Пре девет година Епархија врањска раскинула је уговор о закупу са Ранђелом Вељковићем. Међутим, у манастирском конаку данас се поново обављају хотелијерски и угоститељски послови

Конак манастира Св. Прохор Пчињски, објекат који је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Републике Србије и ужива статус споменика културе од изузетног значаја, претворен је поново у угоститељски објекат. Епархија врањске је објекат издала Сунчици МИЉКОВИЋ, односно њеном предузећу "Конаци" доо Бујановац. Овде можда ништа не би било необично да Епархија својевремено није из Конака отерала
да током деведесетих година између Епархије врањске и Бујановачке бање "Врело" није вођен судски спор управо око овог конака, а најјачи аргумент Епархије био је да се „Врело", као закупац, не придржава ставки из уговора, односно да се ту у време поста и молитве једе, пије, игра и пева. Суд је пресудио у корист Епархије, конак јој је враћен, али се данас ту поново обављају ресторатерски и хотелијерски послови. Па, у чему је онда разлика?

ПАХОМИЈЕ НЕ РАЗУМЕ

Према речима Владана МИЛУТИНОВИЋА, секретара Епархије врањске, суштина уговора са Миљковићевом о закупу "је управо у поштовању манастирског реда и поретка и развојном програму целог краја". Он негира да је разлог раскида уговора са "Врелом" сукоб личне природе између Вељковића и владике Пахомија.
- Уопште није било спорно то што је у конаку био ресторан, него што сам објекат није коришћен у складу са уговором који је предвиђао да се "не може реметити манастирски ред и поредак". Нажалост, рађено је супротно па је и дошло до поменутог судског спора - прецизан је Милутиновић.
Међутим, Ранђел Вељковић, директор "Врела" у време кад је та фирма газдовала Конаком и свакако значајна политичка фигура овог краја из тога доба, каже да је обнова Конака његово животно дело. Он тврди да је Епархија, из разлога знаних само владици Пахомију, раскинула уговор о закупу са њим, иако је званично објашњење гласило да није поштован манастирски ред:
- Успео сам да заинтересујем државни врх за идеју како бисмо зауставили исељавања Срба са овог подручја. Како сам био и у јако добрим односима са Савом Андрићем, тадашњим епископом Епархије врањске, добио сам проходност и код тадашњег патријарха Германа. Тако сам, у време када је то било готово немогуће, успео да помирим комунисте и цркву, а у корист народа. Извршилац послова у конаку било је предузеће "Врело", где сам био директор, које је обезбедило тадашњих 27 милијарди динара (у то време око два милиона марака). Радови су трајали од априла 1987. до октобра 1988. и за то време обновљена је црква, митрополија, конаци, воденица, изграђена мини електрана која је манастир снадбевала струјом, телефонске линије за цео крај, направљен пут до манастира - каже Ранђел ВЕЉКОВИЋ.
Вељковић додаје да је уговор о условима изградње и потом коришћења Конака потписан између "Врела" и Епархије врањске, те да је управница конака била мати Јелена. Он тврди да је у потпуности поштовао манастирски поредак и да је све било у реду до 1992. године, када на чело Епархије долази епископ Пахомије.
- Пахомије није могао да поднесе речи дотадашњег епископа Андрића да сам ја, после Диогена, који је манастир подигао, и Милутина, који га је обновио, трећи његов ктитор - закључује Вељковић.
Међутим, Епархија врањска, не спорећи да је Вељковићева идеја у почетку била добра, нешто другачије гледа на наставак приче. Негирајући чињеницу да је "Врело" икада било власник конака у манастиру Св. Прохор Пчињски, секретар Епархије Владан Милутиновић каже:
- Због дотрајалости и лошег стања старог, тзв. врањког конака, а ради његове обнове, Српска православна црква ушла је у уговорни однос као закуподавац са Општином Бујановац 1988. године. У периоду од 1986.-1988. године обновљен је овај конак. Користили су га општина Бујановац, односно Бујановачка бања по уговору који је тада у име Епархије врањске потписао блаженопочивши Епископ Сава (Андрић). Међутим, од самог почетка коришћења конака настали су проблеми на релацији Епархија врањска и управа манастира Св. Прохор Пчињски са једне стране и Бујановачке бање са друге стране, о чему сведоче примедбе упокојеног игумана манастира Св. Прохор Пчињски, архимандрита Пимена (Милића) и већ поменутог епископа Саве. Нажалост, добра идеја и добро урађена обнова конака (друга награда на тада југословенском конкурсу листа Борбе), није доживела своју пуноћу јер је Бујановачка бања конак користила супротно одредбама уговора - каже Милутиновић.
Он додаје да је Епископ врањски Пахомије, по свом доласку у Епархију врањску 1992. године, покушао у више наврата да превазиђе проблеме у односима са Бујановачком бањом, али да то није било могуће, па је Епархија обавестила о проблемима Свети архијерејски синод СПЦ и покренула судски спор у циљу заштите својих имовинских права.
- Судски спор је окончан 12. јануара 2001. године и тада је стари, тзв. врањки конак враћен у државину (посед) Епархије врањске, односно Манастира Св. Прохор Пчињски. Дакле, никада нико није имао нити може имати право својине на било којој непокретности Српске православне цркве, осим њених органа и тела, па је то случај и у манастиру Св. Прохор Пчињски. Бујановачка бања Врело била је само закупац једног - врањског конака у периоду од 1988. до 2001. године и ништа више - јасан је МИЛУТИНОВИЋ.
Занимљиво је да је Вељковић 1989. формирао предузеће "Прохорово" са жељом да настави изградњу објеката у манастирском комплексу, али су га у томе осујетили, како каже, "моћници". У то време мења се политичка ситуација, на власт у Бујановцу долази ЈУЛ уместо Веqковићевих социјалиста, а сестринство 1997, из својих разлога, напушта манастир.
- Пахомије је дошао из сасвим другачије средине и он тада није могао да схвати сложеност ситуације у и око манастира. Ваљда је сматрао да то треба да буде једино богомоља, а не оно што је он одувек био - велики домаћин, место за верске и друге потребе овдашњег народа - закључује Вељковић.

КУЛТУРНО - ЕДУКАТИВНИ ЦЕНТАР

И таман када се мислило да ту више неће бити угоститељских објекта, прочуло се да конак поново почиње да ради, али са новим закупцем - Сунчицом Миљковић. Она тврди да поштује Вељковићеву визију, али да ће она пословати на сасвим другачијим принципима од њега:
- Од Вељковићевог одласка из овог здања до нашег доласка протекло је девет година. Вељковића сам упознала прошле године управо у Конаку где понекад наврати. Респектујем његову визију и несумњиво огроман труд који је уложио не само он, већ и читаво тадашње руководство "Врела", али ме, да будем искрена, врло збуњује то својатање, зидање, да га тако назовем, „култа фараона". Конаку сам наменила улогу културно-едукативног центра који има све капацитете за одржавање семинара, привредних манифестација и скупова, догађаја из културе, разних видова едукативне и наставе у природи, а све у функцији репрезентовања нашег краја, потенцијала које регион нуди и могућности за инвестирање у нашу привреду - појаснила је МИЉКОВИЋЕВА у чему се разликује начин њеног пословања од онога када је конаком газдовало "Врело".
Објашњавајаћу нам суштину уговора између ње и Епархије, Миљковићева истиче да је он потписан после дугих преговора средином прошле године и одмах по добијању потребних дозвола, а под надзором републичког Завода за заштиту споменика културе приступило се детаљној обнови Конака. Додајући да уговор о закупу конака није никаква тајна и да је доступан на увид у сваком тренутку, она додаје и да је то само почетак инвестицијског циклуса који ће трајати неколико наредних година.

ШТА ЈЕ МАНАСТИРСКИ РЕД
- Манастирски ред и поредак подразумева поштовање молитвеног правила у манастиру и понашање гостију, али и запослених у конаку, које не ремети богослужење у цркви. Све манифестације и свечаности које се одржавају у конаку морају бити примерене простору, а то значи да се не може користити гласно озвучење и музика која би се чула у осталим деловима манастира. Што се пак тиче начина исхране, он треба да буде примерен манастиру, односно да у време поста буде заступљена посна храна са посебностима пчињског краја. Једноставно речено гости који дођу у конак треба да осете да се налазе на посебном месту и у посебном амбијенту и да се, примерено томе и понашају, а да запослени у конаку буду њихови добри домаћини. Уколико закупац не буде поштовао ове одредбе о манастирском реду и поретку, биће му указано на пропусте и уколико их не отклони, то може довести и до раскида уговора о закупу - каже Владан Милутиновић.

ВЛАДАН МИЛУТИНОВИЋ
ПРОЈЕКАТ ОД МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА
- Епархија врањска је 12. маја 2009. године закључила уговор о закупу старог тзв. врањског конака са предузећем "Конаци" доо. Бујановац на 15 година. Разлози због којих је уговор, који су одобрила надлежна тела Епархије врањске, били су пре свега у приступу напред наведеног предузећа у развојном погледу како самог манастира, тако и целокупног пчињског краја. Ради ваших читалаца обавештавамо вас да су у питању врло озбиљни пројекти националног, али и међународног значаја, у сарадњи са институцијама ЕУ, а ради повезивања са Македонијом и Бугарском, који треба да обезбеде да манастир Св. Прохор Пчињски буде центар овог дела југоисточне Европе - наводи Милутиновић.