Ponedeljak, Utorak, Sreda, Vranjske, Petak, Subota..

MIŠA BRKIĆ, EKONOMSKI NOVINAR

Dolazak kompanije IKEA je smrtna presuda za Simpo

VRANjSKE: Zbog čega tako pesimističan stav? I zašto smatrate da ni država ne može da spasi Simpo?

BRKIĆ:Tržišne okolnosti se drastično menjaju. Za Simpo kao finalnog proizvođača nema više mesta na tržištu. Može da radi „lon poslove“, recimo za IKEA-u, i tu se verovatno krije poruka koju je premijer pre neki dan poslao javnosti, „da se pregovara sa nekom velikom kompanijom da uzme deo Simpa.

DUŠE BIRAČA

U Simpu se odavno priča o saradnji sa IKEA-om, čak i o tome da ova kompanija kupi vranjsku. Zbog čega do toga nikada nije došlo koliko je ta mogućnost zapravo i bila realna?

- IKEI ne treba mastodont, već mala fleksibilna fabrika koja se svake sezone proizvodnim asortimanom prilagođava tržištu. Sve dosadašnje priče bile su isključivo političko spinovanje da bi se „narkotizovao“ jug Srbije.

 

Kažete da odluku o nestanku Simpa neće doneti njegov vlasnik- država.

-Odluku o verovatnom nestanku neće, nažalost, doneti država kao vlasnik iako bi to bilo ekonomski logično i vlasnički ispravno. Simpu će, međutim, presuditi tržište. A kao ključna tržišna činjenica je dolazak švedske multinacionalne kompanije Ikea koja na proleće ili na leto iduće godine otvara prvu robnu kuću u Bubanj potoku kraj Beograda. U trenutku kad Ikea otvori svoj megamarket, tog časa tržište potpisuje smrtnu presudu državnoj fabrici za proizvodnju nameštaja Simpo.

 

Ali, Simpo kao da nije bio spreman na to.

- Da Ikea dolazi u Srbiju zna se dugo, evo deset godina. Čitavu deceniju imao je Simpo vremena da se pripremi za taj dolazak i prilagodi nadolazećoj tržišnoj konkurenciju. Ali, nije.

 

A šta u praksi znači dolazak ove kompanije na srpsko tržište?

- Još 2009. godine jedna studija Američke agencija za međunarodnu pomoć (USAID) upozorila je da je dolazak kompanije Ikea na tržište Srbije i pretnja ali i šansa za domaće proizvođače nameštaja. Domaćim proizvođačima, pa dakle i Simpu, sugerisano je da Ikea znači ne samo veću konkurenciju, već i više standarde, da će glavni adut biti unikatni nameštaj zanimljivog dizajna i da se očekuje veći izbor i bolji balans između cena i kvaliteta nameštaja.

Za pametne, sposobne, preduzimljive i hrabre poslovne lidere bio je to dovoljno jasan signal za delovanje. Preduzimljivi privatnici širom Srbije ozbiljno su shvatili poruku i krenuli (a neki samo pojačali) u biznis s proizvodnjom nameštaja. Među onima koji su se pozicionirali na tržištu kao ozbiljni igrači su Active Desin, Numanović, Gaj, Atlas, Diamond, Darijana, Matis, Vitorog, Tahirović,Alexandro, Linea Milanović, radionica “Sanjaj”, ABA Desin, Ekstraform, GIR...

 

A šta je za to vreme radio Simpo?

- A Simpo je dremao uspavan državno-političkim dotacijama i subvencijama. Menadžeri Simpa su svim silama i uspešno lobirali u beogradskom političkom vrhu da se što duže odloži (ako već ne može da se zaustavi) dolazak kompanije Ikea u Srbiju umesto da su trošili znanje i energiju na utezanje performansi kompanije, na rast efikasnosti i smanjenje troškova proizvodnje. Tek krajem prošle i početkom ove godine, kad je Ikea već poravnala plac u Bubanj potoku i time dokazala svoju nepovratnu nameru ”ateriranja” na srpsko tržište, Simpo je s tragičnim zakašnjenjem krenuo u poslovno prestrojavanje, rešio da se oslobodi ”non core” biznisa (čokolade, hemija, turizam, stočarstvo, alkoholna pića, ugostiteljstvo...) koji nemaju veze s proizvodnjom nameštaja i odlučio da delimično odustane od uloge čuvara socijalnog mira na jugu Srbije smanjenjem broj zaposlenih za oko 1.600 (sa 4.200 na 2.562). Sve je to, međutim, bilo reagovanje post factum i zakasnelo.

TRAGIČNO SPAVANjE

Da li je za zakasnelu reakciju odgovoran menadžmet ili država kao vlasnik? Ili svi oni zajedno?

- Menadžment navikao na političku zaštitu i državnu finansijsku podršku tragično je spavao nesposoban da proaktivno reaguje na novonastale tržišne okolnosti koje je pre osam godina najavila studija USAID-a. Da paradoks bude veći, još '70-tih godina prošlog veka u socijalističkoj Jugoslaviji Dragan Tomić, prvi čovek Simpa, opisivan je kao genijalni menadžer sposoban da predvidi tržišna kretanja i u skladu s njima organizuje proizvodnju što je Simpu donosilo stratešku prednost među konkurentima. Tomić se, međutim, '90-tih godina u vreme vladavine Slobodana Miloševića i sankcija izmetnuo u političkog lobistu nerazvijenog juga Srbije koji uspešno ”žica” pare po Beogradu. A zatim je čitava generacija Simpovih menadžera iškolovana na tom modelu.

 

Posle promena u Simpu, ali i nekoliko smena vlasti poslednjih godina u Državi, u vođenju kompanije malo se toga promenilo. Zbog čega?

- Državom u kontinuitetu upravljaju populisti, a Simpom prosjaci u lister odelima čija je ruka stalno ispružena ka državnoj kasi u Beogradu.

 

A koji je interes države da finansira Simpo?

- Država nema nikakav interes da finansira Simpo, ali imaju političari koji na taj način kupuju duše birača.

 

I lokalni političari, i iz ove ali i iz bivše vlasti, u svakom nastupu ističu kako očekuju pomoć države oko Simpa, smatrajući ga „strateški važnom kompanijom“. Otkud ovolika bolećivost prema Simpu? Istovremeno, godinama unazad najavljuje se dolazak strateškog partnera, koga nema pa nema.

- I dan-danas u javnosti se mogu čuti poruke kako ”Vranjanci očekuju pomoć države za Simpo” i ”predsednik Nikolić obećao pomoć države Simpu”. Taj i takav menadžment uz podršku državno-političkih struktura u poslednje vreme uglavnom se bavio obmanjivanjem i narkotizovanjem radnika, lokalne zajednice i srpske javnosti kako ”strateški partneri iz Rusije, Litvanije, Poljske, Kine, Italije... čekaju u redu da kupe Simpo”. Od kupaca fabrike, međutim, nije bilo ni traga ni glasa. Jedini nevoljni kupac postala je Srbija koja je, podržavajući populističke trendove u ekonomiji, konvertovala dugove Simpa prema Poreskoj upravi, državnim bankama i fondovima i javnim preduzećima u vlasništvo.

 

Simpo je po tome jedinstven slučaj u Srbiji...

- Simpo duguje milione evra i komercijalnim dobavljačima koji svakodnevno blokiraju račun te kompanije kako bi naplatili dugove. Po tome je Simpo verovatno rekorder u srpskoj privredi - u tri godine račun kompanije bio je u blokadi 872 dana (80 odsto vremena) a od 349 dana u ovoj godini račun Simpa bio je u blokadi 310 dana (90 odsto vremena).

 

A šta čini menadžmet za to vreme. Spomenuli ste Tomića, ali je utisak da i njegovi naslednici vode fabriku na sličan način?

- Poslovna filozofija menadžmenta Simpa počiva na principu ”stabilnog funkcionisanja” (!!!) koje znači da država da kredit iz koga se isplaćuju (zaostale i tekuće) zarade zaposlenima i redovno izmiruje obaveze prema lokalnoj samoupravi i lokalnim javnim preduzećima.

 

Ipak, čini se da je za stanje u Simpu odgovorna i država?

- Ključne strateške greške u vezi sa Simpom napravila je, nažalost, država. Za deset godina (od kad Ikea najavljuje dolazak u Srbiju) Vlada u kojoj su sedeli socijalisti-osvedočeni zaštitnici vranjske fabrike nameštaja, direktno je dala Simpu oko 150 miliona evra. Sada se ispostavlja da su ti milioni bačen novac, o čemu svedoči i bes bivšeg miistra privrede koji je početkom prošle godine istakao u Vranju da je pet miliona evra koje država daje iz Fonda za razvoj za plate zaposlenih u Simpu poslednji novac koji država direktno uplaćuje nekoj kompaniji. I da Simpo ubuduće može da računa na pomoć države samo u „tehničkoj logistici i pomoći u pronalaženju partnera na tržištu”.

 

I, da li je tako ispalo?

Država, međutim, nije ispunila obećanje. Vođena populističkom pameću, Vlada je na kraju poslovne agonije fingirala bankrot, upisala se kao vlasnik kompanije Simpo i postala (pored bakra, donjeg veša, automobila, kamiona, lekova, sirćetne kiseline, polipropilena...) i proizvođač nameštaja. Jedina radikalna mera novog vlasnika (države) bila je smanjivanje Dragana Tomića s mesta predsednika kompanije i udaljavanje iz Simpa.

DRŽAVOTVORNI MODEL

Tomić je sklonjen ali su navike ostale. Prošle jeseni najavljena je dalja pomoć države Simpu.

- Sredinom oktobra ove godine visoka državna delegacija (ministarstvo i državni finansijeri) bila je u poseti Vranju i najavila da će Vlada, ministarstvo i nadležne državne institucije i dalje pomagati Simpu. ”Zaposleni i građani Vranja mogu biti potpuno sigurni da će Simpo opstati i uspešno funkcionisati, posebno ako se zna da to čini uz pomoć Vlade i nadležnog ministarstva”. Zauzvrat, rukovodstvo Simpa obećalo je da će firma ”već početkom iduće godine ostvariti pozitivni bilans poslovanja”.

 

Tako nešto je, kažete, neodrživo.

- Takav državotvorni ”poslovni” model, ma koliko bio ”stabilan” nije održiv ni na kratak ni na srednji rok.Nema te državne pomoći koja može da spase Simpo. Ne pomaže ni to što zvaničnici Vlade često i ponovo spominju strateške partnere koji su ”na vidiku”. Dolazak tako velike i moćne kompanije kao što je Ikea definitivno je i nepovratno promenio poslovni ambijent na tržištu nameštaja u Srbiji. Tržište nema smisao za populizam, ono samo brine o većem izboru robe i boljem balansu između cena i kvaliteta nameštaja.

Zato Simpo, kao nikad do sad, rizikuje da bude počišćen s takvog tržišta. Tu više ne pomažu ni obavezne jadikovke nostalgičara o nestajanju još jednog socijalističkog ”giganta”. Na kraju ”balade” njih treba podsetiti da nisu bili sposobni da sugerišu Simpu da se transformiše u modernu, održivu i profitabilnu kompaniju koja proizvodi cenovno prihvatljiv, kvalitetan i atraktivno dizajniran nameštaj.

Konačno, da li postoji rešenje za vranjsku kompaniju?

- Da ga država oslobodi svih dugova i obaveza, da sve to oprosti id a radnicima da vlasništvo nad Simpom. Da Simpo bude u vlasništvu zaposlenih, pa neka oni plate dobar menadžment da upravlja kompanijom za koju tvrde da je najbolja i, ako im je potrebno, neka radnici, dakle novi vlasnici, zaposle 10.000 radnika.

A šta ako radnici ne žele da postanu vlasnici?

- Onda Simpo ne vredi ništa jer zaposleni ne veruju u budućnost kompanije.

 
 

IKEA

Kompaniju IKEA osnovao je Ingvar Kamprad 1943. u Smålandu na jugu Švedske. Ingvar je svoj preduzetnički put započeo sa samo pet godina kada je počeo da prodaje šibice najbližim komšijama. Ubrzo je svoj posao proširio na prodaju semena za cveće, čestitki, božićnih ukrasa, a kasnije i hemijskih olovaka. Sa 17 godina otac ga je nagradio za dobar uspeh u školi, a on je ta sredstva iskoristio kako bi osnovao svoju kompaniju IKEA. Naziv IKEA nastao je od inicijala osnivača (I. K.) i početnih slova farme !!!!!!!Elmtaryd i sela Agunnaryd gde je odrastao (E. A.).

Na sajtu kompanije piše da je IKEA je s početka prodavala olovke, novčanike, ramove za slike, satove, nakit i čarape. Nameštaj je postao deo naše ponude 1948. godine, i od tada počinje konstantan rast kompanije! Danas je IKEA veliki maloprodajni lanac sa 172.000 zaposlenih, 375 robnih kuća u 28 zemalja, i poslovnim operacijama u čak 43 zemlje.

“Vizija kompanije IKEA je stvaranje bolje svakodnevice za što više ljudi. Naša poslovna ideja je da ponudimo širok asortiman dobro dizajniranih i funkcionalnih proizvoda za opremanje doma po tako pristupačnim cenama da veliki broj ljudi može da ih priušti. Misija nam je da ljudima koji raspolažu ograničenim sredstvima pružimo mogućnost da imaju funkcionalan i lepo uređen dom. To postižemo zahvaljujući jedinstvenom načinu na koji nastaju IKEA proizvodi, a koji se zove Demokratski dizajn”.

Kompanija ima 172.000 zaposlenih.

Pratite VRANJSKE na VIBERU:
http://chats.viber.com/vranjske