ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА И БУЏЕТСКИ ТРОШКОВИ

Као у Колубари

 

ИМАМО СИТУАЦИЈУ

Осим механизације Водовода (који је од Града наплатио преко два милиона са ПДВ-ом), током ванредне ситуације за новац је изнајмљена механизација следећих врањских фирми: Нискоградња Лав-М (исплаћено 414.000 динара), Бинта д.о.о (768.000), Јела НТ (190.000), Даспром д.о.о (348.000) и ПЗП Трејс (6.480.713 динара). Поврх тога, привредиле су и фирме из околине: АТР „Дече“, Златокоп (715.000 динара), „Гарчанин“, Горњи Стајевац (306.000), „ЛКТ НС“, Мечковац (545.000), „Дуња НР“, Барелић (576.000) и „РАД-КОМ“, Вртогош (200.000). Реч је о фактурама са урачунатим ПДВ-ом, осим код неколико предузећа која нису у систему пореза на додату вредност. Радни сат булдожера на терену, коштао је позамашних 5.000 до 6.000 динара.

Сасвим оправдано и легитимно питање, после помињања имена свих фирми, је зашто су баш оне ангажоване и по којим критеријумима?

„Сагледано је више критеријума, а као најбитнији могућност да се одговори задатку, односно поседовање капацитета у виду механизације за чишћење саобраћајница у екстремној ситуацији. Потом, извођачи су бирани по територијалном принципу, по припадности или блискости терену на коме је било потребно обавити послове. На тај начин је постигнута правовременост и хитност у реаговању, али и уштеда“, наводе у одговору надлежни из ЈП Водовод.

Напомиње се даље да је одлуке о избору извођача доносио менаџмент ЈП Водовод, „у сарадњи за Градским штабом за ванредне ситуације, а након сагледавања ситуације на терену и по налозима Штаба“. И, наравно, све је било по закону.

„Сходно позитивној законској регулативи, тј, на основу одредбе члана 7, став 1, тачка 3 Закона о јавним набавкама, у оваквим ситуацијама искључена је примена Закона, а ради обезбеђења основних животних услова у случајевима елементарних непогода, што је овде био случај“, наводе из Водовода.

Ипак, одређене нелогичности постоје, макар у назнакама, а у вези са помињаним критеријумима. Најпре, јавна је тајна да су готово сви ангажовани предузетници, којима је поверен посао чишћења снега, углавном чланови или макар симпатизери Српске напредне странке (СНС), која предводи власт у Врању. Такође, више њих чистили су снег, а да њихове фирме нису регистроване за тај посао и питање је да ли су руковаоци машина квалификовани за чишћење снежних наноса. Посебно што у екстремним ситуацијама то може бити врло тежак посао, који носи и велики ризик по руковаоца тешком механизацијом. А посредно и потенцијално и по животе угроженог становништва, ако руковалац не поседује одговарајућу обуку и референце за чишћење сметова. Јер, то није превоз огревног дрвета или извлачење балвана из шуме. А, снег није исто што и земља.

СВЕ ПОД ШИФРОМ

Рецимо, предузетник Станча Манасић, власник је предузећа „Гарчанин“ чија је машина булдожер ТГ 110 чистила снежне наносе на путу Барелић - Коћура. Регистрован је у Агенцији за привредне регистре (АПР) под шифром делатности „гајење шума и остале шумарске делатности“ (шифра 0210). „Дече“ из Златокопа, власника Дејана Пешића, регистрована је у АПР за „друмски превоз терета“ (шифра 4941), исто као и „Дуња“ из Барелића, власника Ненада Ристића из истоименог села. У том друштву је и „РАД-КОМ“ из Вртогоша, власника Љубише Тасића (по радним налозима чистио снег у Русцу, Миланову и Тесовишту). „ЛКТ НС“ из Мечковца, власника Небојше Стошића, чистила је на потезу Власе – Станце –Рождаце – Трстена, па и у Секирју, Градњи... Фирма је регистрована за „услужне делатности у вези са шумарством“ (шифра 0240).

И фирма „Даспром“ д.о.о. нема много везе са путевима. Регострована је под шифром 1610 – резање и обрада дрвета. Извесни Горан Здравковић је директор и власник овог предузећа које је чистило снег на подручју месних заједница Власе и Големо Село. Бинта д.о.о. послује под шифром 4312 (припремна градилишта), а у стопроцентном је власништву Горана Ђорђевића (не оног из Водовода), који је и директор фирме. Чистио је на подручју МЗ Врањска Бања, у Тибужду, Тесовишту, Лукову, Корбевцу, Липовцу

Постоји изузетак. Нискоградња ЛАВ-М д.о.о. регистрована је под шифром 4211 - изградња путева у аутопутева. Директор и стопроцентни власник је Милица Рангелов (1992). Булдожер те фирме марке ТГ 160 чистио је снег у МЗ Власе, конкретно на деоницама Дреновац Власе и Власе – Лазина – Крушева Глава. Док фирма, што је вредно хвале, има везе са путарством (не зна се да ли и у одржавању или само и изградњи), занимљиви су термини чишћења снега и подаци о радним сатима.

На пример, према радном налогу, њихов булдожер је 12. јануара чистио непрекидно осам сати од 21 увече до 5 ујутро. Потом је руковалац мало дремнуо, па кренуо од девет ујутро 13. јануара и чистио непрекидно дванаест сати, до 21 сат увече. Сутрадан 14. јануар му је био као у време ударничких радних акција у бившој Југи или рудокопача у руднику Колубара. Кренуо је од 8.30 ујутро од Власа ка Крушвој глави и чистио без прекида 17 сати, до 1.30 ноћу 15. јануара. Чистио је у још неколико наврата, никад мање од десет сати непрекидно. Не пише у налогу да ли је то радио један човек или га је неко одмењивао. Предузеће „Дече“, ипак, држи рекорд, јер је њихов булдожер једног дана водио борбу са сметовима 20 часова непрекидно. Само у том дану власник Дејан Пешић инкасирао је 120.000 динара, нешто мање од 1.000 евра. ПЗП Трејс обезбеђивала је камионе, утоварну машину, путарско возило, посипаче, раонике, путарску со и агрегат, па је њихов рачун испостављен Граду близу 6,5 милиона динара.

Иако подаци пружају основ за сумњу по више основа, из Водовода скрећу пажњу да је, како би све протекло без злоупотреба, обављан „надзор на двоструком нивоу“.

„Стручна лица ЈП Водовод су на свакој локацији где су обављани радови имали особу задужену за надзор количине и квалитета изведених радова, а Градски штаб за ванредне ситуације обављао је надзор преко председника месних заједница“, наводе из Водовода.

Они су, додаје се, поред контроле, давали информације о потребама и приоритетима на најугроженијим локацијама.

„Све испостављене 'ситуације' оверене су од стране стручног надзора“, поручују из Водовода, одакле наглашавају да су надзор обављали и представници менаџмента овог ЈП, као „и сам директор који је био присутан на терену и надзирао радове“.

ОД ГОРЕГ, ГОРЕ

Ванредна ситуација на територији Града Врања и општине Врањска Бања, проглашена је одлуком Градског штаба за ванредне ситуације на седници одржаној 8. јануара ове године. Одлуку су проузроковали велики снежни наноси, ниске температуре, непроходност путних праваца, потреба ангажовања додатне тешке механизације итд. Због тога је одлучено, стоји у пратећем писму из Водовода, „да се ангажује додатна тешка механизација ради чишћења снега на путевима, посебно до угроженог становништва у брдско-планинским пределима, са акцентом на забачена села у Пољаници. Претходно је, 6. јануара, Градски штаб за ванредне ситуације донео наредбу којом је наложено ЈП Водовод да предузме „неопходне и хитне мере на одржавању и чишћењу јавних површина и путних праваца из његове надлежности“.

Ситуација се 9. јануара усложњава, због чега Штаб доноси закључак којим је наложено власницима механизације да се интензивирају радови на чишћењу путева. На истој седници, донет је и закључак да ЈП Водовод ангажује 14 машина, одређени број од приватника, из разлога што је „настала ситуација превазилазила капацитете и могућности“ ЈП Водовод, због скученог возног парка и недостатка специјализоване механизације. Непознато је из којих је разлога, да ли као реакција на неке пропусте или из превентивних разлога, градски Штаб дванаестог јануара обавезао  ЈП Водовод „да води тачну евиденцију времена употребе додатне механизације и горива“.

Ако се помисли да се могла догодити и гора ситуација по буџет, попут оне од пре две године у време поплава и клизишта у Пољаници (види оквир „Зоки путеви“), онда је још и добро. Подсећања ради, средином 2015. године, у време поплава и клизишта на подручју Пољанице, као и у зиму на преласку из 2015. у 2016. због незапамћених киша, у три сеоске месне заједнице, Големом Селу, Власу и Дреновцу, фирма „Зоки путеви“ имала је више од 40 интервенција. Према извођачу радова на санацији последица поплава и клизишта остао је тада дуг од 40-ак милиона динара. Добар изговор за актуелну власт, да од горег има и горе. А, што немамо машине, па „криви су они пре нас“.

 
 

ЗОКИ ПУТЕВИ

За санирање последица поплава и клизишта у 2015. и 2016. години, ондашња градска власт оличена у СПС расписивала је набавке малих вредности, испод 500.000 динара, преко јавних огласа са критеријумом „три понуђача“. Фирма „Зоки путеви“ била је најповољнији понуђач. Иста фирма извела је више десетина интервенција у време саме ванредне ситуације. Код јавних набавки, наводно је била јефтинија за чак 30 одсто по радном сату властитих машина од конкурентског ЈП „Путеви Србије“. Набавке су ишле преко канцеларија месних заједница, оне су ангажовале „Зокија“ као правна лица и плаћале га преко својих рачуна, мимо Службе за јавне набавке Града Врања, саме склапале уговоре са извођачем. За земљане радове током ванредне ситуације - просецање путева, пошљунчавање, отклањање одрона - није било система три понуђача, већ су Град и месне заједнице погођене елементарним непогодама директно тражиле од овог предузећа да интервенише на отклањању насталих штета. У томе су предњачиле месне заједнице из пољаничког краја где је било највише проблема због падавина.

Ревизорска куће „ХЛБ ДСТ ревизија“ из Београда, са потписом овлашћеног ревизора професора др Србобрана Стоиљковића, утврдила је да је у финансијском пословању месних заједница на плану јавних набавки било злоупотреба током целе 2015. и у још драстичнијем виду до месеца априла у 2016. години. Ревизорски тим је даље утврдио „да самостално уговарање јавних набавки доводи до тога да се све услуге које треба реализовати преко месних заједница уситњавају. Оне тако  представљају јавне набавке малих вредности које не подлежу Закону о јавним набавкама, па су те исте услуге неколико пута уговаране током године. У вези са овим, воде се преткривични поступци.

 

             име фирме                             бр.р.сати         цена по р.с                 наплаћено (без ПДВ)

  1. Нискоградња ЛАВ -М                       69              5.000 дин                      345.000 дин.
  2. Дече, Златокоп                                143              6.000 дин.                     715.000 дин.
  3. Бинта д.о.о, Врање                          128             5.000 дин                      640.000 дин.
  4. Гарчанин, Г. Стајевац                       51              5.000 дин                      255.000 дин.
  5. Јела НТ, Врање                                38                   ?                                190.000 дин.
  6. ЛКТ НС, Мечковац                          109             5.000 дин                      545.000 дин.
  7. Даспром д.о.о, Врање                      58              5.000 дин                       290.000 дин.
  8. Дуња НР, Барелић                             83             6.000 дин                       415.000 дин.
  9. РАД-КОМ, Вртогош                          40              5.000 дин                        200.000 дин
  10. ЈП Водовод                                       342                    ?                            1.730.773 дин
  1. ПЗП Трејс, Врање                             /                         /                             5.400.594 дин.

                                                                       1.051                                         укупно: 10.726.367 (без ПДВ)

 

Пратите ВРАЊСКЕ на ВАЈБЕРУ:
http://chats.viber.com/vranjske

Коментари

Pa naravno kad je Denzi u to vreme mehanzaciu Vodovoda koristio u predizborne svrhe za prokopavanje kanala u okolnim selima kroz privatne parcele, pa sad Vodovod mora da nadoknadi štetu o trošku građanja.