ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА: ЗОРАН ВЕЛИЧКОВИЋ, ВЛАСНИК РТВ

Вечно зујање на власти

ПАРАДИГМА

Његов рецепт за успех је познат и проверен, увек у естаблишменту или уз њега, стално доказивање на линији властодржаца, вечно на војничкој стражи прво СКЈ, затим редом, „Симпа“, „Јумка“, СПС, а сада и СНС, доследно против новотарија попут приватизације медија, са истом „доследношћу“ постао већински власник РТВ Врање, (не)одбрањене медијске куће коју је толико бранио. То је Зоран Величковић, већински власник и директор РТ Врање, у медијској сфери персонификација комесара у агиптропу, у фирмама у којима је радио одан и лојалан челницима све до тренутка када би осетио да треба ићи даље, у нове победе. Према радној и политичкој биографији представља парадигму друштвених односа у Србији у последње две деценије двадесетог и првим деценијама актуелног столећа. Стипендиста „Симпа“ на трећој години факултета, од 1984. године запослен у Томићевој компанији, члан СКЈ и са 29 година најмлађи делегат у Већу Удруженог рада Скупштине Србије.

„Похваљен сам на студенстској пракси у Симпу који су сви академски грађани из Врања избегавали и након завршетка студија запослио се у компанији“, присећа се Величковић.

У „Симпу“ почиње од референта и пролази све фазе у хијерархији ове фабрике. Прилагођавајући се новим политичким околностима, од 1990. постаје члан СПС, доследно се држећи сопственог идеолошког убеђења увек у сагласју са личним интересима. Из Симпа 1994. одлази у „7. јули“ где две године одолева притисцима пословођа који се противе компјутеризацији пословања. Два дана након одласка из „7. јула“, на позив Станише Јањића, првог човека „Јумка“, постаје његов помоћник и руководилац маркетинга, истовремено и главни уредник „Јумко новина“ и касније „Јумко радија“, затим, комерцијални директор „Биводе“ у оснивању.

„Ти си тај Зоран Величковић, о теби сам чуо свашта, ружно није доказано, а  за лепо има доказа“, и данас се сећа шта му је рекао Станиша Јањић, тадашњи први човек „Јумка“, приликом првог сусрета, пре него га је поставио на место помоћника генералног директора за Београд и Војводину.

 За време постпетооктобарског преврата у „Јумку“ 2000. године није се нашао на листи непожељних директора.

„Кризни штаб је тако одлучио, иако је смењен и удаљен из предузећа готово комплетан менаџмент, па сам остао у Јумку до 2003. године“, истиче Величковић.  

Након одласка из „Јумка“, те 2003, Величковић прелази у новоотворено врањско Оделење Регионалне привредне коморе Лесковац на чијем је челу тада био Сава Марковић, социјалистички кадар, али је убрзо био изложен притисцима општинске власти да пређе у РТВ Врање.

„Занимљиво је да је тадашњи председник општине Врање Мирољуб Стојчић био против мог ангажовања у Комори, али ме је ускоро позвао да дођем у РТВ Врање, што сам под притиском прихватио и обављао два посла, у комори и са трећином радног времена у РТВ“, подсећа Величковић.

ПУЧ И СМЕНА

Септембра 2003. догодио се у режији политичара и привредника из Врања пуч у Регионалној привредној комори у Лесковцу; смењен је Сава Марковић, а уместо њега на ту функцију именован Горан Јовић, кадар Демократске странке. Зоран Величковић је проглашен технолошким вишком и по диктату (не)прилика са 100 одсто радног времена наставља да обавља дужност директора РТВ. На тој функцији „изгурао“ је за владајуће социјалисте кампању за локалне изборе 2004. и толико се замерио опозицији да је Дејан Станојевић, тада потпредседник ГрО ДСС, отворено говорио „како је превасходни циљ његове и других странака опозиције ургентна смена Величковића са места директора РТВ“. А када је шест година касније, 2010, Величковић од владајућег савеза СПС-ДС поново номинован за функцију директора РТВ, „злопамтило“ Станојевић са позиције челника ГрО ДСС реаговао је жестоко и непомирљиво.

„ДСС неће гласати за Величковића и биће против његовог избора на функцију директора ДСС“, обећао је Станојевић и са својим одборницима испунио дато обећање.

Ту преломну 2004. посебно ће памтити Зоран Величковић, јер га је демократска власт сменила са места директора РТВ и на тај положај именовала Вукашина Обрадовића, власника Врањских. Величковић не крије да је емотивно доживео своју прву смену са функције првог човека РТВ.

„Одлуком тадашње већине у Скупштини општине смењен сам из политичких разлога“.

Али, само неколико дана касније, када је по диктату Војислава Коштунице из Београда срушена прва демократска власт у Врању после 1945. године, владајући савез СПС-ДСС-Г 17 плус „изневерио“ је Величковића и за директора РТВ поставио Оливеру Ђорђевић, па је вечити војник власти морао да потражи ново ухљебљење. Ценећи његове неспорне заслуге за „Симпо“ и СПС из ближе и даље прошлости, Драгомир Томић, челник „Симпа“, позвао га је да се после 10 година врати у Компанију, што Величковић тумачи на свој препознатљив начин.

„Поносан сам због тога, јер су у Симпо после одласка у друге фирме, враћена само двојица руководилаца, Миодраг Тасић и ја“, наглашава Величковић.

У „Симпу“ Величковић обавља разне дужности, у „Кондиви“, као директор набавке, директор Фабрике тепиха у Доњем Стајевцу и комерцијални директор „Кондиве“ у Београду, али се 2010. враћа својој „највећој“ и непролазној љубави, Радио телевизији Врање, где је те године гласовима одборника СПС, ДС и УРС по други пут изабран за директора ове медијске куће.

„Чудне су околности везане за мој избор 2010. и смену 2004. Када сам први пут смењен, запослени су хтели да штрајкују, а када сам други пут изабран, петицијом коју је потписало 90 одсто запослених, изјаснили су се против мене“, прича Величковић.

ВУК И ДЛАКА

Да вук мења длаку, али ћуд никако, у његовом случају видело се када као директор РТВ забрањује емитовање филма о 5. октобру и изазива жестоку реакцију представника медија и новинарских удружења. Величковић, међутим, тврди „да је тај случај био исполитизован од стране његових противника“.

„Тада сам заштитио РТВ Врање од недефинисаних ауторских права, што је касније схватила и уредница Љубица Здравковић Џонов која ће ми постати најбоља сарадница“, потенцира Величковић.

По причи радника РТВ, сведока догађаја у овој кући од октобра 2010, „Величковић је лично забранио емитовање филма о 5. октобру у типично комесарској акцији, али се врло брзо зближио са Џоновом и сада су двојац на кормилару“.

„Чак је попут комесара ОЗНЕ тада почео да носи кожне мантиле, ваљда да би нас застрашио“, претпоставља саговорник из РТВ.

 

 

КАКО САМ ПОСТАО ВЛАСНИК РТВ

Да је Зоран Величковић, осим испољеног прагматизма и способности сналажења у новим друштвеним околностима и локалним приликама, помало и дете среће, показују догађаји који ће уследити после 2012, када нова републичка власт на челу са Српском напредном странком октроише нове медијске законе који предвиђају укидање регионалних јавних сервиса и излазак државе из медија. РТВ као регионални јавни сервис и миљеник свих гарнитура на власти у Врању, која је из градског буџета добијала између 35 и 45 милиона динара годишње, углавном за плате више од 50 запослених радника, нашла се у опасности да остане без сигурних пара из државне касе а над њом се надвила неизвесност будуће приватизације. Зоран Величковић тада креће у жестоку борбу за опстанак регионалних јавних сервиса у коју се укључује на свим нивоима, заједничким акцијама са новинарским удружењима сличне оријентације и неким синдикатима. Констерниран неуспехом у тој борби, Величковић 2015. узима отпремнину у износу од 7.500 евра и одлази из РТВ, наводно због приватних проблема. Отпремнину добијају и 24 запослена радика у износу од 400-500.000 динара и одлазе из Телевизије. Након процене капитала РТВ од стране Економског института на износ од 180.000 евра (??), избегнута је продаја ове медијске куће, а акције су подељене запосленима и некадашњим радницима. Тада на сцену ступа Величковић и као и много пута у својој каријери, излази као победник, избором за директора РТВ и стицањем већинског власништва над овом медијском кућом. Замисао „режије“ да Зоран Величковић, садашњи власник (не)одбрањене медијске куће коју је толико бранио,  РТВ Врање, полазила је од идеје да се опструира могућа продаја овог медија и запослени дођу до деоница и постану акционари. Нереалном проценом вредности, Економски институт је постао саучесник у намерама „режисера“ и његове логистике из претходне градске власти да се не појави купац овог медија. Подељене су деонице, а запослени су неко време лепо живели захваљујући градском конкурсу за медије: 7,5 милиона у 2015. и 9 милиона динара у 2016. То Величковић правда „бројем запослених, квалитетом програма и одлуком независне комисије“. И, у јануару 2017, гром из ведрог неба, Зоран Величковић купује деонице од седам нарочито изабраних подобних „срећника“ из РТВ за укупан износ од 30.000 евра и постаје већински власник са 61 одсто акција! Све регуларно и по закону!? Преостали акционари са својим деоницама могу да се сликају, а они који су му продали деонице правдају се „да су то морали да учине“. Величковић потпуно мирно коментарише овај велеобрт од жестоког противљења приватизацији РТВ до њеног већинског власника.

„Већински сам власник РТВ, али сам и даље жесток противник приватизације локалних медија и важећих медијских закона. Зато сам истражио све слабости законске регулативе у области медија и у складу са законом постао већински власник РТВ, чиме сам спречио да ова кућа доживи судбину највечег броја локалних медија у Србији“, хвали се Величковић.

 

 

РЕКЛИ СУ О ВЕЛИЧКОВИЋУ

Игор Андонов: „Величковић је човек власти, војник СПС, сада војник СНС, вечити војник власти, то је био, то ће остати“.

Зоран Антић: „То је озбиљна тема, то је човек са посебним погледима на живот и друштво, у исто време и коректан и незгодан сарадник, упоран је до тврдоглавости, зато још увек верујем да је социјалиста. То што је тужио СПС, то је заштита приватног капитала“.

Новица Митић: „Да је Србија правна држава као што није, Зоран Величковић, Синиша Митић и Градимир Јовановић морали би да буду најмање у кућном притвору због онога што су урадили на медијском плану од 1990. до данас“.

Милан Михајловић: „Успешно смо сарађивали у „Јумку“, где сам радио као графички дизајнер, а он био директор маркетинга. Према Покрету Двери имао коректан однос до јуна 2016, а онда се променио у негативном смислу због доласка СНС на власт у Врању“.

 

ВЕЛИЧКОВИЋ ТУЖИО СЕБЕ

Када се на сајту „Врање, град политичких лопова“ 2013. године  појавила вест да је Зоран Величковић наводно „украо миксете“, директор РТВ је Основном јавном тужилаштву поднео кривичну пријаву против НН лица, али и себе, све у циљу да заштити имовину своје медијске куће од других, али, како видимо, и од самога себе!?        

Пратите ВРАЊСКЕ на ВАЈБЕРУ:
http://chats.viber.com/vranjske

Коментари

...doticni je, najorginalniji primerak...skolovanog poltrona...cova se bre skolovao za to...
...svak ti 'cast' g-sn Zujimire......