СНС у Врању постала је странка са два господара који се толико не подносе да не желе ни да деле ваздух у истој соби

Међу врањским напредњацима нема мира. Градски одбор Српске напредне странке (СНС), на челу са стоматологом Душаном Петровићем, издвојио се у засебне страначке просторије у Боре станковића улици, остављајући адвоката Драгана Николића и Окружни одбор у досадашњој заједничкој канцеларији у Београдској улици. СНС је тако постала једина врањска партија која има две службене просторије у Врању, али и једина странка која није успела, макар привидно, да покрије своје унутрашње антагонизме, који овде у локалу владају од самог њеног оснивања.

СЛУЧАЈНО ИЗАБРАН ДАН

Тренутак за "ново просторно планирање" незграпно је изабран, јер је СНС усред најважније досадашње акције, прикупљања потписа за ванредне парламетарне изборе, али, то "акционаре" није спречило да делују. За пресељење је изабран баш 17. фебруар, дан самопроглашења независности Косова, вероватно случајно, а десетак дана касније одвајање је и званично презентовано јавности. За сада обе стране тврде да је међу њима и у странци све у најбољем реду, али то политичку чаршију не спречава да сеири како СНС у Врању јесте једна странка са два господара, који се толико међусобно не трпе да не желе ни да уздишу ваздух заједно. За сада, централа странке није се оглашавала по овом питању, мада и "одсељени" и "осталници" тврде да ни сада ни у будуће са те стране неће бити проблема.
- Добро знате да странка расте и развија се и да су старе просторије постале неадекватне и неусловне, да више људи стоји него што седи. Ово је нужност. У комуникацији два одбора није било неспоразума, а такође је и врх странке дао сагласност за овакво стварање бољих услова за рад оба одбора - јасан је Петровић.
Можда је то и тако, али Николића нема па нема. Петровић упорно избегава да се о томе изјасни, уз тврдње да градски одбор има право на аутономију и "организацију рада како сматра да треба".
- Нисмо прекршили статут и нисмо имали примедбе из Београда у вези пресељења. И ако буде ситних неспоразума, то ћемо лако решавати, у конструктивном дијалогу, не треба збуњивати људе да овде постоји цепање странке, и неприхватљиво је да се наше пресељење посматра на тај начин - категоричан је Петровић, који није пропустио прилику да још једном јавно пецне Николића, тврдећи да му он није никакав шеф, јер за свог јединог страначког шефа признаје директно Тому Николића.
Ипак, када су "Врањске" покушале да дођу до става централе СНС, из Београда су добиле недвосмислен одговор:
- Потражите Драгана Николића, он је наш човек доле на терену - речено нам је у централи СНС.
Легенда каже да разлаз није био ни мало нежан - "расколници" су у странку упали у сред ноћи и почели да разносе ствари, ко си је шта донео: ово је моја столица, а ово мој штампач, и тако. Готово сви су били ту, осим Николића - и председник одбора Душан Петровић, и Небојша Зупанчић, хирург Момчило Стошић...
Зачудо, сам Николић је ладан ко шприцер, бар што се тиче "исељеничке побуне".
- Ја нисам диктатор, никоме не могу нешто да наредим. Сви општински одбори имају своје просторије, па и врањски, и то не значи да овде имамо две странке - каже Николић, не кријући своје противљење одлуци Градског одбора да се издвоји у посебне страначке просторије.
Своје одсуство са свечаности Николић правда професионаоним обавезама. Нема времена у радно време, политиком се бави приватно, поподне. Е сад, што су па његови партијски другари морали преподне да отварају просторије, можда неко и зна, само неће да каже.
- Могло је и другачије, али је неко тако одредио, па онда нека тако и буде - помирљив је Николић, који је, чини се, пре у извесном очекивању него у дефанзиви.

ПРОРАДИКАЛИ И ПРОДЕМОКРАТЕ

И сад, шта се дешава у СНС-у? Према неким тумачењима, странка енормно расте, а акција прикупљања потписа значајно им диже и рејтинг и број чланова. Према првим рачуницама, само у фебрурару СНС је против српске власти у Пчињском округу прикупио 15.000 потписа, од тога 8.000 у Врању. Огроман је то капитал, и те чињенице полако постају свесни сви около. На партију се врше две врсте притисака - унутрашњи, од чланова који имају јасне намере гледе сопствене будућности у странци и шире, и спољашњи, од стране заинтересованих фактора, дакле политичких такмаца.
- СНС је тренутно један конгломерат интереса у коме се не зна ко шта ради и чему тежи. Користећи незадовљство народа, одређене интересне групе ушле су у партију и сада свака вуче на своју страну. Да ли су у питању лични интереси, или интереси других партија да ослабе СНС, то сада није ни важно - цепање партије свакако ће успорити њен развој, и то је суштина актуелних дешавања - каже извор "Врањских" из самог СНС-а, који од првог дана прати ситуацију у тој странци.
И заиста, може се већ на први поглед оценити да се око Николића окупља "прорадикалско", а око Петровића "продемократско" крило врањског СНС-а, ма колико та подела била условна. На делу је класичан покушај цепања странке, увијен у некакво "стварање бољих услова за рад". Међутим, нит је било, нити може бити, да је земља једна, а да има два господара. Исто је и у овом случају - актуелна ситуација је дугорочно, па и краткорочно неодржива, централа СНС у једном часу мора да пресече ствари и овом циркусу стане у крај. За сада из Београда не стижу вести да се таква акција припрема, што само значи да врањски случај међу напредњацима није усамљен. У свим партијама има интересно оријентисаних људи, али нигде као у СНС није случај да огромна већина чланова ту пре свега и једино из личних интереса.