МИША БРКИЋ, ЕКОНОМСКИ НОВИНАР

Долазак компаније ИКЕА је смртна пресуда за Симпо

ВРАЊСКЕ: Због чега тако песимистичан став? И зашто сматрате да ни држава не може да спаси Симпо?

БРКИЋ:Тржишне околности се драстично мењају. За Симпо као финалног произвођача нема више места на тржишту. Може да ради „лон послове“, рецимо за ИКЕА-у, и ту се вероватно крије порука коју је премијер пре неки дан послао јавности, „да се преговара са неком великом компанијом да узме део Симпа.

ДУШЕ БИРАЧА

У Симпу се одавно прича о сарадњи са ИКЕА-ом, чак и о томе да ова компанија купи врањску. Због чега до тога никада није дошло колико је та могућност заправо и била реална?

- ИКЕИ не треба мастодонт, већ мала флексибилна фабрика која се сваке сезоне производним асортиманом прилагођава тржишту. Све досадашње приче биле су искључиво политичко спиновање да би се „наркотизовао“ југ Србије.

 

Кажете да одлуку о нестанку Симпа неће донети његов власник- држава.

-Одлуку о вероватном нестанку неће, нажалост, донети држава као власник иако би то било економски логично и власнички исправно. Симпу ће, међутим, пресудити тржиште. А као кључна тржишна чињеница је долазак шведске мултинационалне компаније Икеа која на пролеће или на лето идуће године отвара прву робну кућу у Бубањ потоку крај Београда. У тренутку кад Икеа отвори свој мегамаркет, тог часа тржиште потписује смртну пресуду државној фабрици за производњу намештаја Симпо.

 

Али, Симпо као да није био спреман на то.

- Да Икеа долази у Србију зна се дуго, ево десет година. Читаву деценију имао је Симпо времена да се припреми за тај долазак и прилагоди надолазећој тржишној конкуренцију. Али, није.

 

А шта у пракси значи долазак ове компаније на српско тржиште?

- Још 2009. године једна студија Америчке агенција за међународну помоћ (УСАИД) упозорила је да је долазак компаније Икеа на тржиште Србије и претња али и шанса за домаће произвођаче намештаја. Домаћим произвођачима, па дакле и Симпу, сугерисано је да Икеа значи не само већу конкуренцију, већ и више стандарде, да ће главни адут бити уникатни намештај занимљивог дизајна и да се очекује већи избор и бољи баланс између цена и квалитета намештаја.

За паметне, способне, предузимљиве и храбре пословне лидере био је то довољно јасан сигнал за деловање. Предузимљиви приватници широм Србије озбиљно су схватили поруку и кренули (а неки само појачали) у бизнис с производњом намештаја. Међу онима који су се позиционирали на тржишту као озбиљни играчи су Active Desin, Нумановић, Гај, Атлас, Диамонд, Даријана, Матис, Виторог, Тахировић,Alexandro, Линеа Милановић, радионица “Сањај”, ABA Desin, Екстраформ, ГИР...

 

А шта је за то време радио Симпо?

- А Симпо је дремао успаван државно-политичким дотацијама и субвенцијама. Менаџери Симпа су свим силама и успешно лобирали у београдском политичком врху да се што дуже одложи (ако већ не може да се заустави) долазак компаније Икеа у Србију уместо да су трошили знање и енергију на утезање перформанси компаније, на раст ефикасности и смањење трошкова производње. Тек крајем прошле и почетком ове године, кад је Икеа већ поравнала плац у Бубањ потоку и тиме доказала своју неповратну намеру ”атерирања” на српско тржиште, Симпо је с трагичним закашњењем кренуо у пословно престројавање, решио да се ослободи ”non core” бизниса (чоколаде, хемија, туризам, сточарство, алкохолна пића, угоститељство...) који немају везе с производњом намештаја и одлучио да делимично одустане од улоге чувара социјалног мира на југу Србије смањењем број запослених за око 1.600 (са 4.200 на 2.562). Све је то, међутим, било реаговање post factum и закаснело.

ТРАГИЧНО СПАВАЊЕ

Да ли је за закаснелу реакцију одговоран менаџмет или држава као власник? Или сви они заједно?

- Менаџмент навикао на политичку заштиту и државну финансијску подршку трагично је спавао неспособан да проактивно реагује на новонастале тржишне околности које је пре осам година најавила студија УСАИД-а. Да парадокс буде већи, још '70-тих година прошлог века у социјалистичкој Југославији Драган Томић, први човек Симпа, описиван је као генијални менаџер способан да предвиди тржишна кретања и у складу с њима организује производњу што је Симпу доносило стратешку предност међу конкурентима. Томић се, међутим, '90-тих година у време владавине Слободана Милошевића и санкција изметнуо у политичког лобисту неразвијеног југа Србије који успешно ”жица” паре по Београду. А затим је читава генерација Симпових менаџера ишколована на том моделу.

 

После промена у Симпу, али и неколико смена власти последњих година у Држави, у вођењу компаније мало се тога променило. Због чега?

- Државом у континуитету управљају популисти, а Симпом просјаци у листер оделима чија је рука стално испружена ка државној каси у Београду.

 

А који је интерес државе да финансира Симпо?

- Држава нема никакав интерес да финансира Симпо, али имају политичари који на тај начин купују душе бирача.

 

И локални политичари, и из ове али и из бивше власти, у сваком наступу истичу како очекују помоћ државе око Симпа, сматрајући га „стратешки важном компанијом“. Откуд оволика болећивост према Симпу? Истовремено, годинама уназад најављује се долазак стратешког партнера, кога нема па нема.

- И дан-данас у јавности се могу чути поруке како ”Врањанци очекују помоћ државе за Симпо” и ”председник Николић обећао помоћ државе Симпу”. Тај и такав менаџмент уз подршку државно-политичких структура у последње време углавном се бавио обмањивањем и наркотизовањем радника, локалне заједнице и српске јавности како ”стратешки партнери из Русије, Литваније, Пољске, Кине, Италије... чекају у реду да купе Симпо”. Од купаца фабрике, међутим, није било ни трага ни гласа. Једини невољни купац постала је Србија која је, подржавајући популистичке трендове у економији, конвертовала дугове Симпа према Пореској управи, државним банкама и фондовима и јавним предузећима у власништво.

 

Симпо је по томе јединствен случај у Србији...

- Симпо дугује милионе евра и комерцијалним добављачима који свакодневно блокирају рачун те компаније како би наплатили дугове. По томе је Симпо вероватно рекордер у српској привреди - у три године рачун компаније био је у блокади 872 дана (80 одсто времена) а од 349 дана у овој години рачун Симпа био је у блокади 310 дана (90 одсто времена).

 

А шта чини менаџмет за то време. Споменули сте Томића, али је утисак да и његови наследници воде фабрику на сличан начин?

- Пословна филозофија менаџмента Симпа почива на принципу ”стабилног функционисања” (!!!) које значи да држава да кредит из кога се исплаћују (заостале и текуће) зараде запосленима и редовно измирује обавезе према локалној самоуправи и локалним јавним предузећима.

 

Ипак, чини се да је за стање у Симпу одговорна и држава?

- Кључне стратешке грешке у вези са Симпом направила је, нажалост, држава. За десет година (од кад Икеа најављује долазак у Србију) Влада у којој су седели социјалисти-осведочени заштитници врањске фабрике намештаја, директно је дала Симпу око 150 милиона евра. Сада се испоставља да су ти милиони бачен новац, о чему сведочи и бес бившег миистра привреде који је почетком прошле године истакао у Врању да је пет милиона евра које држава даје из Фонда за развој за плате запослених у Симпу последњи новац који држава директно уплаћује некој компанији. И да Симпо убудуће може да рачуна на помоћ државе само у „техничкој логистици и помоћи у проналажењу партнера на тржишту”.

 

И, да ли је тако испало?

Држава, међутим, није испунила обећање. Вођена популистичком памећу, Влада је на крају пословне агоније фингирала банкрот, уписала се као власник компаније Симпо и постала (поред бакра, доњег веша, аутомобила, камиона, лекова, сирћетне киселине, полипропилена...) и произвођач намештаја. Једина радикална мера новог власника (државе) била је смањивање Драгана Томића с места председника компаније и удаљавање из Симпа.

ДРЖАВОТВОРНИ МОДЕЛ

Томић је склоњен али су навике остале. Прошле јесени најављена је даља помоћ државе Симпу.

- Средином октобра ове године висока државна делегација (министарство и државни финансијери) била је у посети Врању и најавила да ће Влада, министарство и надлежне државне институције и даље помагати Симпу. ”Запослени и грађани Врања могу бити потпуно сигурни да ће Симпо опстати и успешно функционисати, посебно ако се зна да то чини уз помоћ Владе и надлежног министарства”. Заузврат, руководство Симпа обећало је да ће фирма ”већ почетком идуће године остварити позитивни биланс пословања”.

 

Тако нешто је, кажете, неодрживо.

- Такав државотворни ”пословни” модел, ма колико био ”стабилан” није одржив ни на кратак ни на средњи рок.Нема те државне помоћи која може да спасе Симпо. Не помаже ни то што званичници Владе често и поново спомињу стратешке партнере који су ”на видику”. Долазак тако велике и моћне компаније као што је Икеа дефинитивно је и неповратно променио пословни амбијент на тржишту намештаја у Србији. Тржиште нема смисао за популизам, оно само брине о већем избору робе и бољем балансу између цена и квалитета намештаја.

Зато Симпо, као никад до сад, ризикује да буде почишћен с таквог тржишта. Ту више не помажу ни обавезне јадиковке носталгичара о нестајању још једног социјалистичког ”гиганта”. На крају ”баладе” њих треба подсетити да нису били способни да сугеришу Симпу да се трансформише у модерну, одрживу и профитабилну компанију која производи ценовно прихватљив, квалитетан и атрактивно дизајниран намештај.

Коначно, да ли постоји решење за врањску компанију?

- Да га држава ослободи свих дугова и обавеза, да све то опрости ид а радницима да власништво над Симпом. Да Симпо буде у власништву запослених, па нека они плате добар менаџмент да управља компанијом за коју тврде да је најбоља и, ако им је потребно, нека радници, дакле нови власници, запосле 10.000 радника.

А шта ако радници не желе да постану власници?

- Онда Симпо не вреди ништа јер запослени не верују у будућност компаније.

 
 

ИКЕА

Компанију ИКЕА основао је Ингвар Кампрад 1943. у Смåланду на југу Шведске. Ингвар је свој предузетнички пут започео са само пет година када је почео да продаје шибице најближим комшијама. Убрзо је свој посао проширио на продају семена за цвеће, честитки, божићних украса, а касније и хемијских оловака. Са 17 година отац га је наградио за добар успех у школи, а он је та средства искористио како би основао своју компанију ИКЕА. Назив ИКЕА настао је од иницијала оснивача (И. К.) и почетних слова фарме !!!!!!!Елмтарyд и села Агуннарyд где је одрастао (Е. А.).

На сајту компаније пише да је ИКЕА је с почетка продавала оловке, новчанике, рамове за слике, сатове, накит и чарапе. Намештај је постао део наше понуде 1948. године, и од тада почиње константан раст компаније! Данас је ИКЕА велики малопродајни ланац са 172.000 запослених, 375 робних кућа у 28 земаља, и пословним операцијама у чак 43 земље.

“Визија компаније ИКЕА је стварање боље свакодневице за што више људи. Наша пословна идеја је да понудимо широк асортиман добро дизајнираних и функционалних производа за опремање дома по тако приступачним ценама да велики број људи може да их приушти. Мисија нам је да људима који располажу ограниченим средствима пружимо могућност да имају функционалан и лепо уређен дом. То постижемо захваљујући јединственом начину на који настају ИКЕА производи, а који се зове Демократски дизајн”.

Компанија има 172.000 запослених.

Пратите ВРАЊСКЕ на ВАЈБЕРУ:
http://chats.viber.com/vranjske