ЂОРЂЕ МЕРЏИЈЕВИЋ, ТЕНИСКИ ТРЕНЕР У КИНИ

Нећу да пробам псе и мачке

 

“Проводио сам сате и сате на тениском терену и после посла од осам сати остајао да спарингујем са неким или да гледам и учим од других тренера како раде. После свих тих искустава, почео сам приватно да радим и дајем привате тениске часове у Београду. Сплетом околности, упознао сам се на једном од турнира са господином Борисом Гавриловићем који се дуго бави тенисом у Кини. Када је видео колико знам о том спорту и колико сам у ствари заљубљен у тенис, помогао ми је да добијем посао у најпрестижнијој тениској академији у Кини  “Gallop Tennis Academy” у граду Donggyanu”, објашњава наш саговорник како га је пут одвео у далеку Кину.

СУСРЕТ

У тој академији, истиче да су са њим радили све бивши АТП играчи и људи са превише тренерског искуства, што је њему много значило.

“Свакодневно сам радио од осам ујутру до 10 увече. На терену сам крао знање, учио из дана у дан. Већ осам месеци радим, лиценциран сам тениски тренер, постигао сам резултате у такмичарском и у тренерском смислу, овде у Кини. Моја три клинца заузела су треће место на турниру "Ранкинг Опен" који се одржао у Донггуану”, поносан је млади двадесетдвогодишњи Медржијевић.

 

Онда вам је један сусрет у Кини променио живот. Шта се десило?

Након одиграног турнира у Хонг Конгу, дошао сам до полуфинала и многим гледаоцима се свидео мој наступ. Један од њих ми је и пришао. Реч је о човеку по имену !!!!!Мр. Wанг, који је један од јачих бизнисмена у Кини и велики љубитељ тениса. У том спорту је 30 година. После тога, виђали смо се скоро сваки дан и причали о животу, бизнису, о свему. И данас ме подучава свакодневно. Видео је моју жељу за тенисом и колики сам успех постигао у тениском свету па је почео да ми даје савете како бих могао да побољшам игру и како да постанем бољи као тренер.

 

То вас је подстакло да отворите сопствену академију?

Из дана у дан давао ми је нове савете и ја сам дошао на идеју да отворим тениску академију. Нашао сам начина за то. У граду од 23 милиона становинка више од 30 одсто људи игра тенис. Моја !!!!!!!!“ДСМ Теннис Ацадемy” почиње са радом 8. августа. Тачније, након тениског кампа у Србији, такмичари са којима радим, њих четворо, настављају да тренирају код мене. Тренирамо шест пута недељно по пет сати дневно. Иначе, ДСМ је скраћеница од Ђорђе Саша Мерџијевић. Саша је име мог оца који ми је дао највећу подршку за борбу у овом дивљем свету јер сам дошао потпуно сам, а почетак као и сваки, био је исувише тежак. Промене су биле превелике, почев од климе, ваздуха, временске зоне, до људи, културе, језика, свега и свачега. Тако да сам истерао ову борбу до краја и почео да правим нешто своје.

 

Читав један тим људи из Србије радиће са вама?

Доводим у Кину двадесетак људи. Направио сам камп за све узрасте, од пет до 65 година. Ангажовао сам најбоље тренере за све врсте левела, почетнике, рекреативце, клинце и професионалце. Тим који ће да ради са мном чини њих петоро. Један од њих је Мирослав Коцић, један од најбољих пливача у Србији, који ради као тренер за физичку спрему. Одабрао сам људе који су једни од професионалнијих и међу најбољима у Кини, а такође сам ангажовао пар јаких тренера из Србије. Најважније је што су поред своје професионалности, то добри и позитивни људи који могу сву енергију да пребаце на играче јер је то један од најбитнијих фактора у тренирању. Моја академија је само за играче који желе да се баве професионално тенисом, који желе да изађу на врх тениске ранг листе и да се формирају као професионалци у спорту. Поред академије, отворио сам ресторан “Српски брускети”.

Каква ће храна да се спрема у вашем ресторану - српска традиционална или ће ипак да буде прилагођена кинеској?

Традиционална српска храна јер им је потребна снага за тренирање. У ресторану ће сви запослени и студенти у академији моћи да се хране јаком храном, јер је за тренинг потребна енергија. Не могу они са пиринчем ништа. За то сам ангажовао српског кувара.

Вама не прија кинеска кухиња?

Искрено, нисам баш неки обожавалац кинеске хране и нисам пробао ништа егзотично јер сам веома избрљив што се тиче хране. Они заиста једу и кучиће и мачиће, што наравно не планирам да пробам, али знам ресторане где их једу. Праве и разне слаткише, али не знам да објасним како то изгледа. Једем пиринач, нешто што није необично. Избацио сам хлеб из исхране и почео много боље и лакше да се осећам на терену. Сваког јутра у седам сати одлазим на пливање тако да сам сада у доброј физичкој форми.

ВЕРА

Колико је у вашем случају било тешко прилагодити се начину живота који није ни налик нашем?

Корак по корак сам се навикавао на окружење, тако да је сада све у реду. На почетку сам радио и спаринговао по 10 сати а скоро ништа нисам јео, изгубио сам на килажи, неколико пута сам завршио у болници због тога. Могао сам тада да одустанем и да се вратим у Србију, али сам чврсто веровао да иза ове борбе стоји нешто велико. Веровао сам да напоран рад доноси нешто, и донео ми је велики успех и остварио један од мојих снова.

Шта вам је представљало највећи проблем кад сте дошли сами?

У скоро било којој земљи човек може много лакше да се снађе јер сви причају енглески језик. Ја сам дошао негде где не знају ни Е од енглеског. Тешко је купити нешто у продавници, а тек учити неког нешто. Знао сам да је цена за успех увек превелика. Бар у мом случају.

Па сте почели и са учењем кинеског?

Морао сам да полажем курс кинеског језика за спорт, тако да сада држим тренинге на кинеском језику јер 80 одсто Кинеза не прича енглески.

Истина је да је један од најтежих језика за учење?

Јесте један од најтежих и за причање и за писање. Савладао сам причање за тениски терен и за спортске термине, а што се тиче причања ван тениског терена, не улазим дубље у разговор.

Били сте тренер у Србији, сада исти посао обављате у Кини. Која је разлика?

Велика је разлика између тениса у Србији и овде у Кини. Наша деца обожавају тенис и јако су талентована, док Кинези све постижу преко тешког рада и тешких тренинга. То важи за било који посао овде. Кинези су велики радници и они верују да само тешким радом може нешто да се постигне, што је и истина.

Имате ли узора у тенису, а да то није Новак?

Хаха… Многима је идол наш Ноле. Волим борце као што је он и такође издвајам Рафаела Надала. Обојица су играчи које обожавам и који ме некако покрећу.

Упознали сте доста професионалних играча из света тениса?

Играјући на разним турнирима широм Кине, упознао сам много играча из још више земаља, као и тениских тренера. Упознао сам наше тенисерке Јелену Јанковић и Нину Стојановић, 123. тенисерку света. Јелена ми је причала како да размишљам кад све крене наопако на мечу, на који начин они гледају лопту.

И вашу девојку сте упознали на једном од многобројних турнира.

!!!!!!!!!!!!Мисс ЗхонгQиу сам упознао на тениском турниру после којег смо почели да играмо заједно. Почели смо да проводимо више времена заједно на тениском терену, излазили увече у биоскоп, на вечеру и тако смо се упознали боље. Сличног смо карактера и борци у истом спорту. Она има спортску фирму "Lucky 7" која је опредељена само за тенис.

Какви су Кинези домаћини?

Људи су овде веома пријатни и дружељубиви. Странци се осећају добро и популарно јер си овде другачији од свих и када шеташ улицом или уђес у продавницу да купиш нешто, људи прилазе само да се сликају са тобом, тако да живот овде у том смислу баш прија.

Какав је град Донггуан, а какав Шенжен?

Донггуан је град са 12 милиона становника. Град који има много фирми и људе са свих страна света јер је стопа запослености велика. Град је леп и пријатан, има прелепих паркова у којима су стазе за трчање, терене за кошарку, одбојку на песку, стони-тенис, тенис, чак имају и мала језера за пецање. Тако да суботом и недељом, када деца не иду у школу и људи не раде, паркови су пуни. Док је Шенжен град светла и сав бљешти. Ту може да се налети на наше Србе. Има велике биоскопе, велики број ресторана, кинеских, италијанских, чак и српских ресторана. Цео град је украшен, шарен. И овде нема зима. Зими су температуре око 15 до 20 степени.

БУДУЋНОСТ

Какав је ноћни провод у Кини?

Излазим увече како бих се опустио и разбистрио главу. Ноћни провод је веома добар у Кини и специфичан. Има доста ноћних клубова где се пуштају све врсте музике, тако да свако може да пронађе свој кутак.

Како видите себе у будућности?

Себи за циљ сам зацртао да у року од наредних пет година моја академија постане једна од познатијих у свету, позната по јаком квалитету и добрим људима.

Који је ваш мото у животу?

Да срећа прати храбре, што је у мом случају доказано. Волим оне који верују у немогуће. Такве људе сам и изабрао за тим. Желим да будем пример свима који су у неком тренутку пожелели да одустану. Поручујем им да се боре и да чврсто иду ка свом циљу. Ја сам доказ да свако ко напорно ради сваки дан, увек може да оствари свој сан.

Повратак у Србију, по свему судећи, није вам у плану?

У Србију ћу да долазим повремено, кад имам времена за одмор. Волим своју земљу у којој сам рођен и дивим јој се што се тиче спорта јер ми је она пружила поштовање које имам у другим земљама.

 

 

КИНЕЗИ ПИЈУ ВРУЋУ ВОДУ

По чему су Кинези специфичан народ?

Поред хране, зачудио сам се кад су ме у први пут у ресторану услужили врућом водом. Онда сам схватио да Кинези пију врућу воду, никад хладну. Чак и сада када имамо тренинге на 35 степени они пију врућу воду на тренингу.

 

ПРОФИЛ

Ђорђе Мерџијевић је рођен 06. септембра 1995. године у Врању. Завршио је ОШ “Вук Караџић” и Средњу "Хемијско-технолошку школу" у Врању. Почео је да студира Високу спортску и здравствену школу за тениског тренера у Београду под менторством Богдана Обрадовића. После указане животне прилике да оде у Кину и да гради каријеру у спорту који воли и који тренира већ 12 година, оставио је факултет и отишао пут далеке Кине.

 

КАМП У БЕОГРАДУ

У току је организација око вашег кампа који ће се одржати 6. јула у Београду?

Која није толико лака јер је Србија далеко и Кинези не знају пуно о нашој земљи. Тениски камп траје 15 дана. Доводим своје пријатеље, децу коју тренирам и њихове родитеље са циљем да пре свега виде наш ниво тениса и да се упознају са мојим тимом који це да ради у Кини са мном, да виде колико је то озбиљан левел тениса и да се увере да стварно моземо да урадимо то сто обецавамо. Поред тога, желим да их упознам са српском културом, да виде нашу прелепу Србију. Увидео сам да је ово најбоље време за овако несто јер се од ове године укинула виза за Кину, па је мало једноставније све то спровести у дело.

Вашим играчима биће то први долазак у Србију?

Свим нашим клијентима ово је први долазак и прво искуство у Србији. Људи су веома узбуђени и једва чекају долазак.

 

Пратите ВРАЊСКЕ на ВАЈБЕРУ:
http://chats.viber.com/vranjske