Ponedeljak, Utorak, Sreda, Vranjske, Petak, Subota..

VANREDNA SITUACIJA I BUDžETSKI TROŠKOVI

Kao u Kolubari

 

IMAMO SITUACIJU

Osim mehanizacije Vodovoda (koji je od Grada naplatio preko dva miliona sa PDV-om), tokom vanredne situacije za novac je iznajmljena mehanizacija sledećih vranjskih firmi: Niskogradnja Lav-M (isplaćeno 414.000 dinara), Binta d.o.o (768.000), Jela NT (190.000), Dasprom d.o.o (348.000) i PZP Trejs (6.480.713 dinara). Povrh toga, privredile su i firme iz okoline: ATR „Deče“, Zlatokop (715.000 dinara), „Garčanin“, Gornji Stajevac (306.000), „LKT NS“, Mečkovac (545.000), „Dunja NR“, Barelić (576.000) i „RAD-KOM“, Vrtogoš (200.000). Reč je o fakturama sa uračunatim PDV-om, osim kod nekoliko preduzeća koja nisu u sistemu poreza na dodatu vrednost. Radni sat buldožera na terenu, koštao je pozamašnih 5.000 do 6.000 dinara.

Sasvim opravdano i legitimno pitanje, posle pominjanja imena svih firmi, je zašto su baš one angažovane i po kojim kriterijumima?

„Sagledano je više kriterijuma, a kao najbitniji mogućnost da se odgovori zadatku, odnosno posedovanje kapaciteta u vidu mehanizacije za čišćenje saobraćajnica u ekstremnoj situaciji. Potom, izvođači su birani po teritorijalnom principu, po pripadnosti ili bliskosti terenu na kome je bilo potrebno obaviti poslove. Na taj način je postignuta pravovremenost i hitnost u reagovanju, ali i ušteda“, navode u odgovoru nadležni iz JP Vodovod.

Napominje se dalje da je odluke o izboru izvođača donosio menadžment JP Vodovod, „u saradnji za Gradskim štabom za vanredne situacije, a nakon sagledavanja situacije na terenu i po nalozima Štaba“. I, naravno, sve je bilo po zakonu.

„Shodno pozitivnoj zakonskoj regulativi, tj, na osnovu odredbe člana 7, stav 1, tačka 3 Zakona o javnim nabavkama, u ovakvim situacijama isključena je primena Zakona, a radi obezbeđenja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda, što je ovde bio slučaj“, navode iz Vodovoda.

Ipak, određene nelogičnosti postoje, makar u naznakama, a u vezi sa pominjanim kriterijumima. Najpre, javna je tajna da su gotovo svi angažovani preduzetnici, kojima je poveren posao čišćenja snega, uglavnom članovi ili makar simpatizeri Srpske napredne stranke (SNS), koja predvodi vlast u Vranju. Takođe, više njih čistili su sneg, a da njihove firme nisu registrovane za taj posao i pitanje je da li su rukovaoci mašina kvalifikovani za čišćenje snežnih nanosa. Posebno što u ekstremnim situacijama to može biti vrlo težak posao, koji nosi i veliki rizik po rukovaoca teškom mehanizacijom. A posredno i potencijalno i po živote ugroženog stanovništva, ako rukovalac ne poseduje odgovarajuću obuku i reference za čišćenje smetova. Jer, to nije prevoz ogrevnog drveta ili izvlačenje balvana iz šume. A, sneg nije isto što i zemlja.

SVE POD ŠIFROM

Recimo, preduzetnik Stanča Manasić, vlasnik je preduzeća „Garčanin“ čija je mašina buldožer TG 110 čistila snežne nanose na putu Barelić - Koćura. Registrovan je u Agenciji za privredne registre (APR) pod šifrom delatnosti „gajenje šuma i ostale šumarske delatnosti“ (šifra 0210). „Deče“ iz Zlatokopa, vlasnika Dejana Pešića, registrovana je u APR za „drumski prevoz tereta“ (šifra 4941), isto kao i „Dunja“ iz Barelića, vlasnika Nenada Ristića iz istoimenog sela. U tom društvu je i „RAD-KOM“ iz Vrtogoša, vlasnika Ljubiše Tasića (po radnim nalozima čistio sneg u Ruscu, Milanovu i Tesovištu). „LKT NS“ iz Mečkovca, vlasnika Nebojše Stošića, čistila je na potezu Vlase – Stance –Roždace – Trstena, pa i u Sekirju, Gradnji... Firma je registrovana za „uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom“ (šifra 0240).

I firma „Dasprom“ d.o.o. nema mnogo veze sa putevima. Regostrovana je pod šifrom 1610 – rezanje i obrada drveta. Izvesni Goran Zdravković je direktor i vlasnik ovog preduzeća koje je čistilo sneg na području mesnih zajednica Vlase i Golemo Selo. Binta d.o.o. posluje pod šifrom 4312 (pripremna gradilišta), a u stoprocentnom je vlasništvu Gorana Djorđevića (ne onog iz Vodovoda), koji je i direktor firme. Čistio je na području MZ Vranjska Banja, u Tibuždu, Tesovištu, Lukovu, Korbevcu, Lipovcu

Postoji izuzetak. Niskogradnja LAV-M d.o.o. registrovana je pod šifrom 4211 - izgradnja puteva u autoputeva. Direktor i stoprocentni vlasnik je Milica Rangelov (1992). Buldožer te firme marke TG 160 čistio je sneg u MZ Vlase, konkretno na deonicama Drenovac Vlase i Vlase – Lazina – Kruševa Glava. Dok firma, što je vredno hvale, ima veze sa putarstvom (ne zna se da li i u održavanju ili samo i izgradnji), zanimljivi su termini čišćenja snega i podaci o radnim satima.

Na primer, prema radnom nalogu, njihov buldožer je 12. januara čistio neprekidno osam sati od 21 uveče do 5 ujutro. Potom je rukovalac malo dremnuo, pa krenuo od devet ujutro 13. januara i čistio neprekidno dvanaest sati, do 21 sat uveče. Sutradan 14. januar mu je bio kao u vreme udarničkih radnih akcija u bivšoj Jugi ili rudokopača u rudniku Kolubara. Krenuo je od 8.30 ujutro od Vlasa ka Krušvoj glavi i čistio bez prekida 17 sati, do 1.30 noću 15. januara. Čistio je u još nekoliko navrata, nikad manje od deset sati neprekidno. Ne piše u nalogu da li je to radio jedan čovek ili ga je neko odmenjivao. Preduzeće „Deče“, ipak, drži rekord, jer je njihov buldožer jednog dana vodio borbu sa smetovima 20 časova neprekidno. Samo u tom danu vlasnik Dejan Pešić inkasirao je 120.000 dinara, nešto manje od 1.000 evra. PZP Trejs obezbeđivala je kamione, utovarnu mašinu, putarsko vozilo, posipače, raonike, putarsku so i agregat, pa je njihov račun ispostavljen Gradu blizu 6,5 miliona dinara.

Iako podaci pružaju osnov za sumnju po više osnova, iz Vodovoda skreću pažnju da je, kako bi sve proteklo bez zloupotreba, obavljan „nadzor na dvostrukom nivou“.

„Stručna lica JP Vodovod su na svakoj lokaciji gde su obavljani radovi imali osobu zaduženu za nadzor količine i kvaliteta izvedenih radova, a Gradski štab za vanredne situacije obavljao je nadzor preko predsednika mesnih zajednica“, navode iz Vodovoda.

Oni su, dodaje se, pored kontrole, davali informacije o potrebama i prioritetima na najugroženijim lokacijama.

„Sve ispostavljene 'situacije' overene su od strane stručnog nadzora“, poručuju iz Vodovoda, odakle naglašavaju da su nadzor obavljali i predstavnici menadžmenta ovog JP, kao „i sam direktor koji je bio prisutan na terenu i nadzirao radove“.

OD GOREG, GORE

Vanredna situacija na teritoriji Grada Vranja i opštine Vranjska Banja, proglašena je odlukom Gradskog štaba za vanredne situacije na sednici održanoj 8. januara ove godine. Odluku su prouzrokovali veliki snežni nanosi, niske temperature, neprohodnost putnih pravaca, potreba angažovanja dodatne teške mehanizacije itd. Zbog toga je odlučeno, stoji u pratećem pismu iz Vodovoda, „da se angažuje dodatna teška mehanizacija radi čišćenja snega na putevima, posebno do ugroženog stanovništva u brdsko-planinskim predelima, sa akcentom na zabačena sela u Poljanici. Prethodno je, 6. januara, Gradski štab za vanredne situacije doneo naredbu kojom je naloženo JP Vodovod da preduzme „neophodne i hitne mere na održavanju i čišćenju javnih površina i putnih pravaca iz njegove nadležnosti“.

Situacija se 9. januara usložnjava, zbog čega Štab donosi zaključak kojim je naloženo vlasnicima mehanizacije da se intenziviraju radovi na čišćenju puteva. Na istoj sednici, donet je i zaključak da JP Vodovod angažuje 14 mašina, određeni broj od privatnika, iz razloga što je „nastala situacija prevazilazila kapacitete i mogućnosti“ JP Vodovod, zbog skučenog voznog parka i nedostatka specijalizovane mehanizacije. Nepoznato je iz kojih je razloga, da li kao reakcija na neke propuste ili iz preventivnih razloga, gradski Štab dvanaestog januara obavezao  JP Vodovod „da vodi tačnu evidenciju vremena upotrebe dodatne mehanizacije i goriva“.

Ako se pomisli da se mogla dogoditi i gora situacija po budžet, poput one od pre dve godine u vreme poplava i klizišta u Poljanici (vidi okvir „Zoki putevi“), onda je još i dobro. Podsećanja radi, sredinom 2015. godine, u vreme poplava i klizišta na području Poljanice, kao i u zimu na prelasku iz 2015. u 2016. zbog nezapamćenih kiša, u tri seoske mesne zajednice, Golemom Selu, Vlasu i Drenovcu, firma „Zoki putevi“ imala je više od 40 intervencija. Prema izvođaču radova na sanaciji posledica poplava i klizišta ostao je tada dug od 40-ak miliona dinara. Dobar izgovor za aktuelnu vlast, da od goreg ima i gore. A, što nemamo mašine, pa „krivi su oni pre nas“.

 
 

ZOKI PUTEVI

Za saniranje posledica poplava i klizišta u 2015. i 2016. godini, ondašnja gradska vlast oličena u SPS raspisivala je nabavke malih vrednosti, ispod 500.000 dinara, preko javnih oglasa sa kriterijumom „tri ponuđača“. Firma „Zoki putevi“ bila je najpovoljniji ponuđač. Ista firma izvela je više desetina intervencija u vreme same vanredne situacije. Kod javnih nabavki, navodno je bila jeftinija za čak 30 odsto po radnom satu vlastitih mašina od konkurentskog JP „Putevi Srbije“. Nabavke su išle preko kancelarija mesnih zajednica, one su angažovale „Zokija“ kao pravna lica i plaćale ga preko svojih računa, mimo Službe za javne nabavke Grada Vranja, same sklapale ugovore sa izvođačem. Za zemljane radove tokom vanredne situacije - prosecanje puteva, pošljunčavanje, otklanjanje odrona - nije bilo sistema tri ponuđača, već su Grad i mesne zajednice pogođene elementarnim nepogodama direktno tražile od ovog preduzeća da interveniše na otklanjanju nastalih šteta. U tome su prednjačile mesne zajednice iz poljaničkog kraja gde je bilo najviše problema zbog padavina.

Revizorska kuće „HLB DST revizija“ iz Beograda, sa potpisom ovlašćenog revizora profesora dr Srbobrana Stoiljkovića, utvrdila je da je u finansijskom poslovanju mesnih zajednica na planu javnih nabavki bilo zloupotreba tokom cele 2015. i u još drastičnijem vidu do meseca aprila u 2016. godini. Revizorski tim je dalje utvrdio „da samostalno ugovaranje javnih nabavki dovodi do toga da se sve usluge koje treba realizovati preko mesnih zajednica usitnjavaju. One tako  predstavljaju javne nabavke malih vrednosti koje ne podležu Zakonu o javnim nabavkama, pa su te iste usluge nekoliko puta ugovarane tokom godine. U vezi sa ovim, vode se pretkrivični postupci.

 

             ime firme                             br.r.sati         cena po r.s                 naplaćeno (bez PDV)

  1. Niskogradnja LAV -M                       69              5.000 din                      345.000 din.
  2. Deče, Zlatokop                                143              6.000 din.                     715.000 din.
  3. Binta d.o.o, Vranje                          128             5.000 din                      640.000 din.
  4. Garčanin, G. Stajevac                       51              5.000 din                      255.000 din.
  5. Jela NT, Vranje                                38                   ?                                190.000 din.
  6. LKT NS, Mečkovac                          109             5.000 din                      545.000 din.
  7. Dasprom d.o.o, Vranje                      58              5.000 din                       290.000 din.
  8. Dunja NR, Barelić                             83             6.000 din                       415.000 din.
  9. RAD-KOM, Vrtogoš                          40              5.000 din                        200.000 din
  10. JP Vodovod                                       342                    ?                            1.730.773 din
  1. PZP Trejs, Vranje                             /                         /                             5.400.594 din.

                                                                       1.051                                         ukupno: 10.726.367 (bez PDV)

 

Pratite VRANJSKE na VIBERU:
http://chats.viber.com/vranjske

Komentari

Pa naravno kad je Denzi u to vreme mehanzaciu Vodovoda koristio u predizborne svrhe za prokopavanje kanala u okolnim selima kroz privatne parcele, pa sad Vodovod mora da nadoknadi štetu o trošku građanja.