НЕМАЊА СТОЈКОВИЋ, ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА ПОЕТСКЕ ГРУПЕ СТИХИЈА

Врање је успаван град

 

ПИШЕ СЕ О ЉУБАВИ

Обојица повучени искуством из других градова и незадовољством да се у Врању очито ништа не дешава по питању квалитетних културних пројеката, дошли су на идеју да оснују поетску групу са жељом да се традиционално одржавају културне вечери.

„Са Иваном смо се мимоилазили на сличним вечерима поезије и прозе, а у Врању смо се упознали пре отприлике четири месеца, колико живи Стихија. Њоме смо желели да оживимо писану реч на један неконвеционалан начин и да изађемо из класичног извођења поезије. Концепција вечери је таква да се у два круга читају по две песме или краћи прозни текст. Пре заказане вечери, учесници нам шаљу њихове песме и текстове на мејл, а онда дођу да се дружимо“, објашњава.

Са писанијама, Немања је почео још у трећем разреду основне школе. Написао је, сећа се, прву песму у лексикону, а нешто озбиљнију у седмом или осмом разреду. Након завршене врањске гимназије, отишао је ван града, улазио озбиљније у песничке воде, посећивао различите вечери на којима се поезија читала и видео како таква ствар функционише у другим градовима.

„Имамо више циљева. Један од њих је да заживи књижевна сцена у Врању, да се доживи писана реч баш блиско, да се осети додир са публиком и интиман однос са писаном речју. Вече поезије је једно врло слободно вече, није ограничено никаквим правилима, атмосфера је изузетно пријатна. Овом приликом позивам и професоре књижевности да се укључе. Људи који нешто знају, нека дођу и покажу то или нека само дођу и присуствују“, каже.

Стихија је, наводи, настала поводом окупљања стваралаца и љубитеља писане речи, не само онлајн него и уживо, а један од циљева је да се укључе у то што више младих суграђана.

„Сви су добродошли, то желим да нагласим, али акценат се ставља на младе и буђење њиховог талента. Има оних који размишљају ‘ја сам ово написао и шта сад’ или ‘стидим се, не знам коме да покажем’. А овим желимо да дођу и виде да смо сви исти. Онда могу да се осмеле и наставе са писањем. Уверили смо се да има талентованих. Сваки пут нам долазе неки нови клинци. Вечери се одржавају једном месечно, углавном четвртком у кафићу !!!!!!!!!!!!!Тхе Рифф. Јесте мали простор, али нам је срце пуно”, са поносом говори наш саговорник.

Од настанка Стихије, до сада, организоване су три вечери, у плану је и четрвта, средином маја. Одзив Врањанаца је, како каже, изненађујуће добар.

„Сасвим смо задовољни одзивом људи. Отприлке је нас десетак аутора са бројнијом публиком. Иван слемује. Слем поезија је перформерска. У себи садржи поезију и перформанс. Стихија је отворена за сваког, за сваки вид сарадње и нове предлоге. Слободног је карактера, преплићу се разне теме, али ништа шкакљиво. Љубав је увек популарна тема. Неко је исказује на патетичан начин, неко пише озбиљније. Има доста осетљивих тема о погледу на свет, о институцијама и њиховом функционисању”, наводи Немања.

УЗ ПОМОЋ ШТАПА И КАНАПА

На недавном локалном конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката из области културе, Немања није добио подршку града ни за пројекат Стихија, ни за књигу песама која спремно чека своје објављивање.

„Наша идеја је била да сваког месеца доводимо познате песнике и писце који би држали радионице, а ми бисмо имали прилике да разговарамо са њима. Ту бисмо укључили и талентоване људе из региона, Македоније, Хрватске, Босне и Херцеговине. Ранијим учествовањем на вечерима таквог типа, Иван и ја смо се сусретали са људима који желе да дођу и виде Врање. Веома сам разочаран, јер власт није препознала шта граду треба. На велику жалост, занемарује се овде култура, поготово књижевност”, констатује наш саговорник.

Иако, каже, немају средстава за све планове, не одустају и сналазе се помоћу штапа и канапа.

„Људи удружени у Београду и Новом Саду, желе на лето да дођу код нас.  Реч је о поетској групи Поезин из Београда и новосадског Поетаријума. Долази, такође, песникиња из Шведске која нам доста помаже. Тражићемо помоћ од европских, државних фондова. Битно, не одустајемо јер ово може само да користи граду”, сигуран је Немања.

Док је путовао и с времена на време, долазио у Врање, каже да је увек деловало као да је под анестезијом јер је Врање успавани град.

„Сматрам да је срамно за град који има потенцијала и позадину коју сви препознају, да не чини ништа да се развија у културном правцу. Чињеница је да Бора Станковић долази у први план и да је свима знан. Војводина је увек била на високом нивоу, има невероватне часописе, док је Београд јак као један универзитетски центар”, образлаже.

Врање није, према његовим речима, нарочито универзитетски јак, па има мало студената који се баве књижевношћу.

„За млађу децу нема довољно подстрека у школама. Изражен је страх од јавне осуде, а писана реч је повезана са интимом. Деца се онда плаше, а треба их ослободити од стега. Волели бисмо да наша окупљања буду сконцентрисана поред читања и писања поезије и прозе, на коментаре и предлоге у ком часопису можемо да објавимо радове”, каже Немања који је своје песме објављивао у различитим часописима, зборницима за поезију и прозу код нас и у региону.

 
ПРОФИЛ

Немања је рођен 1986. године у Врању, док је Иван млађи од њега три године и рођен је у Пожаревцу. Из Врања вуче корене захваљујући својој мајци. Он, као и Иван, имају спремне књиге, али обојица су без неопходног новца да их и објаве. Иванова поезија је, вели Немања, јако блиска његовој.

„Иванова поезија исказује огољене емоције и важно је да има јак стих који ће да погоди читаоце. Нема веће похвале за нас кад нам читалац каже да се баш пронашао у неком стиху или целој нашој песми. Моја песма је прожета јаким стиховима такође и има велики дијапазон тема. Оно што на крају желимо је то да се ширимо као стихија”, завршава разговор Немања Стојковић, локални песник који се кулинарством бави 10 година и који је обећао припрему кетеринга на некој од следећих поетских летњих вечери.

Сви заинтересовани могу да пошаљу своје радове на маил стихија117@гмаил.цом. Или на фејсбуку путем странице Стихија @Стихијски.

 

 

 

 

 

 

 

 

Пратите ВРАЊСКЕ на ВАЈБЕРУ:
http://chats.viber.com/vranjske