ПРОПАДАЊЕ ПЛАНИНАРСКОГ ДОМА НА БЕСНОЈ КОБИЛИ

Правни велеслалом

РУПА У ПОДУ

Саша ИВАНОВ, директор Туристичке организације Врање (ТОВ), која се стара о Дому, каже да је добио јасне инструкције кад га је први пут посетио.

"Кад сам ја ишао први пут упозорили су ме да не газим на средину собе, на поњавче, да не пропаднем у собу испод. Један део крова прокишњава. Дом је у веома лошем стању, али чинимо све да у најкраћем року санирамо најургентније проблеме", каже Иванов.

Он наводи да је овде решавање два питања "предуслов свих предуслова", како би се спречио даље пропадање. Треба да се у Републичком јавном правобранилаштву реши право преноса коришћења, са ЈП Скијалиште Бесна кобила у ликвидацији, на ТОВ, као и "заврзлама око земљишта" које је у власништву приватних лица.

“Кад је постављан ски лифт Ветрена воденица, дошло је до спора са власницима земљишта на коме су скијашке стазе”, сликовит је Иванов.

Кад је 2008. основано ЈП Скијалиште, да би могли да обављају делатност, појашњава Иванов, праве уговор о пословно-техничкој сарадњи са Планинарским друштвом, који је посредник.

"Уместо да Град врати имовину себи, па да је да новооснованом предузећу, они склапају уговор са Планинарским друштвом. Тај уговор је још увек на снази. У једном члану уговора стоји да је он истекао, али у обавештању које нам је Планинарско друштво послало стоји да ако се не одговори, уговор се продужава", каже директор ТОВ.

У међувремену, "у крајње правно ненормалној ситуацији", да би Дом могао нормално да функционише и да би људе који асфалтирају пут сместили на спавање и исхрану, ТОВ прави анекс уговора са Скијалиштем, најпре на месец дана, па на два, јер су добили обећање од Јавног правобранилаштва да ће у том период правни проблем бити решен.

"Скијалиште Бесна кобила имају активан уговор, а анексом се само преноси право на ТОВ да у овом периоду имамо право да користимо Дом, алат и ситан инвентар. Нисмо смели да мењамо намену објекта, и морали смо да га одржавамо у стању у ком смо га добили, све док Град не реши правни проблем око преноса права коришћења. Сад чекамо да се све реши и функционишемо на основу анекса уговора", објашњава суштину проблема Иванов.

Мештани, људи који горе имају викендице су годинама помагали Дом, давали реквизите за теретану, столове за стони-тенис, радили су на чишћењу прилазног пута, помагали и финансијски и радом. Ликвидациони управник требало је да оде и види у каквом стању му се налази Дом, прича Иванов, и да се ангажују лица да оперу постељину и чаршаве.

Новембра прошле године донета је одлука да се ЈП Скијалиште ликвидира. Не води се при том рачуна, објашњава Иванов, на кога се води Дом, које су уговорне обавезе, да би децембра 2016. Скупштина изабрала њега као новог директора са циљем да се Скијалиште споји са ТОВ, како људи не би остали без посла.

"Тиме добијам тотално правно лудило. Долази двадесет радника Скијалишта, које преузимам, плус постојећи, а истовремено немам објекат у коме ћу да радим. Покушавамо већ пет месеци да решимо тај правни проблем. Имали смо идеју да од уговора који је Планинарско друштво потписало са Скијалиштем аутоматски направимо нови, да уместо Скијалишта буде Туристичка. Ни то не пролази, па Јавно правобранилаштво добија захтев да правно реши статус Дома, тако што ће право коришћења Дома пребацити на Град, а са Града на Туристичку организацију”.

Иванов наводи и други проблем, да су од оснивања Скијалишта 2008. могли макар да реше правно питање Дома и земљишта.

"Уместо да се прво реши питање земљишта, претходна руководства су правила жичару и укопавали каблове. Инфраструктурни објекти су рађени без да се реши правна својина земљишта. На том земљишту које није у власништву имаш укопане енергетске каблове, жичару која годинама функционише. Поставља се и питање ко је њима давао дозволу да праве инфраструктурне објекте на туђем земљишту", пита се Иванов.

КИЛОМЕТРИ

Предели за скијање на Бесној кобили су идеални, нема шуме, само пашњаци и трава. Овде је природно богатство, са одличном конфигурацијом терена.

"Ако се развије посао са скијањем, 12.000 скијаша на сат, два дана да радимо пуним капацитетом,то је око 50.000 евра недељно, односно 200.000 месечно. Већ после годину дана, сваке године у буџету бисмо имали два милиона евра прихода", калкулише Иванов.

Радник ТОВ за реализацију пројеката на Бесној кобили Ђорђе ДЕДИНАЦ, сматра да је улагање у ски-стазе и лифтове – улагање у будућност и могућност великих прихода.

"Сво земљиште од Планинарског дома до Мусуља, укупне површине 65 хектара и више од сто парцела, држава је требало да прогласи јавним интересом због изградње скијалишта, још онда кад је формирано предузеће. Да су то урадили 2008. кад су основали фирму, не би било проблема ни око земљишта, ни са судским споровима", каже Дединац.

Капацитет једног ски-лифта био би 1.200 скијаша на сат, а другог 500. Просечан нагиб падине је 37,5 степени, са пет алпских стаза и једним везним путем, па се добија укупна дужина од 11 километара стазе. Поређења ради, Стара планина има шест километара, и нема квалитет стаза, ни што се тиче дужине, ни што се тиче нагиба, слажу се наши саговорници.

"То Бесну кобилу сврстава у друго скијалиште у Србији, ако говоримо о скијању, не о смештајним капацитетима".

Са 20 до 30 хиљада евра могу да се направе комплетно нови кров Планинарског дома, спољна изолација и столарија. Последњи пут  објекат је кречен 2013, а кухиња и ресторан 2015. Дом је направљен 1950. и први је послератни објекат тог типа у бившој Југославији. Други део дограђен је 1983. и у функцији је од зиме наредне године.

Али, све је то џаба ако објекат пропадне и уруши се и ако се не реше спорна питања око земљишта. А код нас је то врло могуће.

 

 

 

 ЗОРАН ВЕЛИНОВИЋ, БИВШИ ДИРЕКТОР СКИЈАЛИШТА

ПОСТАВЉАЈТЕ ЖИЧАРЕ

"Скијалиште Бесна кобила не треба да се бави угоститељством, већ постављањем жица и прављењем стаза. То врло добро зна садашњи директор Иванов кога максимално подржавам, има одличну визију. Покушва да постави жичару "Дубока 2", која је била допремљена са Копаоника још пре седам или осам година, и стоји у Алатници у Бујановцу", каже Велиновић, директор Скијалишта у период од фебруара 2010. до марта 2011.

Планинарски дом захтева да ту ради десетак људи, неколико конобара и кувара, чистачица, неко на рецепцији, управник, али питање је колико рентабилно с обзиром да предузеће никад није имало пуну подршку, конкретно, основних школа, сматра бивши директор

Да је Планинарски дом у систему Скијалишта Србије, вероватно би једном у три године Република донела одлуку да се инвестира на Бесној кобили, као што се инвестира на Старој планини, Гочу, Дивчибарама, Златибору и другим планинама.

"Кад сам ја био директор, предузеће је имало буџет 15 милиона динара. Након тога знам да је ишло и до 50 милиона, што се тиче финансијског плана и средстава која су добијана из буџета Града. Половина је била намењана за плате, један део за припремање техничке документације, део за одржавање канцеларија, и евентуално за остале трошкове на планини. Имали смо и сопствена средства годишње која је Дом зарађивао од туриста, спавања, хране", каже Велиновић.

 

 

 СЛОБОДАН МИЛЕНКОВИЋ, ГРАДОНАЧЕЛНИК

ПРАВНИ СТАТУС

"Прво што Град мора да учини је регулисање правног статуса Планинарског дома, јер је то предуслов за било које инвестирање. До тада интервенције Града ће се свести на текуће одржавање. Несумњиво је да је Бесна кобила неискоришћен приридни и туристички потенцијал. Циљ је да уз помоћ државе, а ту пре свега мислим на ЈП Скијалишта Србије, од Бесне кобиле направи озбиљан скијашки и туристички центар. Уређује се инфраструктура, у току су радови на асфалтирању деонице пута Крива Феја – Горња Љубата, заједно са Министарством привреде. Партиципација града је 25 милиона динара. Такође је потребно да заједно са ТОВ осмислимо садржаје и оживимо функционисање Планинарског дома", каже Миленковић.

 

 

 ЛИЧНА КАРТА ПЛАНИНАРСКОГ ДОМА

Планинарки дом "Драган Спасић" на Бесној кобили налази се на катастарској парцели 9564, која је власништво Републике Србије, а носилац права је Планинарско друштво Врање. Површина парцеле  је 2.159 метара квадратних, а површина Планинарског дома – 401 метар квадратних у основи.
Стари део дома је грађен 1949 и 1950. године и пуштен у рад 1951. Нови део дома је грађен 1983. године и пуштен у рад 1984. Капацитет је 60 лежајева у четрнаест соба. У оквиру Дома се налази и ресторан са 70 места. Поред парцеле на којој се налази дом, постоји још једна парцела на којој је носилац права Планинарско друштво Врање. То је парцела број 9565, површине 1.921 метара квадратних.

ЈП Скијалиште Бесна кобила је основано 26. фебруара 2008, одлуком Скупштине општине Врање, а ликвидирано 14. фебруара 2017.

 

Пратите ВРАЊСКЕ на ВАЈБЕРУ:
http://chats.viber.com/vranjske