Ponedeljak, Utorak, Sreda, Vranjske, Petak, Subota..

MIROLjUB ALEKSIĆ, PREDSEDNIK ALCO GROUP

Ne treba se plašiti bogatih ljudi

VRANjSKE: Odavde ste otišli sa porodicom u Beograd. U čemu je u ono vreme bila razlika između ove dve sredine. Je li ona bila veća tada ili danas?

ALEKSIĆ: Sećam se kao danas, veliki grad, drugačiji govor, muke sa padežima, potpuno druge navike. To se danas izmenilo pod uticajem Tv-a, radija, interneta, češćih putovanja i društvenih mreža. Migracija je bila u tom periodu iz Vranja ka Beograduzaista velika. Po nekim podacima, oko 40.000 rođenih Vranjanaca živi u Beogradu.U isto vreme, ka Vranju je išao drugi talas. Industrijski centar u razvoju privlačio je u potrazi za boljim životom stanovništvo iz okolnih mesta i sela. U tom periodu su se i planski otvarali pogoni u Surdulici, Trgovištu, Vranjskoj Banji, Bujanovcu, manje fabrike, kako bi se zadržali ljudi da ostanu i žive u svojim rodnim mestima. Ali je talas preseljavanja stanovništva učinio svoje promenivši grad i navike.

KAO I SVAKI GRAD U SRBIJI

Koliko Vranje danas ima sličnosti sa gradom koji ste napustili? Da li preovlađuju razlike ili istovetnosti? Uz svu relativnost generalizacije, jesu li se Vranjanci promenili i u kojoj meri?

-Danas je Vranje grad kao i svaki drugi u Srbiji: sa emancipovanim i obrazovanim stanovništvom, koje ima drugačije navike koje je donela naša otvorenost ka svetu. Pravilno se govori, znaju se stranijezici, svi se služe internetom i svi su na društvenim mrežama. Ima lepo uređene kafiće, restorane i zabavu, i posebno je živo leti, kada se studenti vrate u svoj grad. Jedino je šteta sto privreda nije jaka i ne može da stvori perspektivu toj mladoj deci. Da se odmah posle škole preokupiraju radom i stvore uslovi za dalje lično i profesionalno usavršavanje. To bi direktno imalo za rezultatpodizanje opštegstandarda i opštekulture. Grad bi bio bogatiji i uređeniji. Imali biste i sasvim drugi nivo kulturnog interesovanja za pozorištem, za izložbama, pesničkim i književnim večerima.

 

Postoje mišljenja po kojima je mentalni otpor promenama zapravo najveći problem Vranja. Da li je to mit, opravdanje, ili je taj mentalitetskistav osnovni razlog vidljivog zaostajanja ovog kraja u gotovo svim oblastima?

-Ne vidim ja tu mentalni otpor. Otpor promenama i navikama je normalna ljudska reakcija. Važnije je imati društvenu elitu koja stvara uslove da ljudi shvate da je poželjno i za njih bolje i korisnije da menjaju svoje navike i slede uzore, jer je onda i njima bolje!A ti uzori moraju da budu visoko rangirani intelektualci, moralni i uspešni ljudi sa visokim kodeksom vrednosti ugrađenim u sebi! A ne neki prost i primitivan polusvet sa niskim moralom sa estrade ili iz sive zone.

 

Kako smo i zašto od „privrednog čuda“, „Vranjanaca ko Japanaca“, stigli do grada sa razorenom privredom, bez bioskopa, pozorišta, zatvorenog bazena, ljudi čija je jedina ambicija da deci kupe stan u Nišu ili Beogradu?

-Sakupilo se sve. Raspad zemlje i privrede, ekonomski pad, slabljenje porodice kao osnovne ćelije, slabljenje školstva, usvajanje ideala u starletama i nekoj smešnoj estradi, u kriminalnom svetu koji brzo dolazi do novca, u nedozrelim i neobrazovanim političarima, u rukovodstvima državnih firmi koji uzimaju novac u svakom poslu, u opštem padu morala … Urušio se ceo sistem vrednosti!

Ali Vranje nije izuzetak, tako je svuda oko nas. To je bolest koja je duboko otrovala ovo društvo. Raspao se jedan sistem, a mi nismo uspeli da izgradimo drugi, koji zahteva mnogo bolju i čvršću organizaciju države i društva na svim nivoima, jake moralne i obrazovane ljude, jaku ekonomiju sa višim društvenim standardom koja garantuje egzistenciju i brana je eroziji i korupciji. Tada bi nestala i izgubila se percepcija bežanja iz zemlje, kao rešenja egzistencije. Viši srednji sloj stanovništva i elita su se povukli i ne uspevajuda se nametnu.No, to su ciklusi u razvoju jednog društva i posledica kriza i turbulencija na ovim prostorima u poslednjih 35 godina.

 

Da li je moralo da dođe do raspada tih mega sistema poput Koštane, Jumka, sada i Simpa? I da li je taj proces morao baš tako da se odvija?

- Usled okolnosti u poslednjih 27 godina, perioda raspada Jugoslavije, embarga, rata, kriza, pa zakasnele privatizacije, problemi su bili veliki i neminovni.Pobrojane kompanije su pravljene da proizvode i snabdevaju velika tržista i izvoze. A ta tržista su nestala. Ostali su radnici i troškovi. Neminovno je bilo urušavanje. Da je sadašnje pameti, verovatno bi se odmah uradilo njihovo reorganizovanje na organizacione celine, koje mogu da se specijalizuju i samostalno funkcionišu i bila bi urađena brza akcionarska privatizacija ili prodaja. A političke volje i pameti da se to dogodi nije bilo. Mi smo se do 2001. držali državnog kapitala kao zvezde vodilje i zakasnili smo celu dekadu za istočnoevropskim zemljama. A kod njih je tranzicija bila brza i donela je kapitalizam. Privukli su ogromne investicije iz razvijenih kapitalističkih zemalja posle ushićenja pada komunizma, nudećisvoja tržišta i postojeće proizvodne pogone. Taj talas je promenio njihove privrede, a mi smo tada ratovali i bili pod embargom i tek 2000. smo shvatili da JUL nije budućnost i da je liberalni kapitalizam neminovan. Tada je sve već bilo kasno. Direktori i svi koji su to mogli u državnim firmama su od početka 1990. počeli da rade za sebe i ono malo novca što je i bilo pri tako niskoj privrednoj aktivnosti se prelivalo na razne načine u džepove svih koji su mogli to da rade, jer nije bilo vlasnika. Nije bilo investicija i zaostajanje za svetom je svakim danom bilo veće. Najlepše je raspolagati tuđom imovinom, a nikome ne odgovarati. I ta gramzivost, pohlepa, dvoličnost, veština prikrivanja nepoštenja u svim mogućim sferama poslovanja i na svim nivoima u većini firmi i fabrika, ali i u politici, postala je aksioma! Sve to traje decenijama, bez bilo kakvih sankcija i to vam je glavni razlog zašto su uništene ili urušene firme u ovom gradu i ovoj zemlji. Nisu samo neodgovorni privatnici krivi posle privatizacija 2002. koji su u većini slučajeva kupovali imovinu ili monopolski položaj, već društveni direktori sa svojim saradnicima mnogo, mnogo više. Oni su sve poslove usmeravali ka ličnim aranžmanima. I to se odnosi na sva ona preduzeća koja ste pomenuli, kao i na ona koje niste.Od propasti je strašniji nemoral od koga su oboleli svi segmenti društva i države. To je i danas glavni problem. A apsurd je da u Vranju još do danas nije izvršena privatizacija velikih sistema. To bi trebalo što pre zavšiti!

ALFA JE IMALA SREĆU

U čemu je i da li ima razlike izmedju Alfe i pomenutih fabrika? Ili je jedina razlika što je Alfa dobila na vreme novog vlasnika?

-Nije. Alfa je, malo zahvaljujući svojim proizvodima i branši u kojoj je, imala sreću. Kao i zahvaljujući bivšem menadžmentukoje je balansirano brinulo o njoj, ali i o sebi, opstala. Postojala je i postoji tražnja za ovim proizvodima, jer su peći i grejna tela jedna neophodnost. Drugo je pitanje dokle bi sve to trajalo?Postojeće navike,ambijent i okolnosti nisu mimoišle ni tadašnje poslovanje u Alfi.

 

Više puta ste rekli da su promene u Alfi došle u poslednjem trenutku i da je vrlo lako moglo da se desi da i ova fabrika doživi sudbinu Jumka ili Koštane. Veći deo javnosti, barem u Vranju, prihvatao je sa rezervom takvu ocenu jer Alfa je, barem, spolja odavala utisak stabilne kompanije? Šta ste vi zapravo zatekli kada ste praktično preuzeli većinski paket akcija i upravljanje Alfom?

- To u “poslednjem trenutku inače smo mogli da uzmemo kanapče i da se obesimo”, su reči ljudi iz finansija i računovodstva, koji imaju uvid u način poslovanja firme, kao i rečitehničkog sektora, čak i sindikata. Analizom kompletnogposlovanja nekoliko godina unazad, analizom cena, tokova i prodaje došli smo do jasne slike. Revizorska kuća Moore and Stephens je to potvrdila.Ekspresno smo napravili presek, posekli to u korenu i odmah završili sa tom politikom i tim ljudima i sve promenili.Zaposleno je 300 mladih ljudi i ceo grad zna da niko ne može da se zaposli preko veze ili zato što mu je otac ili ne znam ko – nešto! Već je samo znanje i koliko ste uložili u sebe, jedini kriterijum da vam se pruži šansa i jedino tako možete da dobijete posao.

Druga bitna razlika je i u viziji i poslovnom konceptu: Šta vam je cilj u kompaniji? Da razvijete jedan proizvod u pet godina ili sedam novih tehnološki superiornih proizvoda u jednoj godini!Zatim u konceptu: da imate fabriku sa uspavanom postkomunističkom organizacijom i poslovnom filozofijom, sa nekoliko računara i punim ormanima registratora. I samo vi znate sve, i samo vas moraju svi za sve da pitaju. I sve zavisi od vas! Ili da imate dinamičku i progresivnu firmu na najvišem tehnološkom nivou, sa najboljim linijama i mašinama i da dostižete svetsku produktivnost. Firmu gde danas stotine zaposlenih koristi računare, tablete a informacije kruže unutar firme i od i ka tržištu. Sve to probudite i usmerite na osvajanje domaćeg, okolnih i ino tržišta, koristeći unutrašnji visoki potencijal, al i slabosti konkurenata. Biznis je danas rat za tržišni udeo i profit! Danas je najvažnije pratiti promene, biti aktivan i brzo reagovati. To mogu mladi i energični ljudi puni znanja i biznis orijetisani. Na tome moramo još da poradimo u Alfi! Najbolje je to karakterisao Enrico Torri gen. direktor jedne odpet najvećih i najpoznatijih firmi na svetu,”Palazzeti”, za koju je Alfa proizvodila nekoliko modela uslužno: “Pre pet godina je odnos bio 10 : 1 u korist Palazzetija, a danas je 10 : 1 u korist Alfe.Mi smo prošle godine prodali 178.000 jedinica, oni oko 40.000”. Danas je Alfa, po mišljenju konkurenata, tehnološki najopremljenija firma u svojoj branši u Evropi i dobar deo tih svetskih menadžera pitaju da rade za Alfu i nude nam se! Mi to moramo tržišno da verifikujemo! Mada nam nedostajuvrhunski inžinjeri, dizajneri, komercijalisti, mladi posvećeni i disciplinovani rukovodioci, vredni radnici. Nemate kadrove, jel je i školstvo doživelo eroziju i to je veliki problem!

 

Šta je bilo najveće iskušenje u stabilizovanju i razvoju nove Alfe?

- Promenitiljude koji su dobri radnici, da rade produktivno u skladu sa najvišim svetskim normativima i standardima. Primljeno je puno mladih ljudi koji su danas nosioci novog imidža fabrike. Naterati sve zaposlene da steknu znanje, budu inovativni, da prate i primenjuju svetske trendove. I da shvate da su i najviši vrhovi dostižni i da smo mi jedna pametna, inteligentna i obrazovana nacija. I da drugi nisu bolji od nas! Mi smo samo malo zastali i to moramo većim i bržim radom da nadoknadimo, stičući i primenjujućiznanja koja koriste oni koji diktiraju ovaj tempo brzih promena u svetskoj ekonomiji.

DOŠLI SMO DA BUDEMO PRVI

Tržište je neumoljivo i stalno mora da se odgovara novim izazovima. Kako vi planirate budućnost Alfe? U kom pravcu će se ova kompanija razvijati?

- Proizvodićemo proizvode iz naše branše koje traže evropsko, svetsko i naše tržiste, budno prateći konkurenciju. A konkurencija su nam pet najvećih i najboljih. Naš moto je : “Mi nismo došli ovde da budemo prisutni, došli smo da igramo, pobedimo i budemo među prvima ili prvi!” Uz svo respektovanje konkurencije.Rekao sam već, ulaganjima koja još traju i reorganizacijom smo došli do toga da smo tehnološki najbolja fabrika u našoj branši u Evropi. I to moramo i tržišno da verifikujemo. I uradićemo! Treba nam samo još malo više znanja i motiva, kao i promene u mentalitetu! Ako smo najbolji u vaterpolu, košarci, imamo Novaka, zašto ne bismo bili uspešni i u ekonomiji?

U tom kontekstu kupili smo italijanskog proizvđača - brend CALUX sa kompletnim know-how i portfoliom od 70 njihovih ekstra modernih proizvoda, koje Alfa nije imala. I sve smo preneli u našu fabriku i polako usvajamo grupu po grupu njihovih proizvoda. To je sada Alfino vlasništvo. A mi smo preskočili 10 do 15 godina razvoja i primakli se najboljima.

 

Gde je tu mesto najavljene izgradnje fabrike u Surdulici?

- To je ulazak u jedan novi segment većih kućnih kotlova. Kao i rešavanje problema u repro ciklusu kvaliteta i adekvatne količine unutrašnjih tela u pećima.Gradimo je uz potsticajni ugovor sa RAS-om RS i zaposlićemo 230 novih radnika. Jer da su naši kooperanti to pratili, naša prodaja bi bila veća, a time bi izbegli situaciju da imamo tražnju, a nemamo proizvode.

 

-U Vranju se često čuju i spekulacije da vi zapravo podižete vrednost Alfe sa ciljem da u trenutku kad procenite da je vrednost akcija dostigla maksimum, prodate ovu vranjsku fabriku. Ima li istine u tome?

- Nema, to su kafanske priče. Jer ne radi se fabrika tako temeljno i ne investira i ne ulaže toliko novca i energije, da bi se prodala. Već ako vam je to namera vi je se špekulativno našminkate, marketinški propratite i prodate!A što se tiče vrednosti akcija, one su virtuelno i spinovanjem podizane od strane grupe berzanskih špekulanata (u malom obimu i stalnim skokovima) sa 5.400 din na 35.000 po akciji danas. A onda ti isti hoće da vam ih prodaju po tim višim cenama (čak traže i 46.500 din, a da razlika bude u kešu!?) i da tako zarade ogroman novac. To je jedan vid kriminala koji je uzeo takve razmere da je Vlada po hitnom postupku, na inicijativu PKS, gde sam i ja podpredsednik, pre nekoliko dana usvojila izmene dva zakona: Zakona o tržištu kapitala i Zakona o akcionarskim društvima. A odgovarajuća služba je intezivno pratila aktivnosti tih pojedinaca, brokerskih kuća i kastodi računa.Imate više desetina velikih društava, od NIS-a, pa nadalje, u kojima radi oko 50.000 zaposlenih, koja su bila meta ovih špekulanata. I neki su morali da plate i reket, i to i u gotovini od više stotina hiljada evra, tim nazovi akcionarima. Pokrenute su i krivične prijave protiv tih pojedinaca.I mi, tjAlfa i ja smo već četiri godine meta takvih brokerskih stručnjaka, zapravo obrazovanih umreženih kriminalaca sa belim okovratnicima sa Beogradske berze, koji pored ovoga vrše dodatni pritisak, kao deo strategije- pišu protiv vas krivične prijave, pritužbe raznim organima, revizorima, Berzi, MUPu, HOV-u, traže kontrole, podnose KP tužilaštvu,zovu telefonima te institucije, koje onda dolaze, uzimaju izjave od vas, je im je to zakonska obaveza. Naravno da sve to rade sa jedinim ciljem- da im platite veliki novac. No, ne marim. Nositi se sa tim hohštaplerima i sa takvim ljudskim talogom je deo mog posla!

ZAPLET I DALjE TRAJE

Sporili ste se sa gradom oko prostora preko puta Alfe. Bilo je govora da vi tu podignete veliki tržni centar. Na kraju je taj plac prodat slovenačkom TUŠ-u, a od tog posla grad ne samo da nije imao koristi, već će morati da plati ovoj slovenačkoj kompaniji ogromnu nadokanadu. Šta je za vas tu bilo sporno?

-Kupovinom Koštaninih objekata iz stečaja ta parcela je bila deo kupljene imovine. I tada se pojavljuje lokalno rukovodstvo, neki advokat tadašnjeg SPO, koalicioni partner koji na nečiji mig pokreće postupak oduzimanja parcele i to pod formom da Koštana nije privela tu parcelu nameni. Oduzimaju je od nas iako nam je Direkcija za imovinu RS dala potvrdu da je to naša parcela, i dalje je prodaju TUŠ-u za supermarket. Po priči ljudi iz sledećeg rukovodstva iz iste stranke, za to je neko uzeo dobru proviziju u evrima u Kumanovu. TUŠ je bankrotirao i zaplet traje. Bojim se da će Grad Vranje izgubiti taj spor i platiti bar milion evra. Ali to je moral ljudi koji su nas doveli do dna, a još daju sebi za pravo da i dalje sede u nekim partijama i da dele savete!?

 

Zašto ste fabriku konditorskih proizvoda izgradili u Paraćinu a ne u Vranju?

-Oduzimanje te zemlje bilo je presudno da investiramo 50 miliona evra u Paraćin i izgradimo novu high tech fabriku. I da kupimo Hissar u Prokuplju, i da dodatno investiramo i tamo i proširimo svoje poslovanje.A da hale u Koštani ostanu prazne i 2.000 radnika ne prekvalifikujemo i isto toliko porodica u Vranju ostane bez posla. Pitajte tadašnje rukovodstvo SPS zašto je to urađeno? I to po ruskom modelu: bolje je xxx.xxx evra u mom džepu, nego da 2.000 porodica da živi i rešava egzistenciju, hrani i školuje decu u ovom gradu. Tako da nema ni Koštane, koja je danas u funkciji magacina Alfe, a ni modernog tržnog centra sličnog Palmanovi, gde bi ceo region dolazio u šoping i koji bi bio moderno i privlačno mesto za izlazak samih Vranjanaca.No, izgleda da ima Boga, pa te ljude kazni i obeleži za života, za to što su uradili gradu, radi svoje pohlepe.

 

Pitanje je hipotetičko ali, za kraj, kakva je pre svega ekonomska budućnost Vranja? Šta možemo očekivati u bližoj i daljoj budućnosti? Ima li izlaza?

- Žao mi je što smo pominjali ružne stvari, ali su to činjenice kako je uništena jedna privreda.Uvek ima nade i izlaza! Dajte grad sposobnim i posvećenim ljudima u ruke, koji zajedničke interese postave iznad ličnih i u kratkom periodu doživećete čudo! Brzo definišite vlasničke odnose u posrnulim fabrikama i stvarajte uslove za privlačenje investicija i kapitala. Ne bojte se bogatih ljudi koji svojim radom i kapitalom vuku napred. Podržite ih i pomognite im, jer sklonost ka biznisu je takođe talenat. Bolje je imati u ovom gradu hiljade bogatih ljudi, nego siromašnih. Da li je to moguće? Pogledajte Alfu i uporedite je kakva je bila pre pet godina a kakva je danas! Za samo pet godina! Svu sreću u Novoj Godini želim novom rukovodstvu i svim građanima Vranja, uz želje da svima nama donese prekretnicu i preporod. I da ovaj grad bude lepo, bogato i perspektivno mesto za život u koji se mladi rado vraćaju!

 
 
Da li ste zainteresovani za kupovinu Hotela Vranje?

Nisam. Vranje trenutno nema jaku privredu ni adekvatan broj poslovnih ljudi i gostiju da bi bilo ekonomski opravdano imatitoliki objekat. U međuvremenu se otvorilo više manjih hotela, objekata neuporedivo komfornijih. A odmah sledeće pitanje je: neadekvatnost, male sobe, dotrajale instalacije i ruiniranosttog objekta, koji je bio decenijama predmet konstantne neodgovornosti, finansijskogiznurivanja i neulaganja.

 

 

HAREMLUK

Bili ste zainteresovani i za zgradu Haremluka. Ovaj istorijski spomenik ubrzano propada. Čini se da je pitanje dana kada će se Haremluk srušiti sam od sebe. Ko je za to odgovoran?

- U ovoj zemlji je sve komplikovano. Ili tačnije, ljudska zavist i niske pobude prave stvari komplikovanim. Valjda će se naći rešenje i za taj izuzetan istoriski objekat, pre nego što se potpuno uruši. Verujem da je sadašnje gradsko rukovodstvo svesno svih ovih činjenica da su preduzeti koraci u pravcu rešavanja statusa Haremluka.

 

ZAVARIVAČ

Šta se desilo sa Zavarivačem? U jednom trenutku se činilo da će i ova fabrika postati deo Alko grupe?

-Kompleksna situacija i odnosi. Da je razuma, bio bi i radio bi u repro ciklusu Alfe, kada već ne mogu sami. I njima smo davali da rade za nas i živeli su od nas, a oni su uvodili ljude iz drugih konkurentskih firmi i dozvoljavalida prekopiraju naše modele.Vi uložite milion evra u razvojjednog modela, a neko kome date hleb u rukeda trećem licu da vam ih prekopira. Šta da se kaže? Mi gradimo novu fabriku i nas Zavarivač sa svojim nerešivim problemima ne intresuje!

 

Pratite VRANJSKE na VIBERU:
http://chats.viber.com/vranjske

Komentari

O ALFI ima podrobno na ovoj adresi www.akb.net