Ponedeljak, Utorak, Sreda, Vranjske, Petak, Subota..

ODBOJKAŠICA KATARINA RANGELOV, NAJ SPORTISTA 2016

Geni su čudo

 

Kada ste 2007. godine krenuli, da li ste maštali o nagradama?

-Jesam, san svakog ljudskog bića je da se pokaže i dokaže. Otac Dejan bio je uspešan fudbaler Dinama, kasnije beogradskog Čukaričkog i na kraju Kumanova. Za razliku od njega, majka Vesna je bila manje uspešna. Ženski košarkaški klub se vrlo brzo ugasio. Ko zna dokle bi dogurala, bila je talentovana košarkašica. Oboje su bili podređeni dobroj igri, hrlili su ka uspesima. Zahvaljujući dobrim genima, odlično funkcionišem u odbojci na mestu primača, po potrebi i na drugim pozicijama u timu. Igrala sam dugo u Drugoj ligi. Posle šesnaest godina, ovog leta zasluženo smo u prvoligaškom društvu. Tutula prvaka donela nam je prestiž u gradu. Priznanje je direktna posledica odličnih igara svih devojaka. Mislim da smo doprinele gradu, dodale ga na odbojkašku mapu Srbije. Morate priznati, nije mala stvar.

Bilo je priče da će se klub ugasiti?

- Vest je šokirala sve nas. Srećom, naš predsednik Dušan Djedović uspeo je da sa ljudima iz grada pronađe rešenje. Evo nas u Prvoj ligi, čak smo najveće iznenađenje jesenjeg dela šampionata.

Igrate na vrlo zahtevnom mestu primača.

-Nije lako kontrolisati loptu koja ide brzinom od 100 kilometara na sat. Međutim, polazi mi za rukom bez većih poteškoća. Suparnice umeju da potcene vašu igru, no krajnji rezultat sve govori. Hvala roditeljima, geni su čudo!

Kada se povredila tehničarka Emilija Mihajlović, uspešno ste je zamenili, čak je trener Mratinković bio oduševljen vašom igrom?

-Nijedna pozicija u timu mi ne predstavnja problem. Nakon utakmice, pohvala  trenera ulila mi je dodatno samopouzdanje.

Koliki je značaj trenera u svemu ovome?

-Ogroman, Dragan Mratinković je majstor svog posla ali i odličan pedagog. Ponosne smo nas svog trenera, da nije njega ko zna šta bi bilo. Zasluge za naš uspeh u prvoiligaškom društvu pripadaju njemu.

Po prvi put u klub su došle i odbojkašice sa strane, kako se slažete?

-Devojke su donele neverovatnu hemiju u klub, dišemo kao jedna. Mijanović, Šviković i Stanisavljević su odlična pojačanja.

Posle utakmice, čemu se prepuštate?

-Negujem svog brata Vasilija koji boluje od cerebreralne paralize. Rođen je kao i svako drugo normalno dete, ali ubrzo su se stvari iskomplikovale. Može da hoda, ne i da govori. Trudim se da budem što više uz njega. Upisala sam Visoku medicinsku školu, smer fizioterapeut kako bi na stručan način još više pomogla. On je moje najmilije stvorenje na svetu i za njega spremna sam da učinim sve što je potrebno. Pa tako kada se predavanja završe, autobusom iz Ćuprije dolazim za Vranje kako bih bila sa njim. Ono malo vremena koje preostane koristim da se vidim sa klupskim drugaricama kao i dečkom Nikolom sa kojim se zabavljam već duže vreme. 

SINFONIJA SVETA

Koliko književnost utiče na vaš pogled na svet?

-Nisam neki veliki zaljubljenik u književnost, ali ne mogu bez dobrih knjiga. U mojoj biblioteci nalaze se još i Ivo Andrić, Danilo Kiš, Ernesto Sabato, Mario Vargas Ljosa, Vasko Popa, pesnik Dušan Matić, Margarit Jursenar. Uh , umalo da zaboravim Gabrijela Garsiju Markesa.

Muzika, ima li ona uticaja?

- Ove godine napustio nas je Leonard Koen, kadanski kantautor i književnik. Verujem da su i ostali obožavaoci bili potešeni kao što sam bila ja. Bob Dilan je dobio Nobelovu nagradu za književnost, takve vesti vam mame osmeh na lice. Znate, muzika je najlepša simfonija sveta. Ne bih mogla bez nje.  

Kako biste sebe opisali nekom ko vas nikad nije video u životu?

-Rekla bih da me je teže preskočiti nego zaobići! Ha! Ha!ha!

Imate li neku misao kojom se vodite?

-,,Svet je jedna debela knjiga i onaj ko ne putuje pročitao je samo jednu stranu'' Sveti Avgustin

 
ODLAZIM U NEMAČKU

Planirate da jednog dana odete u Nemačku i tamo nastavite da živite?

-Upravo tako. Želim da najpre završim školu, nakon toga pakujem kofere i odlazim. Uveliko vežbam nemački jezik, moram biti potpuno spremna.

Da li je to posledica razočaranosti postojećom situacijom u zemlji?

-Razloga je bezbroj, osnovni i najvažniji je brat Vasilije. U Nemačkoj bi imao sve uslove za lečenje. Život koji manje – više svi danas vodimo je zapravo preživljavanje, narodski rečeno ,,krpimo kraj sa krajem''. Neizvestan život, posao, zaposlenje... Kada sve saberem i oduzmem, pomnožim i podelim, rezultat je Nemačka. Da se razumemo, nigde ruže ne cvetaju, ali otićiću tamo gde se rad, stručnost i obrazovanje cene. Kako bi čitaoci bolje shvatili, preporučujem roman Miloša Crnjanskog ,,Miris Berlina''.

 

PROFIL

Ime i prezime: Katarina Rangelov

Datum i mesto rođenja: 26.02.1996, Vranje

Obrazovanje: student druge godine Visoke medicinske škole- smer fizioterapeut u Ćupriji

Visina: 175 cm

Težina: 75 kg

Mesto u timu: primač

Klub: ŽOK Vranje

Stepen takmičenja: Prva ženska odbojkaška liga Srbije

Najveći uspesi: Sa ŽOK Vranje titula prvaka u Drugoj ligi Istok u sezoni 2015- 2016  i treće mesto sa ŽOK Vranje u jesenjem šampionatu Prve lige Srbije. Najbolji sportista Vranja za 2016 u anketi nedeljnika ,,Vranjske''

Pratite VRANJSKE na VIBERU:
http://chats.viber.com/vranjske