ЗАШТО ВРАЊЕ НЕМА КЊИЖАРУ

Казна за грех

Ствар је, наизглед, једноставна: Кад буде било читалаца биће и књижара

 

У већини  градова ван Београда величине  Врања  не постоји права књижара. Једина у граду, коју је „Лагуна“ отворила 2010. године, у којој су била дела углавном аутора које Врањанци не воле, затворена је летос. Ово и не треба да чуди ако се зна да је „Казна за грех“ Јелене Бачић Алимпић најтраженији наслов у градској библиотеци.

ШКОЛСКИ ПРИБОР

Књиге се у Врању углавном продају у продавницама где се може пазарити школски прибор и литература, или у трафикама. Зоран Хамовић, оснивач и главни и одговорни уредник Издавачке куће „Клио“, каже да се то што Врање нема књижару може посматрати као феноменолишка појава:

- Узрок је тај што нема довољно читалаца, а последица је недостатак књижара – објашњава Хамовић.

У врањској библиотеци евидентирано је 2.339 читалаца, од којих је на позајмном одељењу само 1.515 оних који читају. Иако  је ово поражавајући податак, Хамовић тврди да је то, ипак, недовољно прецизно образложење. Узрок је такође и тај што се данас не читају само књиге на папиру и које захтевају продајни простор,  већ се углавном користи  електронски садржај. Разлог је и што људи немају више времена, пара а ни жељу да купују књиге и носе их кући. Они не желе да мењају стил живота јер су метафорички старији од компјутера:

-Потрошачки императив је и тај што читаоци не желе да иду по садржај, већ хоће да им се књига достави на кућну адресу, и том инперативу се сви прилагођавају - каже Хамовић.

Један од разлога, додаје он, што књижаре пропадају је и тај што књижара, која изискује велика улагања, економски не може да оправда своје постојање.

Франшиза као један од начна продаје се примењује и она омогуђава нешто боље услове и представља добар рецепт за успех. Она, међутим,  има једну врсту идеологије која снижава критеријуме и јача оно најгоре што се појављује међу корицама  књиге, што има ширу рецепцију, али и дисквалификацију квалитетних књига:

-То је нешто што је опасно, а људи наседају. У таквој трци за економско оправданим стварима се снижава критеријум, па у књижарама се не могу наћи књиге којима би се култура поносила, већ су ту књиге које спадају у шунд литературу, а која је узела маха- јасан је Хамовић.

Што се уличних продаваца књига тиче, они не би требало да буду конкуренција књижарама, уколико не поставе штанд баш испред књижаре или библиотеке. Пецо Ристески је један од њих, али он нема конкуренцију, јер Врање нема књижару. Поседује уговоре о делу са десет издавачких кућа, од којих су најпознатије „Лагуна“ , „Вулкан“ и „Беокњига“. Суорганизатор је врањског Сајма књига када се представљају издавачи из многих градова Србије. Данас су, каже он, највернији купци у лошој материјалној ситуацији па све мање купују књиге.Саговорник се сећа да је Врање испустило прилику да добије књижару 2007. године:

СЛУХ ЗА КЊИГУ

- Наиме, Издавач „Евродунти“  је желео  да отвори књижару , откупи  локал  где  је сада  продавница  „Тодор“.  Са  руковоством  Симпа  није  постигнут  договор  о  продаји или закупу  локала, тако да је  отварање  савремене књижаре пало у воду.  Је  сам  заинтересован да отворим књижару, али уз  помоћ  неке  водеће  издавачке  куће или људи који  имају  слуха  за књиге- каже Ристески.

Вратимо се на почетак приче и разговор са Зораном Хамовићем. Суштински Народна  библиотека Србије, као и све библиотеке у земљи, требало би да маркетиншки добро промовишу и афирмишу писце и дела које красе праве вредности. Библиотеке  би требало да креирају читалачку публику. Оног тренутка  када се повећа број  читалаца, биће и књижаре.

 

Зорица Јовић, чланица градског већа за културу

ОТВОРИЋЕМО КЊИЖАРУ

 Ненормално је да у једном граду попут Врања, пре свега мислим на број становника, не постоји књижара у којој могу да се нађу дела домаћих а и страних аутора.  До недавно је при библиотеци ''Бора Станковић'' постојала књижара. Како је она, међутим, била непрофитабилна а радници су се финансисрали из буџета града, она је затворена. У плану је да се у наредном периоду поново крене са процедуром отварања књижаре, с тим што мора да се води рачуна да буде комерцијалног карактера, да се из сопствених средстава финансирају запослени.  Верујем да ћемо ову  идеју реализовати  и да ће Врање имати књижару какву заслужују наши грађани.

 

НАДИЦА ПЕШИЋ, НЕКАДАШЊА ВЛАСНИЦА КЊИЖАРЕ

Период деведесетих година прошлог века је био најпрофитабилнији за отварање књижара.  Надица Пешић, као заступник Издавачке куће „Просвета“, 1992. године  је на полицама око десет хиљада наслова:

-„Просветина“ књижара у Врању била је најпрофитабилнија. На полицама су била дела Слободана Селенића, Данила Киша, Борислава Пекића, Црњанског, Капора. Сећам  се да су долазили људи, читали по одприлике сто страница и враћали се дан касније да заврше књигу- присећа се Пешићева.

-Промет је почео да опада 2000. године и морали смо да затворимо књижару- каже.

Слично искуство има и Павле Стошић-Тотошан. Отворио је књижару „Бата“, где су од 1994. до 1996. такође на полицама могла да се нађу дела Светизара Басаре који је и имао књижевно вече, потом дела Киша, Пекића, Чехова:

-Мисија ми  је била да промивишем праве вредности. Након хиперинфлације, 1994. године затворио сам књижару. Није било профита. Људи су уместо књиге куповали основне намирнице за живот- каже Стгошић.

Иначе у време деведесетих година биле су отворене и књижара Српске књижевне заједнице, као и књижара „Логос“, које су такође лоше пословале.

И „Лагунина“књижара која је 2010. године отворена при библиотеци, брзо је затворена, јер је лоше пословала. Формирањем нове власти, та књижара у којој су била дела углавном аутора које Врањанци не воле, затворена је летос.

Ненад Шапоња, директор Издавачке куће „Агора“, сматра да Врање треба да има књижару:

- Књижаре су нам можда и последњи бастиони очувања културе, а самим тим и државе. Мислим баш зато да и држава и локална управа морају да се позабаве овом темом. Не смемо се препустити суровој капиталистичкој логици бројева која каже да места испод 120 или чак 150 хиљада становника не могу да имају књижару јер је то, у овој беди која нас је снашла, економски неисплативо. Дакле, неопходно је да локална управа реши да има књижару и да јој помогне да функционише. Корист за грађане ће бити неупоредиво већа од троша, сматра Шапоња.

 

 

-

 

Пратите ВРАЊСКЕ на ВАЈБЕРУ:
http://chats.viber.com/vranjske