде свој посао.

 

„Чекам да га видим иза решетака, па да после и моја о друге три породице славимо тај дан. Међутим, још у то не верујем, јер је он повезан са свима у власти. Да сам ја учинио само делић овога што је он урадио, ја бих давно био у затвору“,  каже С. С.

Он додаје да је све почело слањем СМС порука његовом детету после Преображења 2015. године.

Како ја С.С. због посла често одсутан, дете је све испричало мајци и од ње затражило помоћ и заштиту. У почетку мајка и ћерка оцу детета нису ништа говориле плашећи се да између њих двојице не дође до сукоба и туче.

 

„У почетку нисам могао да верујем да онај монструм шаље тако безобразне и увредљиве поруке. Онда сам цео случај пријавио најпре полицији у Трговишту. Када ме је полицајац саслушао одговорио ми је: 'Да је мом детету то урадио, ја бих га убио'. Видео сам да ту нема хлеба, јер ти полицајци ни репом нису мрднули, па сам отишао и цео случај пријавио полицији у Врању. Њима сам предао поруке као доказни материјал“, каже озлојеђени отац, а на додатно питање да ли је евентуално покушао да се сусретне са С.Ц. и да тако покуша да реши проблем, С. С. енергично каже:

 

„Ја избегавам да се са њим сусретнем. Једноставно, не желим да ступим у контакт, јер немам шта са монструмом да разговарам. Избегавам да га видим, јер се бојим да ми мрак на падне на очи“.

Он објашњава да му је ћерка због стреса и траума била на терапијама код психолога и неуропсихијатара и да не може да се поврати нормалном животу.

 

В. М. (1968) самохрана мајка Х. М. у телефонском позиву је енергично одбила да о свом случају прича за новине:

 

„Не желим да причам о томе, јер сам 17. фебруара ове године повукла пријаву против С.Ц.“, кратко и одсечно је рекла В. М.

Сви са којима смо разговарали тврде  да В. М. у ствари не сме од њега да прича за новине.

О овом случају у Трговишту је има најмање информација. Извесно је само да је пре 2-3 године С.Ц.  насрнуо на самохрану мајка, пензионерка З. К. У одбрани малолетне ћерку М. К. нападач је мајци поломио руку. Случај је пријављен, али је брзо заташкан. Наш извор претпоставља да З. К. није смела да иде до краја, бојећи се последица од овог моћника.

 

„Власт се мора озбиљно позабавити овим случајем. Треба га законом дисциплиновати, или уклонити из ове средине. Он је човек који не преза ни од чега, а када зацрта неки план, на том путу до циља скоро да нема препрека. Колико је само бракова до сада пореметио или растурио“, на крају ове приче упозорава Д. Т., одличан познавалац прилика у тој средини.

 

 

НЕКЕ ОД ПОРУКА

 

Према ономе што су нам испричали родитељи, С.Ц. је њиховој деци послао  неколико стотина СМС порука. Један од родитеља тврди да су његовој девојчици једнога дана стигле 102 поруке. Углавном све су предате надлежним органима, а многих се не сећају или их је срамота да их напишу. Ево неколико оних до којих смо дошли.

 

 „Чекам те испред интернат“

 

„Чекам те ће дођем испред школу“

„Знаш како је кад се нешто неможе издржи не терај ме да будем покварен. Неће побегнеш“

 

 „Ај што си таква боље милом него силом“

 

 

С.Ц.: СВЕ ЈЕ ТО УГЛАВНОМ ЗАВРШЕНО

С.Ц: смо пронашли после неколико телефонских позива. Када је чуо шта је предмет разговора, кратко је одговорио да је то што га питамо, судски углавном завршено или је при кају. На молбу да ипак мало објасни сва четири случаја, он је врло прибрано одговорио:

 

У првом случају све је на суду углавном завршено или је при крају. Помирили смо се са породицом З. М. и сада договарамо детаље одштете. Тај предмет већ рачунам завршеним.

 

У другом случају код породице С. С. још је предмет код правосудних органа. Ја и адвокат ћемо видети како ће се то одвијати и како да им овај случај приведемо крају. За сада једино је овај случај за мене још нерешен.

 

У трећем случају малолетне Х. М. и њене мајке, ја сам све признао. У складу са судском одлуком прихватио сам све трошкове. Значи да је то решено на обострано задовољство.

 

Четврти случај је, као и претходни, давно решен. Ја сам прихватио кривицу, а суд ме је казнио неким износом кога се не сећам, да га уплатим у хуманитарне сврхе. И то сам урадио, тако да и ово окончано.

Дакле, како сам рекао на почетку, осим овог вашег другог питања, први, трећи и четврти проблем су за мене завршени.

 

 

 

ЗА ДЕСЕТ ГОДИНА ТРИ КЛАСИЧНА СЛУЧАЈА ПЕДОФИЛИЈЕ

„У последњих десет година у Вању смо имали три класична случаја педофилије. У првом је старију господин сексуално злостављао девојчицу са менталним проблемима. У другом случају поново је реч била о старијој особи. Она је жртве налазила поред вртића, а своје сексуалне фантазије је задовољавала додиривањем интимних делова теле деце. И трећи,последњи случај је из прошле и ове године. Ту је реч о 40-годишњој особи из руралне средине, из Криве Феје, и девојчици од 13 година из Врања. Наравно, све три случаја су процесуирана пред надлежним судовима у Врању“, рекао нам је Слађан Ристић, инспектор за крвне деликте Полицијске управе у Врању.

 

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

Емилија Тончић, заменица основног јавног тужиоца потврдила је за Врањске да је против С.Ц. у току истражни поступак, да је предмет деликатан и да су изјаве сведока потресне

 

„Обраћам се и вама у новинама  и тражим да заштитите моју и још три породице у Трговишту од педофила С.Ц. који је нама и нашој деци упропастио животе. Тражим да нам помогнете јер од последица овог бруталног случаја не могу да спавам. Не могу да вам причам детаље злостављања мог детета, али сам све пријавио Центру за социјални рад, полицији у Трговишту и Врању, а предмет је тренутно у Основном тужилаштву“.

Овај вапај стигао нам је од З. М. (1970) оца малолетне Д. М. из Трговишта, чију је ћерку, како он тврди, С.Ц. више месеци телефонским позивима и СМС порукама сексуално узнемиравао и злостављао све до момента док му полиција није одузела мобилни телефон. Узнемирени отац малолетне девојке тражи помоћ од медија јер каже да се ствари за сада одвијају на чудан начин.

 

Живот замуцкује

ПОРОДИЦА ЈАНКОВИЋ НА ТВ ПРВА

Оптужни предлог против Милоша Вучковића из Новог Сада, Ненада Јовановића, Ненада Николића, Горана Илића, Банета Станојковића и Слађана Васића, сви из Врања, поднет је шестог фебруара 2014. године, због по једног кривичног дела насилничко понашање из члана 344, став 2, у вези са ставом 1 Кривичног законика. Против Јовановића, Вучковића и Николића подигнут је оптужни предлог и због кривичног дела тешка телесна повреда, из члана 121, став 1 КЗ и против Дарка Секулића због кривичног дела насилничко понашање из члана 344, став 1 КЗ и кривичног дела лака телесна повреда из члана 122, став 2, у вези са ставом 1 КЗ“, цитат је из дописа ОЈТ Врање који је потписала в.ф. основног тужиоца Милица ПЕТКОВИЋ.

Из тужилаштва даље објашњавају да је у тзв. предистражном поступку „одбачена кривична пријава коју су поднели Милош Вучковић, Слађан Спасић, Ненад Николић и Ненад Јовановић, поднета против Тање Јанковић због сумње на кривично дело лака телесна повреда, као и против њеног оца Зорана Јанковића кога су поменута четворица сумњичили за кривично дело насилничко понашање.

По оним оптужбама које су „ступиле на правну снагу“, отпочет је главни претрес пред Основним судом у Врању у предмету са ознаком К.бр.45/14.

Из ОЈТ-а констатују да су на главном претресу, одржаном 29. априла 2015. године, уз списе предмета К.бр.45/14 „здружени списи предмета К.бр.133/15“. Из ког разлога?!

„По оптужном предлогу оштећених као тужилаца - Милоша Вучковића, Горана Илића и Слађана Спасића - против окривљених Дарка Секулића, Зорана Јанковића, Бојане Јанковић и Тање Јанковић због кривичног дела насилничко понашање, против Секулића и сестара Јанковић и за наводно наношење лаких телесних повреда. Одлучено је да се убудуће води јединствен поступак“, каже се у одговорима из ОЈТ Врање на питања редакције Врањских.

ОДЛАГАЊЕ ПРЕТРЕСА

Портпаролка Основног суда Александра ТОШИЋ-АРСИЋ, одговарајући на питања Врањских о току поступка, извештава да је предмет 14. априла 2014. године задужила и по њему поступала судија Марија Јанићијевић. Четвртог јула 2014. године почео је главни претрес, „када су дата уводна излагања“. Уз сагласност и на предлог странака и бранилаца, а због истека радног времена, суд је тог дана донео решење о одлагању главног претреса за 17, 18. и 19. септембар 2014. године. Међутим, због штрајка адвоката и неприступања појединих окривљених, наставак је одложен у више наврата. Најпре 17. септембра, па 12. новембра и 26. децембра 2014. године. На заказаном наставку 26. фебруара 2015. нису се појавили Јанковићи, Секулић, те Вучковић, обавештавајући унапред суд о немогућности да дођу.  Све је одложено за 29. април 2015. Тог датума донето је већ поменуто решење о спајању кривичних предмета К.бр.45/14 и К.бр.133/15“. у један поступак.

„Тада је одређено да ће се водити јединствен кривични поступак под пословним бројем К.бр.45/14. Од момента спајања предмета, окривљено је десет лица у јединственом предмету“, наводи се у одговору портпаролке суда Александре Тошић-Арсић на питања Врањских.

У наставку, међутим, долази до серије одлагања - 21. маја, 27. августа и 22. октобра 2015; потом 26. јануара, 22. марта, 16. маја и 14. септембра 2016, након чега је, наводе у допису из суда, „5. окобра 2016. издата наредба за привођење окривљеног Милоша Вучковића“. Одложени су и претреси 14. новембра и 22. децембра 2016. године, „јер нису биле испуњене претпоставке за држање главног претреса“, цитат је из судског дописа.

Још се додаје да је 16. јануара 2017. године дошло до промене поступајућег судије, те да је „предметом задужена судија Драгана Станковић-Тасић, због измене годишњег распореда“.

„На главном претресу 28. фебруара 2017. године, судија је издала наредбе за привођење окривљеног Горана Илића и одредила да ће се о мери за обезбеђење присуства Милоша Вучковића одлучити посебним решењем, а претрес је одложен за 31. март. Решењем овог суда од 7. марта, одређен је притвор према окривљеном Вучковићу, јер очигледно избегава долазак на главни претрес. Главни претрес од 31. марта одложен је због недоласка окривљеног Горана Илића, који је суду доставио извештај лекара. Због тога је суд одредио да се затражи извештај од Здравственог центра у Врању о току лечења, па је главни претрес одложен за 28. април 2017“, каже се у извештају суда о актуелном тренутку у коме се предмет налази.

ВЕЛИНОВИЋ НИЈЕ НАДЛЕЖАН

Још један детаљ. Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) 23. новембра 2016. године, у Врању одбацило је кривичну пријаву новинарке Тање Јанковић против бившег начелника Полицијске управе (ПУ) у Врању Слађана Велиновића. Јанковићева га је пријавила за кривично дело злоупотреба службеног положаја, из члана 359, став 1 Кривичног законика.

Пријава је одбачена са образложењем да је, на основу прикупљених доказа, „утврђено да је у вези са догађајем од 22. септембра 2012. године, и настале туче у Хотелу Пржар, покренут поступак против свих учесника догађаја, да је контролу у вези са поступањем полицијских службеника обавио Сектор унутрашње контроле МУП-а који је доставио извештај Дирекцији полиције у Београду, а не Полицијској управи у Врању“.

„Ненад Јовановић није радник ПУ Врање, већ радник МУП-а Републике Србије, Управе криминалистичке полиције Београд. Слађан Велиновић, самим тим, није био надлежан да поступа по извештају Сектора унутрашње контроле полиције, ради утврђивања евентуалне дисциплинске одговорности Ненада Јовановића“, каже се у одговорима из ОЈТ-а на питања редакције Врањских.

 

 

 

ХРОНОЛОГИЈА

- 22. септембра десила се туча на „Пржару“; наредних дана медији објављују да је нападнута бивша новинарка „Инсајдера“ и њена породица због Тањиног критичког извештавања о раду полиције у Врању.

- Јанковићева преко друштвених мрежа у данима после овог догађаја објављује да се лажирају полицијски извештаји, да се читав случај опструира у круговима полиције, али да постоји снимак са видео надзора као крунски доказ.

- 8. октобра Јанковићева подноси кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Врању против више особа.

- 30. октобра 2012. у дворишту породичне куће Јанковићевих у Врању пронађена бомба. Додељују им полицијску заштиту.

- Почетком новембра 2012. полиција саопштава да је експертизом утврђено да је бомба пронађена у дворишту Јанковићевих била функционално несиправна, да је са ње претходно скинута иницијална каписла, извршено опаљење „на празно“, након чега је механизам враћен у бомбу.

- 1. новембра ТВ Б92 ексклузивно објављује видео снимак са „Пржара“.

- Средином децембра 2012. почињу саслушања актера туче пред истражним судијом.

- 13. новембра исте године, истражном судији Основног суда поднет је „предлог за предузимање одређених истражних радњи.

- 6. фебруара 2014. године поднет је оптужни предлог против против шесторице учесника у тучи. ОЈТ међутим подиже и оптужни предлог против Дарка Секулића, зета Тање Јанковић.

- Уз списе предмета К.бр.45/14 „здружени списи предмета К.бр.133/15, по оптужном предлогу оштећених као тужилаца - Милоша Вучковића, Горана Илића и Слађана Спасића - против окривљених Дарка Секулића, Зорана Јанковића, Бојане Јанковић и Тање Јанковић због кривичног дела насилничко понашање, а против Секулића, Бојане Јанковић и Тање Јанковић и за наводно наношење лаких телесних повреда.

- 4. јула 2014. гоидне почео је главни претрес пред Основним судом који је одлаган петнаестак пута, најпре услед због штрајка адвоката, а потом због недоласка неких од окривљених.

- Наставак суђења је заказан за 28. април 2017. године.

 

ИНСАЈДЕР

 

ПОСЛЕ ГОДИНУ И ПО

После првог дела емисије „Живот прича“ на ТВ Прва, у којој је цео случај приказан из угла породице Јанковић, саопштењем се огласила редакција „Инсајдера“. У њему се каже да у време догађаја на Пржару Тања Јанковић „већ годину дана није била новинарка Инсајдера и Б92“.

„Инцидент у Врању се десио годину и по дана после емитовања серијала Инсајдер (серијал о злоупотребама у Колубари, п.а). Тања Јанковић  је тада изјавила да напад на њену породицу нема везе с њеним претходним послом у Инсајдеру и да су то медији погрешно повезали“, каже се на почетку саопштења редакције „Инсајдера“.   

Појашњава се да је Јанковићева предложила да се ради тема о злоупотребама у Колубари, али и да је „серијал радио цео тим новинара“, а да је „главна новинарка на серијалу била Ирена Стевић, што се види и на одјавној шпици сваке емисије из тог серијала“. 

„Већ после прве емисије, Драган Марковић Палма почиње да износи тврдње да му је Јанковићева преко Ивице Тончева тражила новац да би био избачен део о њему из емисије.  С обзиром на то да Јанковићева као сарадница на серијалу није одлучивала о томе шта ће бити емитовано у емисији, уредници Инсајдера закључили су да је то све лаж и одлучили да то докажу тако што ће снимити телефонске разговоре с Марковићем и Тончевим. Тај снимак, у циљу заштите новинарке Тање Јанковић, емитован је на програму ТВ Б92 2011. године. Због емитовања телефонских разговора од пре шест година у вечерашњој емисији (мисли се на емисију „Живот прича“, први део, п.а), могло је да се закључи да је новинаре и уреднике Инсајдера Јанковићева обавестила да јој је неко нудио милион евра да се прича о Колубари стопира, али и да је њена породица због тог серијала нападнута“, наводи се у саопштењу Инсајдера.

Адвокати Инсајдера, додаје се, већ после најаве емисије (Живот прича, п.а), упозорили су ауторку емисије Татјану Војтеховски и уредниство ТВ Прва „да новинари Инсајдера нису знали да је икада било ком њиховом новинару уопште нуђен новац“.

„Као што нас никада, до данас, Тања Јанковић није обавестила да је мотив за напад на њену породицу био рад на серијалу Колубара. Јанковићева овакву информацију никоме од уредника Б92 и Инсајдера никада није пријавила. Позвали смо Тању Јанковић пошто је објављена најава емисије (Живот прича, п.а), с питањем зашто ово сада први пут чујемо. Јанковићева нам је тада рекла да никоме није хтела да каже ништа о понуди из 2010, зато што је мислила да ће бити скинута са рада на серијалу. На питање зашто нам није никада рекла да сумња да је њена породица нападнута због серијала Колубара, Тања Јанковић је рекла да је тек недавно схватила да је то повод“, закључује се у саопштењу Инсајдера.

 

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

Новинарка Тања Јанковић и њена породица су у две емисије са нацоналном фрекфенцијом говорили о тучи на свадби на Пржару. А ево шта кажу званични подаци о случају

По кривичној пријави новинарке Тање ЈАНКОВИЋ од 8. октобра 2012. године, те оптужном предлогу Основног јвног тужилаштва (ОЈТ) од 6. фебруара 2014. године, пред Основним судом у Врању у току је судски процес против више особа из Врања, Новог Сада и Београда за неколико кривичних дела. Оптужни предлог подигнут је поводом догађаја који се одиграо 22. септембра 2012. године, у холу Хотела „Пржар“, у току једног свадбеног весеља које је окончано тако што су су дебљи крај, како сами кажу, извукли Тања Јанковић (модрице), њена рођена сестра Бојана Јанковић (прелом носа), отац Зоран Јанковић (двоструки прелом доње вилице) и Бојанин супруг Дарко Секулић из Београда (подливи по телу и екстремитетима).

Међутим, и друга страна сматра се оштећеном, било је и код њих, тврде, повреда и ушивања у болници, због чега је неколико особа поднело оптужни предлог против Јанковићевих и Секулића, па сада сви учесници у том догађају, у јединственом поступку пред Основним судом у Врању, имају статус „окривљених“. И, логично, сви истовремено тврде да су оштећени.

Надлежно тужилаштво, одговарајући на питања редакције Врањских, саопштава да је по кривичној пријави Јанковићеве од 8. окобра 2012, месец дана касније, 13. новембра исте године, истражном судији Основног суда поднет „предлог за предузимање одређених истражних радњи“. Судија је, након предузетих истражних радњи, 25. септембра 2013. године доставио списе предмета са ознаком Ки.бр.1224/12 тужилаштву „на даље поступање“.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ ВРАЊСКИХ)

Спала књига на једно хапшење

БОРБА ПРОТИВ ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛА НА ПРИМЕРУ ВРАЊА

 

ИЗБОРНИ ТАЈМИНГ

Привођења на информативне разговоре, саслушања, врло ретко оптужнице, а најређе правноснажне пресуде, можда су се догађале негде другде, али у Врању до хапшења Велина Илића, бившег генералног директора Алфа-Плам, те Венета Здравковића, комерцијалног директора те фирме у време Велина Илића почетком овог месеца, није било ниједног (словима ни-јед-ног) хапшења виших руководилаца за привредни криминал у Врању за пет година. Звучи парадоксално, али заиста испада да коруптивних кривичних дела (примање и давање мита, трговина утицајем, злоупотребе службеног положаја) није било ни у једном пропалом врањском предузећу, осим оног које никада, не само да није поклекло, него је служило за пример у својој бранши у Европи, не само у Србији.  И то хапшење, без имало намере да се прејудицира исход поступка, одмах је у јавности оквалификовано као спектакуларно, највероватније за потребе предизборне кампање, како га је назвао локални лидер СПС Зоран Антић.

Ствар је још чуднија и поставља се с правом питање како то да су привредници заштићени као бели медведи док се хапсе полицајци за примање мита, банкари, страначки прваци за наводно прекрајање изборне воље грађана и многи други, наводно угледни грађани. За малобројне који су процесуирани, саслушавани, привођени, критичан моментум по правилу је био прекомпоновање политичке моћи у врху локалне власти.

Дејан СТАНОЈЕВИЋ, некадашњи директор недавно ликвидиране Дирекције за развој и изградњу и екс челник ДСС, данас у СНС и радник Водовода, прошао је дванаестогодишњи, турбулентан период у коме је против њега вођено више поступака.

„Почело је 2005, пријављивали су ме за све и свашта. Наравно да је реч о политичком прогону, а посебно се моја „глава“ тражила из редова ДС, од момента када више нисам био део власти, а они постали важан чинилац у владајућој коалицији. Да је доказа да сам се бавио незаконитим стварима било, зар не бих био осуђен?! Јер, све се дешавало у моменту када више нисам имао политичку моћ, за случај да неко сматра како је то био плашт за моју заштиту од кривичне казне“, каже Станојевић.

Он скреће пажњу да се показало да су све пријаве биле неосноване.

„Остао је само још један кривични поступак против мене, за који постоји незванична информација да је првостпена пресуда којом сам осуђен на две године затвора укинута пред Апелационим судом у Нишу“, наводи Станојевић.

ПОЛИТИКА ИЗНАД СУДА

Најсвежија друга хапшења привредника десила су се много пре 2012. године. Својевремено је приведен и притворен бивши директор Јумка Владимир Јањић, у вези са наводном злоупотребом положаја, али је то било још 2003. Поступак се завршио у његову корист. Пре тога, сличан епилог имала су привођења и притварања заманика директора Јумка Ненада Станковића и још неколико руководилаца компаније у „афери униформе“, али то је било убрзо након „5. октобра“ и не уклапа се у најновија обећања гарнитуре која влада од 2012. године. Памте се привођења бивших директора Дуванске индустрије Врање Драгомира Митића и Славољуба Вучковића, што је већ давно прошло време. Особеност свих тих случајева је да нико није „лежао“ затвор, а да су сви понављали као мантру да су судски поступци против њих исконструисани и да су они заправо жртве политичког прогона након промене власти у врху државе.

За судски предмет који је вођен пред правосуђем у Београду, прошле године осуђен је Срђан Филиповић, бивши директор Предузећа за путеве (ПЗП), због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, и то на две године затвора. У пресуди је наведено да је помогао Милу Ђурашковићу, власнику матичне Нибенс групе, да извуче новац из крушевачке Фабрике мазива (ФАМ) и оствари имовинску корист. Шта рећи о тешким међусобним оптужбама у по Симпо веома турбулентној 2014. години. У то време већ је извесно да ће Драгомир Томић, све и свја на југу Србије деценијама, бити „пуштен низ воду“, па су почели међусобни обрачуни. Неки директори бацали су се милионима евра, оптужујући једни друге, а да притом нико није ни мрко погледан од људи из полиције и правосуђа, а камоли приведен или притворен. О судским поступцима да и не говоримо. Но, не треба заборавити да је Симпо само променио политичког газду и да је и даље његова судбина везана за власт, а не за политичку опозицију.

Врањски адвокат Александар СТОЈКОВИЋ каже да се ситуација по овом питања са нивоа републике само рефлектује на Врање.

„Све што се дешавало у Србији, дешавало се и овде. Изјаве са врха, посебно од Александра Вучића у овом смислу су биле декларативне. Као што нису испитане 24 спорне приватизације, на чему је инсистирала ЕУ, тако су и на локалном плану изостали резултати у испитивању злоупотреба у привреди и корупције“, каже Стојковић.

Он каже да је кључни проблем у томе што се суштински нису ни хтела хапшења.

„Нису се прикупљали адекватни докази, ни утврђивале чињенице, а када се хапсило у ретким ситуацијама испостављало се да та хапшења имају политичку позадину. То није случај само са актуелном влашћу, сличан механизам иманентан је свим нашим властима после 2000. године. То је класично урушавање инсититуција и демократије“, сматра Стојковић.

ПРИВАТИЗАЦИЈА ДОКАЗА

Заменик градоначелника Врања у оставци Игор АНДОНОВ каже да се не могу очекивати озбиљнија хапшења у Врању када актуена власт у републици није испунила ни оно највеће обећање, да ће одговорни за сумњиве приватизације бити приведени правди и осуђени.

„Па, ко онда да хапси неког тамо у Врању. Док се не уведе пракса да најпре један човек који то заиста заслужује буде осуђен, па кад се таква пракса настави у складу са законим ове државе, у којој ће правосуђе бити заиста независно и радити свој посао, не можемо очекивати осуђујуће пресуде нигде, па ни у Врању“, каже Андонов.

Уколико би постојала политичка воља да држава изгради независно судство где би се одлуке доносиле самостално, без уплива извршне власти и страначког или финансијског утицаја уопште, онда би се, сматра адвокат Стојковић, врло лако могле доказати злоупотребе због којих је пропао добар део врањске привреде.

„Имамо изузетно стручне финансијске службе и финансијске вештаке, експерте старог кова који би и сада могли да утврде комплетно незаконито финансијско пословање и поступање у неким фирмама. Полиција и неке друге службе одрадиле су веома добро свој посао у одређеним случајевима, са мноштвом доказа и утврђених чињеница. Међутим, испоставља се да је део тих служби приватизован, да су сазнања до којих су дошли злоупотребљена и да су послужила су за уцењивање одређених људи на положајима чињеницама до који се током оперативног рада дошло“, каже Стојковић.

Сазнања се, додаје Стојковић, користе за разне потребе, само не у сврхе поштовања закона и законитог процесуирања.

„Углавном је реч о уценама. Онај ко располаже таквим информацијама, има невероватну моћ да од одређених људи или групација, људи на функцијама у одређеним фирмама, службама, јавном сектору, захтева било какво понашање у политичком, приватном, пословном и сваком другом смислу. Заузврат остаје непроцесуиран“, констатује Стојковић, уз напомену да је то политички, а вероватно и финансијски исплативије по владаоца информацијама од нечијег хапшења.

Остаје да се још који дан нагађа - да ли ће до краја предизборне кампање људима из државне власти бити потребно још неко спектакуларно хапшење, рецимо у Врању, с циљем додатног убеђивања бирача у погледу „доследности“ режима. Ако је др Небојша из Београда у овом моменту нагнут над неким списком руководилаца из Врања, подесних за затворити на краће време, чуће се по нивоу „буке“ пре него што коначно завлада изборна тишина.

 

 

 

ТРАДИЦИЈА КОЈА ТРАЈЕ

Сетиће се они који мало дуже памте да су у годинама после „5. октобра“ и кривичног процесуирања већег броја директора из локалне привреде у тзв. директорским предметима, попут гњилих крушака ти предмети отпадали један по један са дрвета закона, дајући тако новим генерацијама у привредном животу елан да наставе „светлим“ стазама својих претходника. У том друштву налазили су се (неће сигурно замерити они који нису поменути) Мирко Димитријевић и други (Коштана), Срећко Аритоновић (Јединство), Станиша Јањић (Јумко), Славољуб Вучковић и Драгомир Митић (ДИВ), Мирослав Поповић (ПЗП), Владан Вујић и Мирослав Дејковић (Коштана), Милан Милановић (Новоградња), Богдан Митић (Грот) и други. Често се могло чути да је „предмет неког од њих спојен са неким другим предметом“, што је имало за последицу додатно одуговлачење целе ствари. У том контексту помињали су се Владимир Јањић (Јумко), Милча Васиљевић (Грот), Србољуб Васиљевић (Заваривач)... Било је директора против који су у старту одбачене кривичне пријаве или су донете ослобађајуће пресуде у неким поступцима: Мирко Димитријевић (Коштана), Божа Здравковић (Хеба), Воја Динић (Јумко), Драгомир Митић (ДИВ), Раде Новковић (ХИВ), Велин Илић (Алфа), Драган Стојановић (Јединство), чак и Драгомир Томић (Симпо). Озбиљнију затворску казну добио је једино некадашњи директор „Пољопродкута“ Јован Стојменовић.

Док су трајали сви ови поступци (најмање по пет, шест година), мењали су се у више наврата Кривични закон и Законик о кривичном поступку, што је погодовало окривљенима. У појединим предметима, тадашњи Врховни суд укинуо би первостепену и другостепену пресуду, па предмет враћао на поновно суђење. И то, било је случајева, у моменту када је од извршења дела протекло више од десет година и за нека од кривичних предмета претило застаревање.

 

 

 

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

 

Једини случај хапшења „крупних зверки“ датира из овог месеца и тиче се социјалиста и бивших директора „Алфа Плам“-а, Велина Илића и Венета Здравковића, чија је странка прошлог пролећа на локалу изгубила политичку власт, самим тим и моћ утицаја на друге облике власти. Симптоматичан је тајминг - ближе се избори и ваља убеђивати јавност да нека обећања нису само празна прича - иначе се ни ово спектакуларно хапшење вероватно не би догодило

 

Радници некадашњих врањских привредних чуда, доведени до просјачког штапа, од 2012. године чекају да се сладе и неким локалним, осим оног хапшења Мирослава Мишковића у Београду, јер им је Александар Вучић, у то време Први потпредседник владе (ППВ), то чврсто обећао. Ту врсту сатисфакције за све што се догодило њима и њиховим предузећима, нису доживели из простог разлога што су тзв. директорски предмети, пријаве, истраге, оптужбе, или таворили у фиокама, или су путовали на релацији више-ниже тужилаштво, или су поступци почињали изнова и изнова док се свима од тога не би смучило. Поступци би се онда окончали застаревањем, ослобађањем, одбијањем, одустајањем, одбацивањем и другим правничким и колоквијалним изразима.

Борба против корупције, на свим листама и у анкетама, проглашена је за најважнији догађај у Србији 2012. године. Александар Вучић најавио је на концу те године да ће се та борба истим, чак још јачим жаром, наставити наредних година. Посебно је очекивања народа о коначном обрачуну са тајкунима подгревао пред изборе. Да ли због удаљености Врања од престонице или због нечега трећег, у Врању ни пет година касније те борбе нема, а није да није било у најмању руку чудног тајкунастог богаћења појединаца у привреди. 

Погрешно паркирање

ТУЖБЕ БИВШИХ РАДНИКА ПРОТИВ ДИРЕКЦИЈЕ

 

ЗАКОН О РАДУ

Ко ће, дакле, иако још увек нема ни једне правоснажне пресуде, бити крив уколико порески обвезници буду морали да плате најмање 50 милиона динара одштету радницима који и даље примају плате из буџета јер су распоређени у друга јавна предузећа и Градску управу?

Ограђују се наши саговорници, међутим, јер је у међувремену било неких који су повлачили своје тужбе под притиском руководећег кадра Дирекције, те тачан број оних који су се повукли није познат. Плаћање је сада пало на терет Града Врања, тачније пореских обвезника, који се обавезао да ће регулисати сва дуговања.

"Мислим да је од 70 људи који су радили у Дирекцији, њих 60 пустило тужбе за личне дохотке. Онда је дошло до повлачења неких радника. Ја немам намеру да се повлачим, да дајем простора да то иде на одложено плаћање. На име регреса узеће сви радници преко 100.000, на име трошкова регреса преко 60.000, а на основу дуговања за лични доходак од пола милиона до милион", каже наш извор.

Драган СТОЈКОВИЋ, директор Дирекције од фебруара 2014. до јула 2016, дакле у добром делу периода који је предмет тужбе, сматра да у Закону о раду нису прецизно дефинисане одредбе које се тичу исплата путних трошкова и да није јасно на кога се односе. Овај правник поставља питање да ли ово право могу користити они који живе "на сто метара од радног места, километар или два, или долазе из другог града".

"Запосленима је створен правни основ да ако није прецизно дефинисано, а није, сваки радник има право на путне трошкове. То је створило конфузију у примени тих одредби Закона о раду, послодавци нису могли да одреде то колективним уговорима нити да ову област прецизно дефинишу", каже Стојковић.

Грански колективни уговор у области грађевинарства, којим је обухваћена и Дирекција, у тоталној је супротности са одредбама Закона о раду о најнижој цени рада, сматра Стојковић. То, према његовим речима, значи да буџетски корисници који се стопроцентно финансирају или из буџета Републике или из буџета локалних самоуправа, користе она средства за исплату личних зарада која су дефинисана програмом пословања, а што је у директној супротности са уредбом Владе о исплати најниже цене рада.

"Кривим финансијког руководиоца који није нашао за сходно да прати прописе, да зна да је у 2016. најнижа цена радног сата била нето 121 динар, у бруто износу то је око 175. Ове године је најнижа нето цена 130 динара, а бруто 185", каже Стојковић.

Он додаје да је долазило до ситуације да је, у зависности од врста исплата у једном месецу (ако се исплаћују годишњи одмори или боловања), маса исплате сасвим другачија у односу на претходни месец и да у том месецу цена рада буде драстично мања у односу на цену рада из претходног.

"Индиректни буџетски корисник добија одређену масу средстава за исплате коју равномерно распоређује на 12 месеци и мора да је се придржава, јер у противном Министарство финансија неће одобрити локалној самоуправи исплату личних примања, а она их неће одобрити буџетском кориснику. Ту је онда аутоматски створен проблем, јер не може бити испоштована цена рада запослених", каже бивши директор.

Адвокат Горан ИЛИЋ, који заступа 12 бивших радника, каже да је предмет тужбеног захтева потраживање запослених из радног односа, и то на основу разлике од исплаћене до законом припадајуће зараде, затим подносе тужбе за прековремени и ноћни рад, рад у дане државних празника и недеља. Дирекција се тренутно налази у поступку ликвидације, али тиме потраживања тужилаца нису угрожена, јер је обавезе дужан да измири Град Врање као оснивач Дирекције.

“Тужба се односи на период од маја 2013. до маја 2016. Ако би утужили за период после маја 2016, а свакако су оштећени и након поменутог периода од три године, морали би да пишу ликвидациону пријаву. Код мене има 12 таквих предмета, у којима бивши запослени у Дирекцији укупно потражују између четити и пет милиона, и то без камате, док ће са каматом, трошковима поступка и вештачења износ премашти пет милиона динара. Поступак је у фази утврђивања висине потраживања финансијским вештачењем, а на основу до сада датих налаза и мишљења вештака показује се да се ради о значајним потраживањима која се крећу у износима између 400 и 500 хиљада динара по једном тужиоцу, односно запосленом", каже Илић.

Новица СТАНИСАВЉЕВИЋ, ликвидациони управник Дирекције, није могао да нам пружи конкретније информације јер је “све још увек у почетној фази”. О којој се суми новца ради, као и да ли је тужбени захтев тужилаца основан или не, видеће се кад суд донесе пресуду, објашњава он.

"Око 60 бивших радника је до сада поднело тужбу, а да ли се у међувремену још неко одлучио да на овај начин наплати дуговања, то не бих могао да кажем. Пошто они потражују разлику у заради, регрес и за путне трошкове, адвокати су, да би остварили додатни приход, по сваком од ових основа подносили засебне тужбе", наводи Станисављевић.

ЦЕНА РАДА

Марјан СТАНКОВИЋ, директор Паркинг сервиса, предузећа које је након ликвидације Дирекције удомило један део радника, каже да су скоро сви радници поднели тужбе, као и да је за разлике у заради до сад донета једна првостепена пресуда, на коју је уложена жалба.

"То значи да још ниједан предмет није завршен по тужбама које су предате. У питању је 85 тужби, неке се дуплирају јер је један човек тужио по више основа. По мом мишљењу, ишло се само са идејом да се оштети предузеће. Могло је то да се обједини у једну тужбу", сматра Станковић.

Осим што је републичка Влада, која је преко Скупштине издејствовала Закон о смањивању зарада запосленима, каже некадашњи директор Стојковић, и сама локална самоуправа је у 2016. додатно смањила за 10 посто плате запосленима у јавном сектору, што је додатно угрозило поштовање најниже цене рада.

"Није постојала логика да се испуни најнижа цена рада због тога што су и једни и други смањили масу зараде. И на крају је најлакше оптужити руководиоца предузећа који нема никакве могућности да утиче на то, уместо да се преиспита зашто је држава, а и сам Град, смањила плате запосленима. А кад се смањује маса зараде, смањује се и цена рада", анализира Стојковић.

Марјан Станковић објашњава да су тужбе поднели они који су се тад водили као радници Дирекције, не Паркинг сервиса, а односе се и на поништај уговора и решења.

"Мислим и да постоји један радник који је примљен на неодређено радно време, мимо уредбе о максималном броју запослених, али да је њему, и пре него што је Дирекција отишла у ликвидацију, дато решење о раскиду уговора", каже Станковић.

Искуство адвоката говори да у сличним ситуацијама судови углавном пресуђују у корист тужилаца. Неко се, очигледно, овде погрешно паркирао.

 

РЕГРЕС

Радник са којим смо разговарали тврди да није проблем само у погрешном обрачунавању личног дохотка. Пошто му нису исплаћивали регрес, тужио је фирму и за то, али и за трошкове превоза, неисплаћени годишњи одмор и неисправни лични доходак.

"Ја сам најпре тражио да ми се исплати регрес. Рекли су ми да ће ми исплатити кроз коефицијент. Рекао сам им да најпре директор врати регрес који је примио за осам година колико је био на функцији. Ако је имао плату 120.000 динара, вратиће око 800.000, јер је регрес линеарна ставка. Радници ће добити између 400 и 500 хиљада динара, ако се ради о онима са најнижим коефицијентима. Они са коефицијентом преко два добиће и читав милион!", каже овај радник.

"И уместо да су тада зауставили трошкове, кад су видели да се процеси губе, они и даље срљају. Ево примера: Ја добијем судски спор о неисплаћеним зарадама, наплатим у нето износу, а касније видим да ми нису уплатили порезе и доприносе. Кажу то није суд наложио, замислите!", у неверици је он.

 

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

Према нашим сазнањима, појединачне тужбе крећу се од пола милиона до миллион динара, па ако се зна да су скоро сви од седамдесетак некадашњих радника тужили фирму, није тешко израчунати колико би, у случају да суд пресуди у њихову корист, из буџета Града, који је преузео све обавезе почетком године расформиране Дирекције, могло да оде пара

 

Готово сви бивши радници ЈП Дирекција за изградњу и развој поднели су тужбе против овог предузећа, по више основа, а за период од маја 2013. до маја 2016. године. Предмет тужбе су разлике у личном дохотку, регрес, неисплаћени путни трошкови, годишњи одмор, топли оброк и још неколико ставки.

Према нашим сазнањима, појединачне тужбе крећу се од пола милиона до миллион динара, па ако се зна да су скоро сви од седамдесетак некадашњих радника тужили фирму, није тешко израчунати колико би, у случају да суд пресуди у њихову корист, из буџета Града, који је преузео све обавезе почетком године расформиране Дирекције, могло да оде пара.

Заседа код Превалца

КУЋНИ ЗАТВОР ЗА КРИЈУМЧАРА ЉУДИ

ПОНОЋНИ ЕКСПРЕС

У образложењу пресуде наведено је да је окривљени, 11. јуна 2013. године одмах после поноћи, на аутопуту од Врања ка Београду, у путничком комбију „фиат дукато“ превозио групу страних држављана-миграната из Пакистана, Малија и Сомалије, омогућивши им незаконит транзит јер нису поседовали никакву документацију за кретање, па ни за боравак у нашој држави. Наводно је крајња дестинација групе афро-азијата била Аустрија. Овај илегални транспорт прекинула је полиција  која је зауставила комби код села Превалац, након чега је окривљени, заједно са мигрантима приведен у Полицијску управу у Врању.

Убрзо потом, 26. јуна 2013. године, Основно јавно тужилаштво (ОЈТ) у Врању подигло је оптужницу против Б.О. под ознаком Кт.бр.1958/13, због кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, из члана 350, став 3, у вези са ставом 2 Кривичног законика. ОЈТ је предложило да се окривљени огласи кривим и казни по закону, те да се према њему изрекне мера безбедности у виду одузимања предмета извршења кривичног дела (возило, мобилни телефони итд), што је и учињено.

Окривљени је на почетку суђења негирао извршење кривичног дела за које је оптужен. Навео је пред судијом да га је два дана пре хапшења ангажовао човек из једног села у западној Србији, наводно власник грађевинске фирме, да превезе његове раднике од Врања до Београда ради неког грађевинског посла. Објаснио је да је од раније познавао подручје Врања, јер је својевремено служио војни рок у овдашњем гарнизону.

- О новчаној накнади се нисмо одмах договорили, већ је то остављено за касније, када те људе превезем. Дошао сам у Врање у току ноћи, комбијем који сам позајмио од свог кума. Стао сам на првом стајалишту изнад бензинске пумпе на улазу у град, ту примио путнике. Журно су ушли у комби. Мислио сам да су то радници, нисам обраћао посебну пажњу. Били су црне пути и говорили енглески. Нисам посумњао да се не ради о радницима, јер знам да код газде који ме ангажовао раде Румуни, Бугари и други странци - казао је Б.О. на суђењу.

ДОГОВОР ИЗ КАФАНЕ

Он је додао да је по пријему путника кренуо у смеру Београда, али га је након десетак минута зауставила полиција и привела заједно са осталим путницима.

- Током тог кратког путовања, нисам разговарао са тим људима. Чак се нисам ни чуо са човеком који ме ангажовао за превоз, рачунајући да је све договорено и да нема потребе за додатним појашњењима. Не знам тачно за колико је особа регистрован комби који сам позајмио од кума - казао је окривљени на главном претресу одговарајући на реторичко питање суткиње, имајући у виду да је у мањем комбију превозио 25 људи.

Како би проверио овакве наводе Б.О, суд је током доказног поступка у својству сведока саслушао С.Ц. из једног места у Шумадији. Он је изјавио да познаје окривљеног од раније, да су се често виђали у једној кафани, те да је почетком јуна 2013. године присуствовао разговору окривљеног и предузимача који га је ангажовао „за превоз радника са Косова“.

- Разумео сам да је овај у претходном периоду остао без неких грађевинских радника који су га напустили, па је хтео да ангажује друге раднике. Касније сам чуо да је Б.О. ухапшен, а особу која га је ангажовала од тада више нисам виђао. Не знам шта је евентуално и за колико новац Б.О. требало да учини - казао је сведок С.Ц, али суд његов исказ није прихватио, процењујући да је дат с циљем избегавања или умањења кривичне одговорности окривљеног.

Двојица миграната испричала су на суђењу да је група у којој су се налазили илегално ушла у Србију из Републике Македоније. Наводно су у суседној држави, у пограничном подручју, упознали странца из Азије Ј.З. коме је свако од њих двадесет петоро за транзит кроз Србију платио по 500 евра.

- Дали смо му новац и он је био са нама док нисмо илегално прешли у Србију, па се вратио у Македонију. Само нам је показао комби возило које ће нас превести даље кроз Србију, а за чијим је воланом седео Б.О. Нисмо видели да ли је он лично примио неки новац како би нас превезао даље. Сви смо ушли у возило и он нас је возио до места где нас је полиција ухапсила - посведочио је током главног судског претреса један од ухапшених миграната.

Суд се у доказном поступку највише бавио тиме да ли је окривљени Б.О, у ноћи извршења кривичног дела, могао да примети да су особе које су ушле у комби на паркингу између села Павловац и Давидовац страни држављани који су илегално ушли на територију Србије. На његову умешаност у целу ствар указало је сведочење самих миграната коме је суд „поклонио пуну веру“, јер су они испричали да су за превоз дали новац и да их је, у склопу организованог ланца, чекало комби возило у које су ушли, а за чијим се воланом налазио управо Б.О. За суд је био неприхватљив начин на који се окривљени бранио, уз образложење да би било „нелогично да неко у возило прима њему непозната лица у већем броју, особе са којима не може да успостави никакав контакт и да се све то дешава под окриљем ноћи“.

ДОЈАВА

У прилог овој тези ишло је сведочење петорице полицајаца који су наведене ноћи били у патроли у околини Врања и зауставили возило у коме су пронашли мигранте.

- Добили смо од дежурне службе дојаву за праћење возила којим је требало да буду довежени илегални мигранти. Сви су затечени у возилу којим је управљао Б.О - полицијска је верзија овог догађаја.

Суд је на крају образложења пресуде закључио да је Б.О. кривично дело починио са тзв. „директним умишљајем“ (био свестан да чини кривично дело и хтео његово извршење). Од отежавајућих околности, суд у радњама и личном статусу окривљеног није нашао ниједну. Није му чак узето за зло што је раније у више наврата осуђиван, имајући у виду да је од тих пресуда прошло много година. Као олакшавајуће околности приликом изрицања једногодишње казне кућног затвора, суд је навео чињеницу да је Б.О. породичан човек, да има малолетно дете, узео у обзир његов социјални и имовински сатус. На име судског паушала, морао је да плати 5.000 динара. Оваква пресуда потврђена је на вишој судској инстанци.

Пресудама Прекршајног суда у Врању, сви мигранти осуђени су по Закону о заштити државне границе на новчане казне и изречена им је мера удаљења са територије Србије. Како нису имали новац, новчане казне замењене су затворским.   

(иницијали у тексту су промењени)

 
 
КАЗНА ИСПОД ЗАКОНСКОГ МИНИМУМА

У члану 350 Кривичног законика, најпре у ставу 2 пише да онај „ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију, казниће се затвором од једне до осам година.

У ставу 3, за чију је повреду Б.О. био оптужен, прецизира се да „ако је дело из става 2 овог члана учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година“.

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

Страном држављанину Ј.З. смо нас двадесет петоро у Македонији, за транзит преко Србије, платили по 500 евра. Он је био са нама док нисмо илегално прешли у Србију, па се вратио у Македонију. Само нам је показао комби возило које ће нас превести даље, а за чијим је воланом седео Б.О.

Б.О. из једног града у централној Србији осуђен је у Основном суду у Врању на затворску казну у трајању од једне године, јер је у судском поступку доказано да је у јуну 2013. године омогућио недозвољени транзит за двадесет петоро миграната кроз територију Србије.

Суткиња Анкица Ђорђевић, објављујући пресуду у предмету К.бр.1097/13, истовремено је одредила да ће се једногодишња казна затвора спровести у дело „тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује“, као и да своју кућу не сме напуштати, осим у случајевима које предвиђа закон. У пресуди је појашњено да ће, уколико окривљени једном у трајању од преко шест часова или два пута у трајању до шест часова „самовољно напусти просторије у којима станује, суд одредити да остатак казне издржи у заводу за извршење кривичних санкција“.

Либерализација хероина

ПУТЕВИ ДРОГЕ НА ЈУГУ СРБИЈЕ

 

Између два гутљаја кафе набраја њихова имена- неки су умрли, неки су по затворима, а неки се повукли у цивилство и крцкају уштеђевину у завичају или уживају у некретнинама које су купили по Европи.

- Ови што их полиција хвата на аутопуту, са нешто марихуане или хероина, су ситни, солери, није то пос’о – објашњава.

И он је некада био „у послу“ и са носталгијом се сећа деведесетих када је држао апартман у једном од најбољих будимпештанских хотела. И тако годину дана, све док случајно, у таксију, није чуо да је у току велика полицијска акција на растурању великог нарко картела. Само је казао таксисти да га вози до границе, а кући на југ дошао је са оним што му се затекло у џепу:

- Срећа па сам кући раније по мало доносио паре. А у хотелу ми је остало око сто хиљада марака. Ипак, највише ми је жао одела. Никад таква нећу да имам више – смеје се кисело.

КОСОВО И МАКЕДОНИЈА

Прошломесечна заплена преко пет килограма хероина, које је полиција пронашла код двоје младих Врањанаца, као да потврђује тезу нашег саговорника са почетка текста по којој посао са дрогом, пре свега марихуаном и хероином, раде и Срби и Албанци. Али, иако количина од пет килограма делује запањујуће – уосталом ово је највећа појединачна заплена у Врању до сада – видеће се даље у тексту из тврдњи упућених саговорника да се овде заправо ради о промилима у односу на оно што кроз овај крај прође из правца Косова и Македоније.

Опет, и поред аксиома да „хероинско братство“ не познаје веру ни нацију, а да ни лова не смрди нити има личну карту, анализирајући полицијске извештаје јасно је уочљиво да се готово сви ухапшени у вези са дрогом презивају на „ић“ а место пребивалишта им је северније од Бујановца и Прешева.

Међутим, наши саговорници се слажу да се ради о ситним дилерима, док прави власници своју робу уопште и не виде и не додирну.

Стеван Дојчиновић, уредник портала Крик, новинар који се истраживачки бави и трговином наркотицима, каже како лично сумња да на југу Србије има доминантно великог дилера дроге:

- Мислим да се тржиште хероина потпуно либерализовало и да га шверцују десетине мањих група – каже Дојчиновић.

Наш саговорник је аутор књиге о Дарку Шарићу, који је оптужен за шверц кокаина из Јужне Америке, а нама је овај случај посебно занимљив јер је са Шарићем оптужен и Врањанац Бобан Стојилковић Ђура, о чему су Врањске писале у неколико наврата. Подсетимо, Бобан Стојиљковић је био осуђен на једанаест година затвора за шверц кокаина и недозвољено ношење оружја - нашли су му пиштољ у аутомобилу на бензинској пумпи „Еуропетрол“ у Врању. Апелациони суд је поништио пресуду Шарићу, рачунајући и Стојиљковића. Сада ће се њему опет судити са осталим члановима групе пред Вишим судом.

Међутим, Дојчиновић упозорава да јасно треба разграничити шверц кокаина и хероина:

- Екипе које раде кокаин су потпуно друга област, и ту су на делу озбиљни мафијашки ратови. Хероин и марихуана су друга прича – каже Дојчиновић.

Саговорник Албанац са југа Србије објашњава да је Албанија главни дистрибутивни центар марихуане. Тамо, каже он, постоје читаве плантаже и лабораторије:

- Косово и Србија су само транзитна подручја. Међутим, међу већим дилерима више нема Албанаца – понавља он.

Ову тврдњу поткрепљује и писање портала Спутњик који наводи да се 75 одсто светског тржишта наркотицима налази у рукама албанске мафије. Албански канал „Њуз 24“ објавио је, истражујући илегалну производњу дроге у Албанији, да у тој држави постоје два тајна аеродрома, са којих се марихуана превози до Италије.

Дејан Ансастасијевић, новинар недељника Време који се годинама бави овом темом каже да су путеви хероина уходани годинама уназад и да не види разлог због кога би се променили у будућности:

- Главно чвориште је Турска, одакле један крак води и ка нама, преко Бугарске и Македоније, па затим на Косово и Прешевску долину, односно југ Србије. Ова маршрута је свима згодна и зато неће да се мења – објашњава Анастасијевић.

Према његовим речима, згодно је зато јер Косово има границе али и проблеме са правном државом, док Прешевска долина одговара због географског положаја и аутопута, а ту су близу и Санџак и граница са Босном. Он додаје да су двоје младих Врањанаца само ситни дилери у послу:

-То су мале количине. Велике испоруке иду шлеперима, на тоне, а власници уопште и не виде робу – каже саговорник Врањских.

МАЛИ ПАКЕТИ

И у овом послу важи да свако има одговорност над одређеном територијом, а Анастасијевић подсећа да је деведесетих и Државна безбедност била укључена у шверц хероина, због чега никада нико није одговарао:

- Прешевска долина је транзитно подручје, а мислим да су приче о Великом Трновцу и албанским босовима предимензиониране. Шема за шверц хероина одавно је уходана. Из Авганистана он стиже у Турску, одакле један крак иде ка Русији, а други, такозвана „Балканска рута“, преко Бугарске и Македоније долази на југ Србије и на Косово. Овде се опет рачва па један део хероина иде у Грчку а одатле у Албанију и даље у Италију. Са југа Србије, опет, испоруке иду у два правца: један према Хрватској за Аусрију, Швајцарску, Италију, а други ка Мађарској па даље за Немачку и скандинавске земље – јасан је Анастасијевић.

Он додаје да се та дрога успут, па тако и у Врању, дели на мање пакете намењене корисницима и ситним дилерима на локалу.

Он напомиње да су велики транспорти хероина потпуно безбедни. Ради се, каже он, о уходаним каналима, а кад полиција неког ухапси с дрогом, на делу је чисто практична ствар:

- Кад дуго нема заплене, онда се поставља питање шта се дешава: или роба не иде, или неко не ради свој посао. Онда се нађе неки јадник у финансијским недаћама, обећају му се лепе паре само да пренесе један пакетић, овај пристане, дође полиција и заплена се громогласно објави. А за то време велики транспорти несметано пролазе.

 

 

ВИШЕ НАРКОМАНА НЕГО ДИЛЕРА

Наш албански саговорник  износи и један занимљив детаљ, чију аутентичност  нам је потврдило још неколико албанских саговорника:

- Сада у Великом Трновцу има више наркомана него дилера. Бар неко из куће чије је члан диловао раније дрогу, сада је наркоман. А Албанци верују у бога и мисле да је то освета, божја освета, јер не можеш да трујеш туђу децу некажњено.

 

 

ИГОР ЖИВКОВИЋ, НАЧЕЛНИК ПУ ВРАЊЕ

- Географски положај Полицијске управе Врање на чијој територији се налазе гранични прелази према Македонији и Бугарској и заједничке тачке прелаза ЗТП Депце и ЗТП Кончуљ према АП КиМ,  затим највећи транзитни пут - Коридор 10, који се укршта са више државних и стратегијских путева, погодује дистрибуцији наркотика. Полицијска управа у Врању у сарадњи са Региноналним центрима граничне полиције према двема суседним државама предузима низ мера и радњи на откривању дроге како на граничним прелазима, тако и у граду Врању и свим општинама Пчињског округа и пресецању кријумчарских канала.

17. октобар 2016.

Врањска полиција, у сарадњи са заједничким снагама Војске Србије и полиције, пронашла је 2 килограма „супстанце налик на марихуану“ у путничком возилу „дачија сандеро“, врањских регистарских ознака, саопштила је Полицијска управа (ПУ) Врање.

17. октобар 2016.

Цариници су у време викенда на граничном прелазу Прешево, на улазу у земљу, у сарадњи са полицијом, спречили покушај кријумчарења преко три и по килограма марихуане.

Дрога је била сакривена у фабричким шупљинама задњег браника аутомобила аустријских регистарских ознака, којим су путовали супружници албанске националности, држављани Аустрије, саопштила је Управа царина

19. октобар 2016.

Врањска полиција привела је В. М. (1983) и М. Д. (1987) из Врања због постојања основа сумње да је В. М. извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а М. Д. неовлашћено држање опојних дрога.

Полиција је пронашла материју за коју се сумња да је марихуана, и то у Врању, у возилу марке „крајслер“ врањских регистарских ознака.

31. октобар 2016.

Цариници су за викенд, на улазној страни граничног прелаза Прешево, спречили покушај кријумчарења скоро 16 килограма марихуане у ТНГ боци једног „мерцедеса“, саопштила је Управа царина.

Дрога је откривена када су цариници за детаљан преглед издвојили „мерцедес“ скопских регистарских ознака којим је управљао четрдесетогодишњи македонски држављанин албанске националности који се упутио у Немачку.

7. новембар 2016.

Против П.Д. (1993) и С.С. (1993), те још једног неименованог двадесеттрогодишњег мушкарца из Врања, врањска полиција донела је решење о задржавању до 48 сати због постојања основа сумње да су починили кривично дело неовлашћена производња и стављање и промет опојних дрога.

Претресом стана и других  просторија П. Д. пронађено је 550 грама, а код двадесеттрогодишњег мушкарца мања количина материје за коју се сумња да је марихуана – каже се у полицијском саопштењу.

27. новембра 2016.

 Код Милоша И. (1991) и његове девојке Данијеле И. (1984) из Врања, пронађено је и заплењено нешто мање од пет килограма супстанце за коју се основано сумња да је хероин.

13. децембар 2016.

Министарство унутрашњих послова у Врању запленило је више од два килограма и 400 грама материје за коју се сумња да је марихуана.

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

Главно чвориште је Турска одакле дрога, преко Бугарске и Македоније, стиже и у наше крајеве. Количине од по неколико килограма марихуане или хероина, које полиција заплени, заправо су мамац јер се трговина на велико обавља камионима, сигурним, уходаним путевима – кажу саговорници Врањских

- Нема више великих дилера дроге из Великог Трновца и околине Бујановца – као да се жали Албанац са југа Србије са којим разговарамо о овој вечитој теми.

Hteli su da me ubiju

SLOBODAN KOSTIĆ IZ ĆUKOVCA, ŽRTVA BATINAŠA SA FANTOMKAMA

POČEO SAM DA SE GUŠIM
Na njega je gvozdenim šipkama i palicama nasrnula grupa napadača sa fantomkama i tom prilikom mu nanela teške telesne povrede. I zaista, na njegovom telu i nedelju dana kasnije vidljivi su tragovi prebijanja. Desna podlaktica mu je slomljena na dva mesta, jedna noga toliko prebijena da se vidi kost, na licu i dalje ima masnice a na glavi konce.
- Hteli su da me ubiju, siguran sam u to. Profesionalno su sve odradili. Krvnički su me udarali. Počeo sam namerno da krkljam i da se kao gušim, da ih uplašim. Upalilo je. Jedan od napadače je počeo da viče “gotov je, gotov je, pustite ga!”, posle čega su pobegli – priča Kostić.

Za Vranjske kaže da tačno zna ko ga je krvnički prebio, ali ne zna zbog čega. Prema našim nezvaničnim ali pouzdanim saznanjima, policija zna ko je pretukao Slobodana i da je u toku zvanična procedura (vidi okvir).
Kostić je po zanimanju auto-limar, a od mušterije Ivice Petruševića iz Vranja u utorak je preuzeo "citroen pikap" na kome je bilo potrebno uraditi prepravke limarijskog dela. Vozilo je takođe oštećeno od udaraca gvozdenim šipkama i palicama.
Pretučeni mladić je sa povredama ruke, noge i glave prebačen na vranjsko odeljenje neurologije i hirurgije. U četvrtak je pušten na kućno lečenje, ali i dalje oseća posledice tog napada. Kostić navodi da je popio piće i izašao iz kafane, seo u Petruševićev auto, a zatim je usledio napad.
- Imam ženu koja se upravo porodila. Radnju sam nasledio od oca i ni sa kim nisam u zavadi – kaže Kostić.
On sumnja da napadači imaju veze sa krađom kafe od Petruševića početkom godine, čijom se trgovinom ovaj bavi. Tada mu je ukradena roba u vrednosti 1.300 evra. Njemu je kafa kradena i nekoliko puta unazad a Petrušević takođe ovo povezuje sa Slobodanovim prebijanjem.
Istraga, međutim, treba da otkrije prave motive napada.
Povređeni mladić najviše strahuje za bezbednost porodice, jer se, smatra, radi o "ljudima iza kojih su brojna nerasvetljena krivična dela".
-Sad tuča, sutra nož ili puška. Imam dete, neću imati mira. Da li treba u strahu da živim? – pita se Kostić.
Petrušević, čiji je auto oštećen, podsećada ovo nije prvi put da mu se dešavaju slične neprijatnosti. On je jedan od većih distributera kafe za domaće tržište, 22 godine se bavi ovim poslom, ima i svoju firmu. Podseća da je "sa uništavanjem firme koju stvaram dvadeset godina" intenzivno počelo 2008. godine, organizovanjem "sačekuše" na graničnom prelazu Preševo, a njegov automobil obijan je i pre tri godine. Tada je ukradena kafa u vrednosti od oko 2.000 evra.
U službenoj belešci, koja je naslovljena na 22. januar ove godine, povodom Zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja KTP. br. 1453/15, PO 1165/15, PU 1849/13, stoji da je kafa otuđena u noći 8/9. maj 2013. godine . Tom prilikom ukradeno je 80 kg "Saquela Espresso" kafe italijanskog proizvođača, 40 kg kafe "Di Caffe" kragujevačke proizvodnje, i 400 kesica kafe "Columbia" od po 17,5 gr. Vrednost ukupne količine otuđene kafe je 1.280 evra (prema ondašnjem kursu) i 58.000 dinara.
Do danas ta istraga stagnira, a počinioci nisu otkriveni.
- Dao sam u utorak majstoru auto da odradi limarijski deo. Sutradan sam otišao za Niš, a kada sam se vratio u Vranje krenuo sam kod Kostića u Ćukovac po kola. Negde na polovini puta, kod Železničke stanice, ugledao sam demoliran svoj "citroen" koji je bio napušten i potpuno neobezbeđen, a iz policije nisu našli za shodno ni da me pozovu i obaveste šta se desilo. Mogli su da mi u kola podmetnu pištolj ili drogu, da ne mogu da se iščupam iz svega toga – kaže Petrušević.
JAČI OD ZAKONA
On dodaje da ga je policija više puta saslušavala, jer je petnaestak puta nakon pomenutog obijanja nailazio na oštećenja na svom autu, što ga je mnogo koštalo, a sada strahuje i za bezbednost najbližih. Smatra da su ta saslušanja "više šega nego što su oni imali nameru da sprovedu istragu".
-Glavni sam distributer za kafu marke "Di kafe" koja se proizvodi u Kragujevcu, a mali deo uvozim iz Italije, plaćam PDV i akcizu. Šta još treba da se desi da Policijska uprava Vranje počne da radi svoj posao? Dokle će da se priča da je neko jači od zakona? – revoltiran je Petrušević.
Iz PU Vranje su Petruševiću saopštili da automobil nije predmet istrage.
Petrušević izražava sumnju da isti nasilnici stoje i iza napada na Kostića. Kaže da "od tada istraga, ne da nije završena, nego zapravo nije ni počela". Čekaće, kaže, mesec dana a zatim odvesti automobil ispred zgrade Vlade Srbije.
-Ako ovi u Vranju ne preduzimaju nikakve mere, ide se u Beograd, kod Vučića!

PETRUŠEVIĆ: POLICAJAC SPREČIO SVEDOČENJE
U službenoj belešci, koja datira od 14. aprila 2014. godine, a u koju smo imali uvid, posle krađe kafe Ivica Petrušević je naveo da je izvesna Sanja iz Ćukovca "pristala da svedoči i došla u Policijsku stanicu da bi dala svoju izjavu”.
-Čekajući da dâ izjavu, Sanji je prišao NN policajac u civilu i rekao "da ne daje izjavu jer će da ide na sud, ona se uplašila za svoju bezbednost i izašla iz stanice – kaže Petrušić.

POLICIJSKA UPRAVA
ISTRAGA U TOKU

Događaj koji se desio u neposrednoj blizini Železničke stanice u Vranju, 24. avgusta ove godine, oko 5 časova, kada je fizički napadnut muškarac iz okoline Vranja, tužilac nadležnog Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju kvalifikovao je kao krivično delo teška telesna povreda.
S obzirom na to da je predistražni postupak u toku, pripadnici Policijske uprave u Vranju nisu u mogućnosti da iznose u javnost saznanja do kojih su došli, kako ne bi ugrozili istragu.
Povodom oštećenja vozila obavljena je konsultacija sa nadležnim javnim tužiocem koji je događaj kvalifikovao kao delo uništenje i oštećenje tuđe stvari koje se goni po privatnoj tužbi. Nakon identifikacije izvršioca oštećenom će biti ustupljeni podaci radi podnošenja privatne tužbe.

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

Profesionalno su sve odradili. Krvnički su me udarali. Počeo sam namerno da krkljam i da se kao gušim, da ih uplašim. Upalilo je. Jedan od napadače je počeo da viče “gotov je, gotov je, pustite ga!”, posle čega su pobegli

-Ušao sam u kola i počeo da tražim ključeve, a onda sam sa leve i desne strane ugledao maskirane napadače sa crnim fantomkama koji su šipkama razbili staklo. Pokušao sam da nadjem nešto što bi moglo da mi pomogne u samoodbrani, ali nisam uspeo. Dok sam otvarao vrata, udario sam jednog krupnijeg lika koji je pao, a kad se pridigao krenula je tuča. Pao sam na zemlju, udarali su me po glavi, rukama i nogama. Bilo ih je najmanje trojica, a ne mogu sa sigurnošću da tvrdim šta se nakon tuče dešavalo – seća se Slobodan Kostić iz Ćukovca, koji je nešto iza ponoći 24. avgusta, oko četiri sata ujutru, brutalno pretučen u blizini Železničke stanice, nakon što je izašao iz obližnje kafane.
On dodaje da ni sa kim nije imao nikakvih rasprava u skorije vreme.

Дензију две године неправоснажно

ПРЕСУДА ПРОТИВ ДЕЈАНА СТАНОЈЕВИЋА

Дејан Станојевић Дензи осуђен је пред врањским Вишим судом неправоснажно, са правом жалбе Апелационом суду, на две године затвора због продуженог дела злоупотреба службеног положаја. Пресуда се односи на кривичну пријаву Вишег врањског тужилаштва према којој је Станојевић од 2006 – 2008, као директор Дирекције, Предузећу за путеве (ПЗП) омогућио стицање противправне користи у износу од 2.681.110 динара, „у висини фактурисаних и плаћених трошкова за наводну израду пројектне документације за више улица у Врању!“

Не ради се, дакле, о документацији за изградњу извесних објеката по граду, како спекулишу чаршија и поједини медији, већ о ствари о којој смо писали када је против Станојевића крајем прошле године поднета кривична пријава а Виши суд, на основу захтева Тужилаштва, донео одлуку о привременом одузимању његове имовине, такође неправоснажно. Према информацији из суда, овај поступак је и даље у току.

ПОВРАТАК СА ОДМОРА

Најпре да видимо шта каже Виши суд о првостепеној пресуди, чији одговор нашим новинама преносимо у целини, без исправки:

„Dana 05.08.2016. godine doneta je  и  javno objavljena presuda 3K.br. 10/15, okrivljenog Stanojević Dejana и dr, po kom predmetu je postupala predsednik veća sudija Tatjana Mihajlović Jovanović, koja и daje sledeće podatke: Opt. Dejan Stanojević, Miladin Zlatanović krivi su zbog izvršenja u saizvršilaštvu produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. I 61. stav 5. KZ, и osudjeni na kaznu zatvora u trajanju od po 2 godine; opt. Stanković Novica, Janković Slobodan, Stojanović Delča и Jordanović Mile, krivi su zbog produženog krivičnog dela zloupotreba odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33 I 61. stav 5. KZ, i takođe osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od po dve godine, dok je opt. Siniša Čabarkapa zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. I 61. stav 5. KZ osudjen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Пresuda nije pravosnažna i okrivljeni imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Nišu u roku od 15 dana“.

Из суда још саопштавају да за више информација сачекамо повратак са одмора њиховог председника и портпарола.

Не треба овде превише подсећати на професионалну Станојевићеву биографију. Његова звезда подиже се до хоризонта 2004. када ДСС, на чијем је челу овде био, долази на локалну власт а он седа у фотељу првог човека градске Дирекције за развој и изградњу, где је сада заменик директора пошто је на време прешао у сада владајући СНС.

- Не желим ништа за сада да коментаришем. Пресуда је неправоснажна и жалићу се на њу Апелационом суду – било је све што је Станојевић желео да каже.

У сличном тону реаговали су и његови саборци из СНС које смо замолили за коментар.

Кривичну пријаву на основу које је сада неправоснажно осуђен Више тужилаштво је против Станојевића (и осталих, али они нас не занимају толико) поднело 24. новембра 2015 (види оквир). Према подацима које смо тада добли из тужилаштва, основано се сумњало да је Дирекција платила Предузећу за путеве (ПЗП) израду пројектне документације за „реконструкцију и асфалтирање великог броја градских улица“, која, сумња Тужилаштво, никада није урађена иако је уредно фактурисана и плаћена, по ондашњем курсу између 35 и 40 хиљада евра.

Запитаћете се да ли је овај износ, иако астрономски за обичне смртнике, довољно висок за тако драконску меру као што је одузимање имовине, у Станојевићевом случају додуше привремене и још увек неправоснажне, и за потоњу затворску, исто неправоснажну, казну.

- Висина противправне користи овде није пресудна, закон не познаје ту категорију – каже наш саговорник близак локалном правосуђу.

Саговорник из донедавног руководства Дирекције објашњава нешто детаљније:

- ПЗП је имао лиценцу за издавање пројектне документације. Не знам детаље због којих је против Станојевића подигнута оптужница, али знам чему служи пројектна документација: Дирекција наручује пројектну документацију од фирме која за то има лиценцу. На основу ње се добијају дозволе, она је кључна за почетак радова – објашњава саговорник.

Подсетићемо овде да је, радећи на кривичној пријави, Тужилаштво Финансијској јединици упутило захтев да њихови стручњаци утврде да ли постоји диспаритет између имовине и прихода Станојевића и његове породице. Финансијска јединица, која је орган при Министарству унутрашњих послова, утврдила је да постоји разлика, на основу чега је Тужилаштво упутило захтев суду за привремено одузимање имовине.

Према речима стручњака са којима смо разговарали, термин „привремено одузимање имовине“ значи да власник њоме не може да располаже, да је користи, продаје и убире приходе од ње.

Подсетићемо да је у предмету Вишег јавног тужилаштва у Врању, Кто.бр.3/15, оптужница против Станојевића и осталих подигнута 24.новембра прошле године, да је захтев  ВЈТ за привремено одузимање  имовине суду послао 10. децембра 2015. а да је Виши суд у Врању решење донео 18 дана касније. После осам месеци Станојевић је неправоснажно осуђен на две године затвора.

 

 

Дејан Станојевић

ТУЖИЛАШТВО

ПРОТИВПРАВНА КОРИСТ 2,7 МИЛИОНА

Овде преносимо информацију из Тужилаштва о пријави на основу које је Станојевић 5. августа неправоснажно осуђен на двогодишњу затворску казну:

„У предмету Вишег јавног тужилаштва у Врању Кто.бр. 3/15, потврђена је оптужница дана 24.11.2014.године, против Д.С. из Врања, З.М. из Ниша, С.Н. из Ниша, Ч.С. из Београда, Ј.С. из Сурудлице, С.Д. из Врања и Ј.М из Трговишта, због постојања оправдане сумње да су у више наврата, у временском периоду од 2006.године па до 2008.године, окр.Д..С. из Врања и З.М. из Ниша у својству службених лица Јавног предузећа - Дирекција за развој и изградњу општине Врање и то окр.С.Д. као директор а окр.З.М. као самостални стручни сарадник за изградњу и вештачење-надзорни орган, искоришћавањем свог службеног овлашћења, а окр.С.Н. из Врања, као директор Предузећа за путеве „Врање" А.Д., окр.С.Ч. из Београда,као технички директор тог предузећа, Ј.С. из Сурдулице у својству главног инжињера градње а од 09.05.2008.године, у својству техничког директора истог предузећа, окр.С.Д. из Врања и Ј.М. из Трговишта у својству шефова градилишта у овом предузећу, сви као одговорна лица, искоришћавањем свог овлашћења, прибавили имовинску корист Предузећу за путеве „Врање" АД из Врања, у 2006.години у износу од 520.000,оо динара, у 2007.години у износу од 1.436.310,оо динара и у 2008.години у износу од 724.800,оо динара, све у укупном износу од 2.681.110,оо динара, у висини фактурисаних и плаћених трошкова за наводну израду пројектне документације за више улица у Врању, чиме су окр.С.Д. из Врања и З.М. из

Ниша као саизвршиоци учинили продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл.359.стЗ увези са ставом 1.КЗ, у вези са чл.ЗЗ. и чл.61.став 5.КЗ, а окр. С.Н. из Ниша, Ј.С. из Сурудлице, С.Д. из Врања и Ј.М. из Трговишта као саизвршиоци продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из чл.234.став 3. У вези стЛКривичног Законика, у вези са чланом 33. и 61.ст.5.Кривичног Законика, а окр.С.Ч. из Београда као саизвршилац продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из чл.234.ст.2 у вези са стЛ.КЗ увези са чл.ЗЗ. и 61.став 5.Кривичног Законика“.

 

 

 

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

Не ради се, дакле, о документацији за изградњу извесних објеката по граду, како спекулишу чаршија и поједини медији, већ о ствари о којој смо писали када је против Станојевића крајем прошле године поднета кривична пријава а Виши суд, на основу захтева Тужилаштва, донео одлуку о привременом одузимању његове имовине, такође неправоснажно. Према информацији из суда, овај поступак је и даље у току

Моје дете спава с упаљеним светлом

СЛАЂАН МЛАДЕНОВИЋ, НАШ СУГРАЂАНИН, НА МЕТИ МАЛОЛЕТНИХ ХУЛИГАНА

После двогодишњег малтретирања, напада на имовину и ко зна колико поднетих пријава, Младеновић је тек ових дана добио позив да у Тужилаштву да изјаву у својству грађанина

Слађан Младеновић (46) је самохрани отац четворо деце, тренутно незапослен. Породицу прехрањује тако што сређује и склапа половне олдтајмер аутомобиле, уникатне моделе, припремајући их тако за инострано тржиште. Ипак, у последње две године Сова и безбедност његове деце је, како тврди, озбиљно угрожена
- У више наврата група од десетак малолетних лица физички је малтретираламоју децу и претила им, а ноћу користе сваку прилику да уништавају кола на мом плацу – каже Младеновић.
Штета, како Младеновић износи у свом обраћању Вишем јавном тужилаштву у Врању, "премашује 500 хиљада динара".
- У последње две године полицији сам поднео двадесетак пријава. Полицајци дођу, направе записник, и све се заврши на томе.Прођу два или три месеца и све се заборави – уздише Младеновић.
ИМУЋНИ РОДИТЕЉИ
Почетком недеље Младеновић је, после ни сам не зна колико пријава, добио позив из Вишег тужилаштва да у својству грађанина да изјаву поводом напада на њега, његову породицу и имовину. Један од најбруталнијих напада, сећа се, догодио се у време божићних празника, 5. и 7. јануара текуће године, када су ови преступници моткама ударали у шофершајбне аутомобила, док се најновији у низу десио прошлог викенда – у ноћи између суботе и недеље (11/12. јун). Наш саговорник објашњава да су се напади одигравали у току дана, до 19.00, осим потоњег који се збио протекле суботе у поноћ.
Младеновић каже да су млади хулигани заправо његове комшије, чије родитеље познаје:
-Двоје деце, за коју бих рекао да су коловође, потичу из имућних, угледних породица. Родитељи једног од њих имају фирму и пар локала у граду, мајка другог детета је на високој функцији у општини. Они све сазнају, инспектори их обавесте. Упућенији су него ја. Ево, родитељи једног од клинаца су власници продавнице. Више пута сам, пролазећи туда, приметио секторске полицајце, који су долазили код мене да узму изјаве и саставе записник, а који су чести гости тог локала – каже Младеновић.
И сами припадници полиције били су сведоци неких од напада на аутомобиле који се налазе на плацу Слађана Младеновића, прекопута његове куће, у близини АТД-а (Антитуберкулозни диспанзер).
Један од сведока са којим смо разговарали каже да ова група насилника броји 12 до 13 чланова, у питању су комшије. "Органи реда" су у овом случају немоћни иако су у питању старији малолетници. Процедура је таква да, по закону, не смеју да буду приведени док се, најпре, не обавесте њихови родитељи.
-Почетком фебруара месеца у мојој кући је, игром случаја, боравио саобраћајац у униформи, и тада су та деца камењем гађала возила. Нешто касније стиже секторска полиција, дајем им изјаву, али не желе да упишу сведока, саобраћајца. Тек након инсистирања једног од двојице секторских полицајаца уписали су сведока. Свако ломљене кола сам пријавио, а они кажу да то иде по приватној тужби – разочарано констатује Младеновић.
Наглашава да има двадесетак сведока (међу којима су и неки припадници полиције) који су спремни да сведоче и потврде његове наводе. Наш извор из полиције који је инсистирао на анонимности потврђује да је више пута био очевидац немилих сцена:
-Приметио сам двојицу дечкића узраста од 15 до 17 година, један од њих је бацао каменице, односно мало крупнији шодер, чуо се одјек приликом удараца у шасије возила. Чак су и Слађанову децу малтретирали… Те вечери била је полиција, али чисто формално. Проблем је у томе што службе нису активне. Судски вештак треба да процени каталошку вредност возила и да наложи полицији да испита случај, да би била поднета кривична пријава. Тако то иде – појашњава наш извор.
Слађан каже да је од четворо деце које има, двоје нападнуто и малтретирано, а сина су чак "присиљавали на разне блудне радње", како се наводи у допису Вишем јавном тужилаштву.
Младеновић напомиње да до јануара месеца ове године нико ништа није предузимао, а тек кад се начелнику Велиновићу (који је у међувремену смењен) "попео на главу", долазећи код њега сваки дан и захтевајући да га прими, он ангажује двојицу инспектора. Након тога, каже Младеновић, начелник даје задатке и инспекторима за малолетничку деликвенцију "који 8. фебруара 2016. године затичу на лицу места каменовање возила од стране три малолетника, на очиглед моје породице".
-Дајући тог дана изјаву, поменуо сам и насиље над мојом децом, на шта ми је један инспектор одговорио: "Збунићемо судију, много има"! Касније долази до саслушавања починиоца и обустављања поступка. Мојим одласком код инспектора речено ми је да су из Тужилаштва поручили да даље неће саслушавати ни починиоце ни сведоке – каже Младеновић.
Писао је и Унутрашњој контроли ПУ Врање, обратио се и Вишем јавном тужилаштву у Врању које је одобрило његов захтев за пријем, те ће у среду, 15. јуна, у својству грађанина приступити Вишем јавном тужилаштву "ради пружања потребних обавештења у вези Ваше пријаве коју сте поднели". Ако је неопходно, обратиће се и другим медијима, па и кабинету министра, како би заштитио своју породицу и своју имовину.
-Нисам се замерио ни једном детету. Воду са њихове чесме нисам попио. А моје дете спава с упаљеним светлом и не сме да изађе у двориште – завршава Младеновић.
ЗАКОН О МАЛОЛЕТНИЦИМА
Судија са којим смо разговарали на ову тему провео је годину дана радног стажа као судија за малолетнике. Сматра да је суштина у раду или нераду овлашћених органа, како би се заштитило дете:
-Сада је Закон о малолетницима, односно о извршиоцима кривичних дела и оштећенима доста прецизан и стоји као лекс специјалис у односу на наш Кривични закон. Временски континуитет (у овом случају у питању је двогодишњи период), у циљу обезбеђивања доказа, мора да буде покривен јер није јуче начињена сва штета. А да би прича имала тежину мора да буде укључен и дечији психолог, јер то је за дете траума.
Судија додаје да за ову врсту проблема може директно да се покуца на врата тужиоца, не мора се ићи у полицију. Он саветује Младеновића да као законски заступник малолетног лица има право да поднесе пријаву.
-Извршиоци дела јесу малолетна лица, али спадају у категорију заштићених. Тачно је да инспектори не смеју да приводе малолетнике, али зна се ко су им родитељи. Ако полиција неће да ради свој посао, онда идете директно код тужиоца. Можете и да тражите полицијску заштиту – каже он.

Зоран Јањић, судски вештак који је ангажован на овом случају, каже за "Врањске" да је налаз у фази израде и да ништа конкретније не може да изјави јер не сме да се меша у истрагу:
-Прегледао сам возила, све је сликано. Сада ће суд даље да преузме, па и Тужилаштво. Са стране моје струке ћу дати налаз и своје мишљење – каже Јањић.

 

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

осле двогодишњег малтретирања, напада на имовину и ко зна колико поднетих пријава, Младеновић је тек ових дана добио позив да у Тужилаштву да изјаву у својству грађанина

Слађан Младеновић (46) је самохрани отац четворо деце, тренутно незапослен. Породицу прехрањује тако што сређује и склапа половне олдтајмер аутомобиле, уникатне моделе, припремајући их тако за инострано тржиште. Ипак, у последње две године Сова и безбедност његове деце је, како тврди, озбиљно угрожена
- У више наврата група од десетак малолетних лица физички је малтретираламоју децу и претила им, а ноћу користе сваку прилику да уништавају кола на мом плацу – каже Младеновић.
Штета, како Младеновић износи у свом обраћању Вишем јавном тужилаштву у Врању, "премашује 500 хиљада динара".
- У последње две године полицији сам поднео двадесетак пријава. Полицајци дођу, направе записник, и све се заврши на томе.Прођу два или три месеца и све се заборави – уздише Младеновић.

Ничији радник

НОВИ СЛУЧАЈ ПОГИБИЈЕ НА ГРАДИЛИШТУ

Седмицу после трагедије на градилишту у центру Врања нејасно је много тога - чији је Игор Костић био запослени и да ли је био пријављен, како се као радник ангажован на унутрашњим радовима нашао на осам метара високој скели са које је пао. Барем до сачињавања обдукцијског записника остаће непознат и тачан узрок смрти и да ли је повређени адекватно медицински збринут након повређивања

Далибор Костић, млађи брат сада покојног грађевинског радника Игора Костића (35) из села Паневље, који је прошле среде, 25. маја пао је са скеле на градилишту стамбене зграде у центру Врања и касније преминуо у врањској болници, каже за „Врањске“ да је у моменту пада његов брат обављао посао за који није био ангажован.
- Игор је био ангажован на тзв. унутрашњим радовима. Према мојим сазнањима, у једном моменту запушило се црево за машинско малтерисање и он је изашао да га прочисти и обезбеди проходност малтера. Не знам да ли је то урадио самоиницијативно или му је неко рекао. Црево се у међувремену наводно одвезало и пало на нижи спрат, па је брат сишао да дода раднику изнад да га овај поново причврсти. Чуо сам да је после тога пошао пет шест корака и онда изненада пао са висине од седам, осам метара. Да ли му се нешто догодило, да ли је у питању несвестица или је ударио у скелу и пао, може само да се нагађа - каже Далибор. 
ТРЕЋИ ДАН
Млађи брат погинулог радника додаје да је Игор био новајлија на том градилишту.
- Био му је трећи дан на том радном месту, до посла је дошао преко пријатеља. Није био баш неискусан на грађевини јер је и раније повремено радио те послове с обзиром на то да није било другог запослења. Критичног дана мој брат је био обичан радник. Радио је само најједноставније послове, мешао малтер, унутар зграде додавао зидарски алат мајсторима и искуснијим радницима. Знам само сигурно да мој брат није био пријављен, радио је на црно - наводи Далибор.
Ова трагедија догодила се на градилишту инвеститора Косте Павловића који у Улици Београдској, код кружног тока, зида стамбену зграду (види оквир). Подсећања ради, Павловић је био први локални инвеститор коме је у априлу прошле године грађевинска дозвола уручена по новом закону, у поједностављеној процедури, а дозволу му је приликом посете Врању уручила министарка грађевинарства Зорана Михајловић лично. 
Околности под којима се догодила ова трагедија ни недељу дана касније нису до краја познате јер надлежни органи (полиција, тужилаштво, инспекција рада) још увек раде на случају и опрезни су у давању изјава медијима. Информације којима се ових дана спекулише су на нивоу гласина и непроверених прича, а потекле су од оних који су се нашли у близини или су пословно ангажовани на градилишту. 
Инспекција рада за Пчињски округ овлашћена је да поступа у оваквим ситуацијама и испита радно-правни статус и поштовање закона у конкретним случајевима. У овом државном органу, међутим, сматрају да је рано за давање информација медијима јер се, како каже начелник Милетије Стојановић, на овом случају још ради.
- У току су предистражне радње, узимају се изјаве, доставља нам се документација на увид, тако да вам у овом моменту не можемо ништа конкретно рећи. Кад буде готов записник, а за то је потребно око две седмице, онда вам можемо саопштити неке детаље о затеченом чињеничном стању - каже Стојановић. 
Занимљиво је да је пре овог одговора челника инспекције за „Врањске“ из истог органа било и конкретних и полузваничних информација. И то дан након трагедије. Локални ОК портал објавио је изјаву једне инспекторке рада ангажоване на случају (име познато редакцији) која је наводно саопштила некакве детаље попут оних да је Костић радио на црно, односно да није био пријављен као радник. Да онај ко га је ангажовао није пријавио радове, иако је као подизвођач имао такву обавезу. Све је доведено у везу са фирмом „Банекс“ АГ која је, наводно, један од више подизвођача које је ангажовао главни извођач на градилишту - Стамбена задруга „Врањанка“.
Власник „Банекса“ Бранислав Сланкаменац није желео да за „Врањске“ коментарише гласине о томе да Игор Костић непријављен радио за његову фирму.
- Све је још увек у фази истраге, немам коментар - био је једино што је хтео да каже Сланкаменац.
ПОДИЗВОЂАЧ ПОДИЗВОЂАЧА
Упоредо, градом кружи непроверена прича да се заправо не зна чији је Игор Костић био радник и ко га је ангажовао јер наводно и подизвођачи на овом градилишту имају своје подизвођаче па је тешко ући у траг томе ко је од радника у одређеном моменту чији на градилишту и знају ли подизвођачи ко заправо ради за њих. Иако су, према законским прописима, дужни да то знају.
Инспекторка која је дала изјаву пре него што је њена инспекција одлучила да не даје изјаве до краја истраге, казала је наводно још и да је на градилишту заиста било ангажовано више фирми-подизвођача које имају „различит број радника“, односно да се та „бројка мења из дана у дан“. И да главни извођач наводно „има девет радника, а остали по једног, двоје“. Да су неки имали непријављене раднике „које су одмах након ове несреће пријавили“ и слично. 
- Кад год смо отишли тамо нашли смо раднике на црно - цитирају се наводне речи инспекторке.
Ова државна службеница још је наводно објаснила и да је главни извођач задруга „Врањанка“ покривена папирологијом, да има пријаву радова, лице које брине о безбедности радника, процену ризика и комплетиране елаборате о безбедности на раду. Станко Додић, директор ове задруге, гарантује да код њих није било пропуста.
- Није ми јасно како се све догодило. Тај подизвођач само што је почео да ради на градилишту, још су формирали тим радника. Имамо уговор са њима. Страдали радник је радио унутра, зашто је отишао напоље на скелу, не знам. После сам чуо разне приче да се није ни знало за тог радника, да се наводно не зна чији је, али то је већ посао за надлежне органе - каже Додић. 
Он додаје да главни извођач нема законска овлашћења да контролише подизвођаче, ко је код њих запослен, да ли је запослен или није. 
- Углавном, по закону сваки подизвођач дужан је да брине о безбедности својих радника, као што ми бринемо о нашим - објашњава процедуру Додић.
Портпаролка Основног јавног тужилаштва Мирјана Вукоичић-Јовић открива за „Врањске“ да је поступајући заменик ОЈТ одмах након погибије, заједно са инспектором са крвне деликте Полицијске управе Врање и инспекторком рада, обавио увиђај на лицу места.
- Наложено је да вештак заштите на раду обави вештачење, као и да се обави судско медицинска обдукција. Предузимају се друге мере и радње ради потпуног утврђивања чињеничног стања - наводи се у одговору из ОЈТ.
Знајући за неке раније сличне случајеве (види оквир), једно је сигурно - пред породицом погинулог је највероватније дуг и мукотрпан судски поступак који може трајати годинама.

КОСТА ПАВЛОВИЋ, ИНВЕСТИТОР
ИМАМ СВЕ ЕЛАБОРАТЕ О БЕЗБЕДНОСТИ
Павловић, у вези са актуелним случајем страдања радника, каже да он има склопљен уговор са главним извођачем радова, задругом „Врањанка“, који по том уговору може да ангажује подизвођаче са којима, пак, „Врањанка“ склапа засебне уговоре.
- У свим уговорима које је „Врањанка“ склапала са подизвођачима наведено је да је сваки подизвођач одговоран за безбедност својих запослених. На крају крајева, то је и законски тако решено. Лично са тим у формално-правном смислу немам никакве везе. Само инвестирам и уплаћујем извођачу радова - објашњава Павловић.
Он наводи да је, према његовим сазнањима, са фирмом „Банекс“ АГ као подизвођачем, „Врањанка“ уговорила више врста радова, од којих за неке „Банекс“ као подизвођач пак ангажује свог подизвођача. 
- Знам да је Игор био радник на унутрашњем малтерисању, да му није нико наложио ни тражио од њега да иде на скелу, нити му је то било у опису посла – каже Павловић. 
Он додаје да ток истраге није ни у једном моменту био усмерен ка њему.
- Нико ме није звао, нити сам давао било какве изјаве државним органима поводом овог несрећног случаја, објаснио сам и због чега. Кад сам вадио грађевинску дозволу морао сам да имам све елаборате о безбедности на раду. Прибавио сам их на време и оверени су у Градском секретаријату за урбанизам. Као такви се користе у раду главног извођача и подизвођача радова - наводи Павловић.
Он каже да страдалог радника није познавао, али да је као инвеститор отишао да изрази саучешће и људски поприча са породицом.

ПОВРЕДЕ
Далибор Костић, брат страдалог радника, каже да је у болници чуо како је његовом брату приликом пада тешко повређена јетра, да је сломио два ребра која су пробила плућну марамицу. Додаје да породица има основа да сумња да Игор, наводно, није адекватно медицински збринут на дан пријема у врањску болницу и да ће се, након добијања обдукцијског записника, одлучити да ли ће поднети пријаву против одговорних у Здравственом центру Врање. 
- Много је времена прошло док се установило које повреде има. Лекари су се усредсредили на наводне повреде главе, сумњали су да је дошло до прелома лобање. Он на глави има ожиљке због саобраћајног удеса од прошле године. Испоставило се да није глава јер се мој брат на крају, како чујем, угушио. Претпостављам да су му плућа колабирала због пуцања плућне марамице. Ипак, сачекаћемо званичан обдукцијски записник како бисмо сазнали шта је тачно узрок смрти. Онда одлучујемо шта даље - каже Далибор.

СЛУЧАЈ „МЕТЕОР“
ЧЕТИРИ И ПО ГОДИНЕ БЕЗ ПРЕСУДЕ
Четири и по године прошле су од погибије радника Дејана Дончића и Ананија Глигорова на градилишту ГП Метеор код Главне аутобуске станице, а епилога судског поступка нема. Подсећања ради, несрећа се догодила када се на њих обрушила велика количина земље док су у канализационом рову обављали припреме за постављање дрвене оплате за бетонски шахт. Колико је јефтин раднички живот најбоље знају укућани страдалих којима је живот прекинут у најпродуктивнијем добу живота (Дејан је у моменту несреће имао 29, а Ананије 44 године). 
Оптужница Основног тужилаштва у Врању (предмет Кт.бр.2500/11) подигнута 1. марта 2013. године (петнаест месеци после несреће на градилишту) терети власника ГП Метеор Бобана Златановића, шефа градилишта на којем је дошло до трагедије Предрага Стаменковића, те Јовицу Михајловића, власника фирме ЕБС-4М која је у критично време бринула о превентивној заштити и безбедности радника Метеора за кривично дело „тешко дело против опште сигурности“ (из члана 288, став 4 у вези члана 280, став 3 у вези става 2 Кривичног законика). Властимир Дончић, брат погинулог Дејана, после свега не зна шта да каже новинару.
- Последњи пут су се крајем марта изјашњавали вештаци и не знам више докле тако. Стално се нешто одлаже, ево четири и по године ми чекамо правду на суду и никако да је дочекамо. Послати су тамо где нису требали да буду, неко је због тога одговоран, а нико не одговара. То је за нас као породице поражавајуће сазнање - огорчено ће Властимир.

Fivestar: 
No votes yet
Body intro: 

Седмицу после трагедије на градилишту у центру Врања нејасно је много тога - чији је Игор Костић био запослени и да ли је био пријављен, како се као радник ангажован на унутрашњим радовима нашао на осам метара високој скели са које је пао. Барем до сачињавања обдукцијског записника остаће непознат и тачан узрок смрти и да ли је повређени адекватно медицински збринут након повређивања

Далибор Костић, млађи брат сада покојног грађевинског радника Игора Костића (35) из села Паневље, који је прошле среде, 25. маја пао је са скеле на градилишту стамбене зграде у центру Врања и касније преминуо у врањској болници, каже за „Врањске“ да је у моменту пада његов брат обављао посао за који није био ангажован.
- Игор је био ангажован на тзв. унутрашњим радовима. Према мојим сазнањима, у једном моменту запушило се црево за машинско малтерисање и он је изашао да га прочисти и обезбеди проходност малтера. Не знам да ли је то урадио самоиницијативно или му је неко рекао. Црево се у међувремену наводно одвезало и пало на нижи спрат, па је брат сишао да дода раднику изнад да га овај поново причврсти. Чуо сам да је после тога пошао пет шест корака и онда изненада пао са висине од седам, осам метара. Да ли му се нешто догодило, да ли је у питању несвестица или је ударио у скелу и пао, може само да се нагађа - каже Далибор.