Кривичне пријаве нису поднете ни против једног од корисника из 2007. године из Пчињског округа. Контрола за 2008. и 2009. тек следи

Међу онима који су злоупотребили државни новац добијен по основу старт ап кредита у 2007. години нема предузетника са територије Пчињског округа. Штавише, анализе показују да овакав вид државног финансирања подстиче развој малог бизниса и смањује незапосленост.

ДОБАР ПРОСЕК

Према подацима регионалне агенције ВЕЕДА, која је обучавала предузетнике и помагала им у изради бизнис-планова, у последње три године у Пчињски округ се по основу START UP кредита слило 265 милиона динара државног новца, помоћу којег је упослено преко 500 људи. Другим речима, једно радно место отворено на овај начин коштало је око 5.000 евра, што је у оквирима светског просека.
У јавности се, међутим, доста спекулише о томе ко и на који начин добија ове кредите, а има чак и гласина да се тај новац често троши ненаменски, јер се до њега лако долази подмићивањем државних службеника. Због тога је Национална агенција за регионални развој (настала из Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа) обавила контролу за 2007. годину и открила да заиста има и оних који су злоупотребљавали добијени новац.
- Утврђено је да је од 1.522 одобрена кредита у 2007. години у Србији, 46 ненаменски искоришћено, што је од укупног броја три одсто - кажу за тим поводом за "Врањске" из Агенције.
- Највећи број оних против којих је поднета кривична пријава су за одобрен новац купили аутомобил, стан или новац позајмили неком другом уз зеленашку камату. Следећи корак је да МУП и правосуђе цео процес доведу до краја - наводе из Националне агенције за регионални развој.
Кривичне пријаве нису поднете ни против једног од корисника кредита из 2007. године из Пчињског округа. Иначе, овде је за три конкурсне године одобрено 227 кредита, у вредности од 265 милиона динара, а само у 2007. години 28 кредита у износу од 33 милиона динара.
Извршна директорка регионалне агенције ВЕЕДА за мала и средња предузећа Биљана Стојановић каже да проблеме нису имали они који су имали добру идеју и познавали технологију и тржиште, те да су такви чак и проширили посао. Она је, међутим, потврдила да је у Пчињском округу ипак било оних који су желели да одустану од посла, те да су долазили да се распитају како да врате машине купљене дражавним новцем.
- Не знам шта је било њима, јер су раскид уговора морали да траже од Фонда за развој - каже Биљана Стојановић.
Она наводи да је у 2007. години било релативно мало захтева за старт ап кредитима јер многи потенцијални предузетници нису веровали да ће да добију новац.
Нису веровали ни да је камата један одсто. Сви су мисли - мора да у уговорима постоје нека "ситна слова". У 2008. одзив је био бољи, а нарочито 2009. Генерално, људима је највећи проблем било обезбеђење, односно хипотека. Најлакше је био онима који су враћање кредита гарантовали купљеном опремом - наводи Биљана Стојановић.

ОВО ЈЕ ИПАК СРБИЈА

Економски аналитичар др Мирослав Здравковић сматра да је број злоупотеба старт ап кредита у Србији релативно мали, с обзиром на то какви су пословни манири у овој држави.
- Свако гледа неку своју корист, жели да за себе искористи законе и недоречена правила. Овде би се људи и фиктивно развели ако тако могу да добију значајну суми новца од државе на име неког додатка - каже Здравковић.
Према наводима из Националне агенције за регионални развој, контрола старт ап кредита је показала да 55 одсто почетника у Србији има успеха у раду, да желе да повећају обим пословања и број запослених.
- То је више од половине, док у другим земљама тек једна трећина корисника кредита за почетнике настави да успешно послује - објашњавају из Националне агенције за регионални развој.
Међутим, контрола старт ап кредита одобрених у 2008. и 2009. тек следи.

ДВА ДОБРА ПРИМЕРА
Јадранка Антић (32) после десет година рада проглашена је за технолошки вишак у "Симпу", док је њен супруг био без сталног запослења. Антићи нису имали куд, па су 2008. одлучили да конкуришу за старт ап кредит, како би покренули производњу чарапа.
- Имали смо нешто свог новца, видели у огласима да се продаје машина и решили да затражимо помоћ од државе. Било је много "трчања" око прикупљања документације, али смо на крају добили 7.500 евра. Грејс период нам је истекао, тако да ћемо кредит сада почети да отплаћујемо у тромесечним ратама од 450 евра. Посао са чарапама за сада иде добро, а ако се тако настави, неће бити проблема. Од њега живи моја четворочлана породица, па планирамо да га проширимо, али то већ зависи од многих фактора - каже Јадранка.
Стоматолог Игор Здравковић (31) је од државе 2008. добио старт ап кредит у висини од 8.000 евра за куповину зубарске столице и пратеће опреме. Његова ординација ради готово две године.
- Планирам да упослим асистента и доктора стоматологије. Мислим да је добро да држава помаже младим, образованим људима да покрену сопствени бизнис, поготову онима из моје бранше, јер за њих нема више посла у државним институцијама - каже Игор.

2009
Врање                          68                            88.550.000
Сурдулица                      6                              5.750.000
Бујановац                     25                            33.950.000
Прешево                        5                              6.050.000
Трговиште                     4                               4.700.000
Босилеград                    2                               2.500.000
Владичин Хан               13                             15.800.000
Укупно                        123                          157.300.000                     266

Напомена: подаци преузети од Агенције ВЕЕДА