Шта ће вам бројније и утицајима подложније гласачко тело, политичка "топовска храна", од сиромаха човека, којима Врање обилује; тај ће потписати и гласати и за црнога ђавола, само да добије неку цркавицу, како би школовао дете, обезбедио огрев или, не дај боже, за здравље

- Председник Комисије, Бранимир СТОЈАНЧИЋ, самоиницијативно, без консултација са члановима Комисије, врши одабир, "просејавање", селектујући људе који ће добити социјалну помоћ по само њему знаним критеријумима - тврде чланови Комисије за утврђивање и признавање права у области социјалне заштите која се финансирају из буџета Града Врања, Горан СТАНОЈЕВИЋ и др Славица СОТИРОВИЋ.
-Мотиви за овај напад на мене - узвраћа, пак, председник Комисије Стојанчић - искључиво су политичке природе. Долазе у тренутку кад је коалиција на власти у локалу, ДС - СПС, уздрмана, а можда и због неких личних амбиција и поремећене сујете.
У прошлој години, на име једнократне помоћи, корисницима је исплаћено 3.433.042 динара, а на име накнаде за радно ангажовање 4.162.407 динара. Сад, ту не би ништа било спорно, Комисија зато и постоји, да помогне социјално угроженима, да се нису појавиле сумње и оптужбе да тај новац иде без контроле, по вољи и аршинима само једног човека, Бранимира Стојанчића.

НА КРАТКОМ ЛАНЦУ

Тако се и у најплеменитије циљеве, помоћ потребитима и сиротињи, неизбежно умешала и политика, у српском, поготово врањском стилу. За причу је битно нагласити да је Стојанчић високи функционер локалног СПС-а, члан Градског већа за ресор социјалне политике, а Станојевић и Сотировићева његови пандани у ДС. Станојевић је дефектолог, специјални педагог у Дому здравља, председник је Управног одбора Центра за социјални рад, а Сотировићева је лекар и одборник ДС у градској скупштини.
СПС одувек љубоморно чува ресор социјалне заштите грађана Врања; пре Стојанчића на месту председника Комисије био је Зоран Антић. У граду, кога је управо погрешна политика у последње две деценије довела до економске катастрофе, иста та политика управља судбинама социјално угроженог становништва, и држи га на "кратком ланцу". Шта ће вам бројније и утицајима подложније гласачко тело, политичка "топовска храна", од сиромаха човека, којима Врање обилује; тај ће потписати и гласати и за црнога ђавола, само да добије неку цркавицу, како би школовао дете, обезбедио огрев или, не дај боже, за здравље. Занемарујући да га је управо онај од кога то мољака, и довео у ту бедну ситуацију. И тако је дошло до несугласица у Комисији.
- Члан сам Комисије од њеног оснивања у садашањем сазиву - каже Станојевић - децембра 2008. године. Тада смо имали конститутивну седницу, која је уједно била и последња и једина! Трајала је три дана, прегледано је око 300 захтева за материјалну помоћ. У складу са својом струком, трудио сам се да максимално професионално одрадим поверену ми дужност, јер се ради о најугроженијем слоју наших суграђана, и то нас као чланове Комисије обавезује.
-Међутим - наставља Станојевић - исплата по закључцима и ове, и претходне Комисије, не иде по редоследу, већ председник Стојанчић самоиницијативно врши одабир, селектујући само оне људе који често долазе на његова врата, "досађују" му, или пак по само њему знаним критеријумима. Након оснивања Комисије, а њеног упорног несазивања у пуном саставу од стране председника, гомилају се нови захтеви грађана, а Стојанчић сам бира кориснике, који ће по фамозном члану 11 Одлуке ГВ о правима из области социјалне заштите. Тако, постоје нереализовани закључци из 2007. године, а исплаћују се најновији!
-На захтев грађана - надовезује се Славица Сотировић - као чланови Комисије смо на седници Градског већа с јесени 2009. године тражили да председник Стојанчић закаже седницу како бисмо размотрили притужбе грађана на рад Комисије. У незваничном разговору, Стојанчић нам је рекао да је вршио исплату ван редоследа, под притиском страначких утицаја. Ми смо тражили да он то саопшти јавно, ко је ургирао и за кога, без обзира на страначку припадност. Стојанчић је то избегао.
-Градско веће је - одговара Бранимир Стојанчић - пре годину дана донело закључак, да док се не исплате сва одобрена средства за 2007 и 2008. годину, Комисија се не сазива. Члан 11 прописује да председник Комисије има дискреционо право да сам одлучује у хитним случајевима, у консултацији са руководством Града. Тако су спорне накнаде исплаћене са знањем и одобрењем Мирољуба Стојчића, Зорана Антића, Слободана Стаменковића и Игора Андонова. Исплаћивани су најургентни случајеви, рецимо, средства за хитну операцију карцинома. У таквим случајевима, када се ради о људским животима, не могу ја да чекам заседање Комисије и процедуру, већ примењујем члан 11.
Но, Стојанчићеви опоненти износе и нове аргументе:
- И када решава нове случајеве - каже Станојевић - сам себи додељује овлашћења која му не припадају. Тако је на својим вратима у општини залепио обавештење у коме он персонификује Комисију, њему грађани треба да се обрате за "сва питања"!

АКУТНИ БРОНХИТИС

Станојевић наглашава и да је за скупштинском говорницом тражио да се фамозни члан 11 брише, али се Стојанчић у селективној подели помоћи и даље позива на њега.
-Он ту - каже Станојевић - гура и оно што не потпада под тај члан, па додељује помоћ за покривање минуса у банци, за набавку слушних апарата, слање на рехабилитацију, лечење акутног бронхитиса. Јесу ли то хитни случајеви?! Па у Комисији има и квалификованијих од њега да то процене.
-Стојанчић ме никада није позвао - каже Славица Сотировић - да ме као лекара консултује, мада је то неопходно ради законског функционисања Комисије, и што је и био договор. Али, пошто он све зна, тако решава и случајеве из области медицине.
Стојанчић, међутим, тврди супротно:
-Каква селекција? Списак се прави на основу тежине ситуације и дужине чекања. Да би се избегле гужве и напади на раднике у социјали, чега је било, списак се прави на основу требовања новчаних средстава из буџета. У претходном периоду види се бржа реализација закључака, дуг према корисницима једнократне социјалне помоћи се смањује, и никада већа средства нису исплаћена у краћем року. Ресор социјалне политике, откада сам ја на његовом челу, чак и зарађује, јер привлачимо донације, инвестиције и пројекте. На састанку у ресорном министарству прошлог месеца, Врање је добило похвалу за најразвијенију социјалну заштиту у држави.
Стојанчић поново намеће политички аспект:
-Политиком се до сада нисам бавио у сегменту социјале. Али, ако они наставе са политичким притисцима, одговорићу истим средствима, ма колико то за неке било болно.
Станојевић, пак, и Сотировићева негирају било какав утицај политике у причу:
-Ма каква политичка позадина - изричит је Станојевић - без обзира на страначку опредељеност, стање у коалицији, спремни смо да реагујемо на свако кршење закона, па макар били у питању и чланови наше странке.
-Коалициони односи - надовезује се Сотировићева - са овим немају никаве везе; ми смо ово питање потегли још кад није било никаквих проблема у коалицији. Овде се ради о нереду у списковима; грађани који су конкурисали за материјалну помоћ требало би у сваком тренутку да имају увид у спискове, али они немају никакву информацију. Због такве самовоље председника, долази до својеврсне генерализације свих чланова Комисије, па и ми без икаквог разлога изазивамо гнев грађана.
Како оно беше у народној песми - ни по бабу, ни по стричевима; у врањској пракси, бабо си је бабо, ко пита стричеве. А грађани? Они су на правди бога истинога.