Култура

Тиха пророчица прошлости

ЗОРИЦА ТАСИЋ, ГРАФИЧАРКА
Графика је визуелно приказивање нечега на некој површини као што је зид, платно, монитор, папир или камен, у циљу информисања и илустрације.     Примери су фотографије, цртежи, скице, графови, дијаграм и симболи, геометријски облици, карте, инжењерски цртежи. Кроз графику као уметнички израз, може се исказати дубоко интимно осећање аутора, које се може тумачити на различите начине код...

Творац апстрактног пејзажа

СЛИКАР ИВАН ВЕЛКОВ, ЈОШ ЈЕДАН ЗАБОРАВЉЕНИ ВРАЊАНАЦ
На анализи стваралачког опуса Ивана Велкова, многи универзитетски професори у Македонији и другим земљама у Региону су одбранили магистарске и докторске тезе. Међу њима је и Небојша Вилић, историчар уметности и редовни  професор Универзитета “Свети Ћирило и Методије” у Скопљу. Он је и потпредседник Удружења ликовних уметника у Македонији: „Као члан групе “Мугри”, Велков се још од својих првих...

Династија Мамутовић

ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО ТРУБА
Добривоје се пре неколико дана вратио из Охрида, са интернационалног такмичења младих музичара „Охридски бисери“, где је освојио друго место у категорији трубача, прво му је измакло за само 0,75 поена, од могућих сто. „Једва смо га смирили“, прича отац Екрем, „плакао је сатима. Добро, сине, у тој конкуренцији, светској, и друго место је велики успех. Не море, Добривоје навикао на прво па на...

Антиквар духовног интегритета

СТАНИМИР ПАВЛОВИЋ, ВАЈАР
Сматра да је највише допринео уметности негде између шездесете и седамдесете године живота: „Увек се стварало, некада више некада мање, али што сам  старији, самим тим и зрелији, више сам привржен раду у атељеу. Својим скулптурама, цртежима и пројектима на многобројним изложбама, промоцијама, конкурсима привукао сам пажњу одазивао се позивима, давао предлоге и тако се долазило до реализације...

Природа, женске фигуре и сиротињске собе

ДРАГУТИН ЦИГАРЧИЋ, СЛИКАР
  САМО ЈЕДНА МИНИЈАТУРА Датум и годишњица рођења и смрти, овакве личности би се у појединим европским метрополама вероватно обележавали помпезно. Ако ништа друго, нека од галерија би носила име таквог бисера сликарске сцене. У Врању, деценијама уназад нема наговештаја  да ће му рецимо постхумно бити додељено неко од признања Града. Неће се догодити ништа, као и до сада.  И како рече Срђан...

Беочуг у културној историји

ЈАНЧА А. ИЛИЋ, ПРВИ ВРАЊСКИ СЛИКАР
  КУТЛИКОВА ШКОЛА Јанча А. Илић први пут се помиње, 1896. године,  заједно са припадницима прве генерације студената који су похађали прву сликарску школу у Србији, Кирила Кутлика. Наиме,. Чех, Кирил Кутлик је 1895.  године на Косанчићевом венцу (данас је ту Музеј примењене уметности) отворио прву сликарску школу у Србији. У предговору Извештаја за школску 1895/96. годину, Кутлик се...

Деликатна линија метала

СЕЋАЊА НА ВОЈИНА СТОЈИЋА, ВРАЊСКОГ ВАЈАРА
  ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ Данко Стојић, старији син Војина Стојића, каже да је његов отац обожавао Врање. Морао је међутим да га напусти, пре почетка Дргог светког рата, када му је  понуђено место  председника СО Врање: „Мој отац је одбио функцију јер је током рата много времена провео по туберкулозним санаторијумима. На срећу се опоравио. Његов лекар др Грујић је рекао тада да...

Уметност од камена

Наташа Дејановић Димитријевић, сликарка и професорка
  ЛЕПЧИНЦЕ И ПРОХОР “Израдила сам око 50 мозаика, а осим природних облутака које проналазим у природи, најчешће користим мермер, гранит, пешчар и кречњак, врсте камена које су доступне у нашој околини. Често користим и стакло, керамику, метал... Један сто налази се испред олтарског простора манастира Св. Прохор Пчињски, рађен је 2005. године, а други сто је у манастиру Св. Пантелејмона...

Окретање у месту

ДОМ КУЛТУРЕ, 43 ГОДИНЕ КАСНИЈЕ
ОДУШЕВЉЕЊЕ Годинама уназад салу су обилазили само политичари  уз обећање да ће је завршити.   Ненад Антић, заменик градоначекника је у више наврата обилазио унутрашњост зграде Дома културе, која га је, признаје, импресионирала: „Одушевљен сам ентеријером. Мислио сам да Град Врање изради и финансира пројектно-техничку документацију,  и да се тај пројекат нађе у плану...

Континуитет и дисконтинуитет у српској уметности

ДР СРЂАН МАРКОВИЋ О ДЕЦЕМБАРСКОЈ ГРУПИ
    ВРАЊСКЕ: Врањанци имају привилегију да у Галерији Народног музеја у Врању, виде 37дела, аутора из „Децембарске групе“. Ваша докторска теза је управо била „Децембарска група“. Како  коментаришете поставку у Врању, коју је приредила Славица Попов, кустос Савремене галерије у Зрењанину? МАРКОВИЋ:Поставка у Врању је вредна сваке хвале. Најпре, реч је о безмало комплетној...