МИРОЉУБ АЛЕКСИЋ, ПРЕДСЕДНИК ALCO GROUP

Не треба се плашити богатих људи

ВРАЊСКЕ: Одавде сте отишли са породицом у Београд. У чему је у оно време била разлика између ове две средине. Је ли она била већа тада или данас?

АЛЕКСИЋ: Сећам се као данас, велики град, другачији говор, муке са падежима, потпуно друге навике. То се данас изменило под утицајем Тв-а, радија, интернета, чешћих путовања и друштвених мрежа. Миграција је била у том периоду из Врања ка Београдузаиста велика. По неким подацима, око 40.000 рођених Врањанаца живи у Београду.У исто време, ка Врању је ишао други талас. Индустријски центар у развоју привлачио је у потрази за бољим животом становништво из околних места и села. У том периоду су се и плански отварали погони у Сурдулици, Трговишту, Врањској Бањи, Бујановцу, мање фабрике, како би се задржали људи да остану и живе у својим родним местима. Али је талас пресељавања становништва учинио своје променивши град и навике.

КАО И СВАКИ ГРАД У СРБИЈИ

Колико Врање данас има сличности са градом који сте напустили? Да ли преовлађују разлике или истоветности? Уз сву релативност генерализације, јесу ли се Врањанци променили и у којој мери?

-Данас је Врање град као и сваки други у Србији: са еманципованим и образованим становништвом, које има другачије навике које је донела наша отвореност ка свету. Правилно се говори, знају се странијезици, сви се служе интернетом и сви су на друштвеним мрежама. Има лепо уређене кафиће, ресторане и забаву, и посебно је живо лети, када се студенти врате у свој град. Једино је штета сто привреда није јака и не може да створи перспективу тој младој деци. Да се одмах после школе преокупирају радом и створе услови за даље лично и професионално усавршавање. То би директно имало за резултатподизање општегстандарда и општекултуре. Град би био богатији и уређенији. Имали бисте и сасвим други ниво културног интересовања за позориштем, за изложбама, песничким и књижевним вечерима.

 

Постоје мишљења по којима је ментални отпор променама заправо највећи проблем Врања. Да ли је то мит, оправдање, или је тај менталитетскистав основни разлог видљивог заостајања овог краја у готово свим областима?

-Не видим ја ту ментални отпор. Отпор променама и навикама је нормална људска реакција. Важније је имати друштвену елиту која ствара услове да људи схвате да је пожељно и за њих боље и корисније да мењају своје навике и следе узоре, јер је онда и њима боље!А ти узори морају да буду високо рангирани интелектуалци, морални и успешни људи са високим кодексом вредности уграђеним у себи! А не неки прост и примитиван полусвет са ниским моралом са естраде или из сиве зоне.

 

Како смо и зашто од „привредног чуда“, „Врањанаца ко Јапанаца“, стигли до града са разореном привредом, без биоскопа, позоришта, затвореног базена, људи чија је једина амбиција да деци купе стан у Нишу или Београду?

-Сакупило се све. Распад земље и привреде, економски пад, слабљење породице као основне ћелије, слабљење школства, усвајање идеала у старлетама и некој смешној естради, у криминалном свету који брзо долази до новца, у недозрелим и необразованим политичарима, у руководствима државних фирми који узимају новац у сваком послу, у општем паду морала … Урушио се цео систем вредности!

Али Врање није изузетак, тако је свуда око нас. То је болест која је дубоко отровала ово друштво. Распао се један систем, а ми нисмо успели да изградимо други, који захтева много бољу и чвршћу организацију државе и друштва на свим нивоима, јаке моралне и образоване људе, јаку економију са вишим друштвеним стандардом која гарантује егзистенцију и брана је ерозији и корупцији. Тада би нестала и изгубила се перцепција бежања из земље, као решења егзистенције. Виши средњи слој становништва и елита су се повукли и не успевајуда се наметну.Но, то су циклуси у развоју једног друштва и последица криза и турбуленција на овим просторима у последњих 35 година.

 

Да ли је морало да дође до распада тих мега система попут Коштане, Јумка, сада и Симпа? И да ли је тај процес морао баш тако да се одвија?

- Услед околности у последњих 27 година, периода распада Југославије, ембарга, рата, криза, па закаснеле приватизације, проблеми су били велики и неминовни.Побројане компаније су прављене да производе и снабдевају велика тржиста и извозе. А та тржиста су нестала. Остали су радници и трошкови. Неминовно је било урушавање. Да је садашње памети, вероватно би се одмах урадило њихово реорганизовање на организационе целине, које могу да се специјализују и самостално функционишу и била би урађена брза акционарска приватизација или продаја. А политичке воље и памети да се то догоди није било. Ми смо се до 2001. држали државног капитала као звезде водиље и закаснили смо целу декаду за источноевропским земљама. А код њих је транзиција била брза и донела је капитализам. Привукли су огромне инвестиције из развијених капиталистичких земаља после усхићења пада комунизма, нудећисвоја тржишта и постојеће производне погоне. Тај талас је променио њихове привреде, а ми смо тада ратовали и били под ембаргом и тек 2000. смо схватили да ЈУЛ није будућност и да је либерални капитализам неминован. Тада је све већ било касно. Директори и сви који су то могли у државним фирмама су од почетка 1990. почели да раде за себе и оно мало новца што је и било при тако ниској привредној активности се преливало на разне начине у џепове свих који су могли то да раде, јер није било власника. Није било инвестиција и заостајање за светом је сваким даном било веће. Најлепше је располагати туђом имовином, а никоме не одговарати. И та грамзивост, похлепа, дволичност, вештина прикривања непоштења у свим могућим сферама пословања и на свим нивоима у већини фирми и фабрика, али и у политици, постала је аксиома! Све то траје деценијама, без било каквих санкција и то вам је главни разлог зашто су уништене или урушене фирме у овом граду и овој земљи. Нису само неодговорни приватници криви после приватизација 2002. који су у већини случајева куповали имовину или монополски положај, већ друштвени директори са својим сарадницима много, много више. Они су све послове усмеравали ка личним аранжманима. И то се односи на сва она предузећа која сте поменули, као и на она које нисте.Од пропасти је страшнији неморал од кога су оболели сви сегменти друштва и државе. То је и данас главни проблем. А апсурд је да у Врању још до данас није извршена приватизација великих система. То би требало што пре завшити!

АЛФА ЈЕ ИМАЛА СРЕЋУ

У чему је и да ли има разлике измедју Алфе и поменутих фабрика? Или је једина разлика што је Алфа добила на време новог власника?

-Није. Алфа је, мало захваљујући својим производима и бранши у којој је, имала срећу. Као и захваљујући бившем менаџментукоје је балансирано бринуло о њој, али и о себи, опстала. Постојала је и постоји тражња за овим производима, јер су пећи и грејна тела једна неопходност. Друго је питање докле би све то трајало?Постојеће навике,амбијент и околности нису мимоишле ни тадашње пословање у Алфи.

 

Више пута сте рекли да су промене у Алфи дошле у последњем тренутку и да је врло лако могло да се деси да и ова фабрика доживи судбину Јумка или Коштане. Већи део јавности, барем у Врању, прихватао је са резервом такву оцену јер Алфа је, барем, споља одавала утисак стабилне компаније? Шта сте ви заправо затекли када сте практично преузели већински пакет акција и управљање Алфом?

- То у “последњем тренутку иначе смо могли да узмемо канапче и да се обесимо”, су речи људи из финансија и рачуноводства, који имају увид у начин пословања фирме, као и речитехничког сектора, чак и синдиката. Анализом комплетногпословања неколико година уназад, анализом цена, токова и продаје дошли смо до јасне слике. Ревизорска кућа Moore and Stephens је то потврдила.Експресно смо направили пресек, посекли то у корену и одмах завршили са том политиком и тим људима и све променили.Запослено је 300 младих људи и цео град зна да нико не може да се запосли преко везе или зато што му је отац или не знам ко – нешто! Већ је само знање и колико сте уложили у себе, једини критеријум да вам се пружи шанса и једино тако можете да добијете посао.

Друга битна разлика је и у визији и пословном концепту: Шта вам је циљ у компанији? Да развијете један производ у пет година или седам нових технолошки супериорних производа у једној години!Затим у концепту: да имате фабрику са успаваном посткомунистичком организацијом и пословном филозофијом, са неколико рачунара и пуним орманима регистратора. И само ви знате све, и само вас морају сви за све да питају. И све зависи од вас! Или да имате динамичку и прогресивну фирму на највишем технолошком нивоу, са најбољим линијама и машинама и да достижете светску продуктивност. Фирму где данас стотине запослених користи рачунаре, таблете а информације круже унутар фирме и од и ка тржишту. Све то пробудите и усмерите на освајање домаћег, околних и ино тржишта, користећи унутрашњи високи потенцијал, ал и слабости конкурената. Бизнис је данас рат за тржишни удео и профит! Данас је најважније пратити промене, бити активан и брзо реаговати. То могу млади и енергични људи пуни знања и бизнис оријетисани. На томе морамо још да порадимо у Алфи! Најбоље је то карактерисао Enrico Torri ген. директор једне одпет највећих и најпознатијих фирми на свету,”Палаззети”, за коју је Алфа производила неколико модела услужно: “Пре пет година је однос био 10 : 1 у корист Палаззетија, а данас је 10 : 1 у корист Алфе.Ми смо прошле године продали 178.000 јединица, они око 40.000”. Данас је Алфа, по мишљењу конкурената, технолошки најопремљенија фирма у својој бранши у Европи и добар део тих светских менаџера питају да раде за Алфу и нуде нам се! Ми то морамо тржишно да верификујемо! Мада нам недостајуврхунски инжињери, дизајнери, комерцијалисти, млади посвећени и дисциплиновани руководиоци, вредни радници. Немате кадрове, јел је и школство доживело ерозију и то је велики проблем!

 

Шта је било највеће искушење у стабилизовању и развоју нове Алфе?

- Променитиљуде који су добри радници, да раде продуктивно у складу са највишим светским нормативима и стандардима. Примљено је пуно младих људи који су данас носиоци новог имиџа фабрике. Натерати све запослене да стекну знање, буду иновативни, да прате и примењују светске трендове. И да схвате да су и највиши врхови достижни и да смо ми једна паметна, интелигентна и образована нација. И да други нису бољи од нас! Ми смо само мало застали и то морамо већим и бржим радом да надокнадимо, стичући и примењујућизнања која користе они који диктирају овај темпо брзих промена у светској економији.

ДОШЛИ СМО ДА БУДЕМО ПРВИ

Тржиште је неумољиво и стално мора да се одговара новим изазовима. Како ви планирате будућност Алфе? У ком правцу ће се ова компанија развијати?

- Производићемо производе из наше бранше које траже европско, светско и наше тржисте, будно пратећи конкуренцију. А конкуренција су нам пет највећих и најбољих. Наш мото је : “Ми нисмо дошли овде да будемо присутни, дошли смо да играмо, победимо и будемо међу првима или први!” Уз сво респектовање конкуренције.Рекао сам већ, улагањима која још трају и реорганизацијом смо дошли до тога да смо технолошки најбоља фабрика у нашој бранши у Европи. И то морамо и тржишно да верификујемо. И урадићемо! Треба нам само још мало више знања и мотива, као и промене у менталитету! Ако смо најбољи у ватерполу, кошарци, имамо Новака, зашто не бисмо били успешни и у економији?

У том контексту купили смо италијанског произвђача - бренд CALUX са комплетним кноw-хоw и портфолиом од 70 њихових екстра модерних производа, које Алфа није имала. И све смо пренели у нашу фабрику и полако усвајамо групу по групу њихових производа. То је сада Алфино власништво. А ми смо прескочили 10 до 15 година развоја и примакли се најбољима.

 

Где је ту место најављене изградње фабрике у Сурдулици?

- То је улазак у један нови сегмент већих кућних котлова. Као и решавање проблема у репро циклусу квалитета и адекватне количине унутрашњих тела у пећима.Градимо је уз потстицајни уговор са РАС-ом РС и запослићемо 230 нових радника. Јер да су наши кооперанти то пратили, наша продаја би била већа, а тиме би избегли ситуацију да имамо тражњу, а немамо производе.

 

-У Врању се често чују и спекулације да ви заправо подижете вредност Алфе са циљем да у тренутку кад процените да је вредност акција достигла максимум, продате ову врањску фабрику. Има ли истине у томе?

- Нема, то су кафанске приче. Јер не ради се фабрика тако темељно и не инвестира и не улаже толико новца и енергије, да би се продала. Већ ако вам је то намера ви је се шпекулативно нашминкате, маркетиншки пропратите и продате!А што се тиче вредности акција, оне су виртуелно и спиновањем подизане од стране групе берзанских шпекуланата (у малом обиму и сталним скоковима) са 5.400 дин на 35.000 по акцији данас. А онда ти исти хоће да вам их продају по тим вишим ценама (чак траже и 46.500 дин, а да разлика буде у кешу!?) и да тако зараде огроман новац. То је један вид криминала који је узео такве размере да је Влада по хитном поступку, на иницијативу ПКС, где сам и ја подпредседник, пре неколико дана усвојила измене два закона: Закона о тржишту капитала и Закона о акционарским друштвима. А одговарајућа служба је интезивно пратила активности тих појединаца, брокерских кућа и кастоди рачуна.Имате више десетина великих друштава, од НИС-а, па надаље, у којима ради око 50.000 запослених, која су била мета ових шпекуланата. И неки су морали да плате и рекет, и то и у готовини од више стотина хиљада евра, тим назови акционарима. Покренуте су и кривичне пријаве против тих појединаца.И ми, тјАлфа и ја смо већ четири године мета таквих брокерских стручњака, заправо образованих умрежених криминалаца са белим оковратницима са Београдске берзе, који поред овога врше додатни притисак, као део стратегије- пишу против вас кривичне пријаве, притужбе разним органима, ревизорима, Берзи, МУПу, ХОВ-у, траже контроле, подносе КП тужилаштву,зову телефонима те институције, које онда долазе, узимају изјаве од вас, је им је то законска обавеза. Наравно да све то раде са јединим циљем- да им платите велики новац. Но, не марим. Носити се са тим хохштаплерима и са таквим људским талогом је део мог посла!

ЗАПЛЕТ И ДАЉЕ ТРАЈЕ

Спорили сте се са градом око простора преко пута Алфе. Било је говора да ви ту подигнете велики тржни центар. На крају је тај плац продат словеначком ТУШ-у, а од тог посла град не само да није имао користи, већ ће морати да плати овој словеначкој компанији огромну надоканаду. Шта је за вас ту било спорно?

-Куповином Коштаниних објеката из стечаја та парцела је била део купљене имовине. И тада се појављује локално руководство, неки адвокат тадашњег СПО, коалициони партнер који на нечији миг покреће поступак одузимања парцеле и то под формом да Коштана није привела ту парцелу намени. Одузимају је од нас иако нам је Дирекција за имовину РС дала потврду да је то наша парцела, и даље је продају ТУШ-у за супермаркет. По причи људи из следећег руководства из исте странке, за то је неко узео добру провизију у еврима у Куманову. ТУШ је банкротирао и заплет траје. Бојим се да ће Град Врање изгубити тај спор и платити бар милион евра. Али то је морал људи који су нас довели до дна, а још дају себи за право да и даље седе у неким партијама и да деле савете!?

 

Зашто сте фабрику кондиторских производа изградили у Параћину а не у Врању?

-Одузимање те земље било је пресудно да инвестирамо 50 милиона евра у Параћин и изградимо нову хигх тецх фабрику. И да купимо Хиссар у Прокупљу, и да додатно инвестирамо и тамо и проширимо своје пословање.А да хале у Коштани остану празне и 2.000 радника не преквалификујемо и исто толико породица у Врању остане без посла. Питајте тадашње руководство СПС зашто је то урађено? И то по руском моделу: боље је xxx.xxx евра у мом џепу, него да 2.000 породица да живи и решава егзистенцију, храни и школује децу у овом граду. Тако да нема ни Коштане, која је данас у функцији магацина Алфе, а ни модерног тржног центра сличног Палманови, где би цео регион долазио у шопинг и који би био модерно и привлачно место за излазак самих Врањанаца.Но, изгледа да има Бога, па те људе казни и обележи за живота, за то што су урадили граду, ради своје похлепе.

 

Питање је хипотетичко али, за крај, каква је пре свега економска будућност Врања? Шта можемо очекивати у ближој и даљој будућности? Има ли излаза?

- Жао ми је што смо помињали ружне ствари, али су то чињенице како је уништена једна привреда.Увек има наде и излаза! Дајте град способним и посвећеним људима у руке, који заједничке интересе поставе изнад личних и у кратком периоду доживећете чудо! Брзо дефинишите власничке односе у посрнулим фабрикама и стварајте услове за привлачење инвестиција и капитала. Не бојте се богатих људи који својим радом и капиталом вуку напред. Подржите их и помогните им, јер склоност ка бизнису је такође таленат. Боље је имати у овом граду хиљаде богатих људи, него сиромашних. Да ли је то могуће? Погледајте Алфу и упоредите је каква је била пре пет година а каква је данас! За само пет година! Сву срећу у Новој Години желим новом руководству и свим грађанима Врања, уз жеље да свима нама донесе прекретницу и препород. И да овај град буде лепо, богато и перспективно место за живот у који се млади радо враћају!

 
 
Да ли сте заинтересовани за куповину Хотела Врање?

Нисам. Врање тренутно нема јаку привреду ни адекватан број пословних људи и гостију да би било економски оправдано иматитолики објекат. У међувремену се отворило више мањих хотела, објеката неупоредиво комфорнијих. А одмах следеће питање је: неадекватност, мале собе, дотрајале инсталације и руинираносттог објекта, који је био деценијама предмет константне неодговорности, финансијскогизнуривања и неулагања.

 

 

ХАРЕМЛУК

Били сте заинтересовани и за зграду Харемлука. Овај историјски споменик убрзано пропада. Чини се да је питање дана када ће се Харемлук срушити сам од себе. Ко је за то одговоран?

- У овој земљи је све компликовано. Или тачније, људска завист и ниске побуде праве ствари компликованим. Ваљда ће се наћи решење и за тај изузетан историски објекат, пре него што се потпуно уруши. Верујем да је садашње градско руководство свесно свих ових чињеница да су предузети кораци у правцу решавања статуса Харемлука.

 

ЗАВАРИВАЧ

Шта се десило са Заваривачем? У једном тренутку се чинило да ће и ова фабрика постати део Алко групе?

-Комплексна ситуација и односи. Да је разума, био би и радио би у репро циклусу Алфе, када већ не могу сами. И њима смо давали да раде за нас и живели су од нас, а они су уводили људе из других конкурентских фирми и дозвољавалида прекопирају наше моделе.Ви уложите милион евра у развојједног модела, а неко коме дате хлеб у рукеда трећем лицу да вам их прекопира. Шта да се каже? Ми градимо нову фабрику и нас Заваривач са својим нерешивим проблемима не интресује!

 

Пратите ВРАЊСКЕ на ВАЈБЕРУ:
http://chats.viber.com/vranjske

Коментари

O ALFI ima podrobno na ovoj adresi www.akb.net