Јовановић је издржавао казну од четири године затвора у Павиљону "Ц" КПЗ-а, познатом по катастрофалним условима и честим штрајковима затвореника. Његови блиски пријатељи сумњају у информацију да је умро од предозирања хероином

О узроку смрти Саше ЈОВАНОВИЋА Талијана (36), Врањанца који се налазио на издржавању четворогодишње затворске казне у Казнено-поправном заводу (КПЗ) Ниш, не постоје никакви званични подаци. Јовановић је преминуо 20. фебруара, а иако су "Врањске" упутиле факс са питањима на адресу Управе за извршење заводских санкција, тачније директору Милану Обрадовићу, ни он ни ПР служба Управе нису нам до закључења овог броја (среда 3. март) одговорили шта се заправо тог 20. фебруара дешавало у нишком затвору и под каквим је околностима преминуо затвореник из Врања.
Оно што се засад, додуше незванично и на основу неких штурих информација из медија зна, јесте да се Јовановић налазио у Павиљону "Ц" нишког затвора, познатом по катастрофалним условима за издржавање казне. Прецизније, био је у другом крилу овог павиљона када су ствари пошле по злу. Потом смо из медија сазнали да је преминуо у суботу на Клиници за ендокринологију и токсикологију Клиничког центра у Нишу. Узрок смрти овог младића званично није саопштен, а медији су, позивајући се на информације добијене од истражног судије Вишег суда у Нишу (који је издао налог за обдукцију), спекулисали да је највероватнији узрок смрти "предозирање наркотицима".
Наводно је у вези са овим случајем још један затвореник Павиљона "Ц" био у животној опасности, али је спасен интервенцијом лекара у затворској амбуланти, јавили су неки медији, не позивајући се на званичне изворе. Из нишког затвора досад се нису оглашавали, али су целу причу пратиле незваничне информације да је после Јовановићеве смрти у КПЗ Ниш завладало ванредно стање и да се, наводно, испитује како је дрога унета у затвор.

РОБИНХУДОВСКИ СНОВИ

Да ли је заиста реч о дроги?
- Талијан није преминуо од предозирања дрогом - каже његов блиски пријатељ који је инсистирао на анонимности.
- У то сам сигуран. Имам и некакве информације из затвора које говоре супротно, али вам их нећу саопштити - додаје наш саговорник.
Овај човек каже да је био један од Јовановићевих најближих пријатеља више од двадесет година и да је један од оних који га је најбоље познавао. Сматра да ће његова прича помоћи да људи схвате какав је човек Јовановић заправо био и зашто му се све ово догодило.
- Талијан је рођен у Француској. Тамо је са родитељима живео две, три године. Онда су се вратили. Знам га од првог разреда основне школе. Фурали смо заједно у Пету школу. Касније је завршио средњу за конобара. Једно време био је конобар-приправник у општини. Дечко је, као и цело наше друштво, потекао из радничке породице. Не знам да ли због тога, али смо сви имали развијен осећај за правду и витештво. Сањали смо о томе да једног дана постанемо људи попут Робин Худа. Желели смо само да помажемо онима који немају - објашњава наш саговорник.
Јовановић је, каже његов пријатељ, одрастао као и свако обично дете, ни по чему се посебно не издвајајући од осталих.
- Од малена је био у фазону "лаганезе". Због њега сам стално каснио у школу. Чекао сам га свакодневно док се он лицкао или башкарио у кревету. "Где журиш", одговарао је на моју нервозу. Истовремено, није скидао осмех са усана. Скупљали смо се у ОШ "Радоје Домановић". За школско двориште смо били посебно везани. Одатле је све кретало. Излазили смо у дискотеку (некадашњи Клуб младих у малој сали старог хотела; данас "Ла пасион", п.а.). Увек би "шпартао" по кафићу, дружио се са свима. Био је ок лик, волео људе и друштво. Никада није никога увредио, оптерећивао, малтретирао. Није у то време никада био у сукобу са законом. Све у свему, могао си само да пожелиш таквог пријатеља - каже наш саговорник.

"ЛАГАНЕЗЕ"

Ствари су кенуле низбрдо у тешким временима за бившу државу, отприлике 1993/94. године.
- Некако се баш тада у нашем друштву нашла марихуана, као и код многих наших вршњака. Показало се да су приче да све креће од "траве" тачне. Мислили смо да смо све прошли у друштву. И алкохол, и друге тинејџерске пороке. У таквим околностима и са свим проблемима који су нас притискали у време хиперинфлације у пропалој Србији, направили смо грешку. Решили да пробамо нешто ново. Иза тога смо полако изгубили компас. Дошле су и теже "ствари". Ипак, Талијан је, као и многи од нас, задржао достојанство. Није он деловао као већина људи из тог света - открива наш саговорник.
Он наглашава да Јовановић никада није био криминалац, нити је у том периоду починио нека кривична дела.
- Живео је и у том тешком времену нормално. Знао је и тада, као и раније, да стави сто марака у џеп, ранац на леђа и оде "стопом" на море. Остајао би тамо по пет-шест месеци. Имао је свој стил, своје идеје и у томе нико није могао да га омете. Онда му се десило то што се десило. Једноставно, у једном тренутку је погрешио и није могао назад. Верујем у дубини душе да није желео да му се све то деси. Када је последњи пут осуђен, није се ни бунио. Знао је да је погрешио. После ове друге пресуде био је најпре у затвору у Лесковцу. Рекао ми је да му је тамо јако тешко. Пребачен је у Ниш. Тамо је било још горе. Ето, тамо је и умро - са тугом у очима сведочи његов дугогодишњи пријатељ.
Јовановић јесте "у цивилству" био на дрогама. Полиција га је од 2002. године у три наврата хапсила за кривична дела производње, држања и стављања у промет опојних дрога. Према казненој евиденцији Вишег тужилаштва, преноси нам информације у писменом одговору на наша питања в.д. тужиоца Трајан ДИМИЋ, Јовановић је по оптужници овог тужилаштва 2003. године осуђен за кривично дело "неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога" на три године и два месеца затвора. Казну је издржао у КПЗ Ниш, да би након тога неко време био на слободи. Међутим, полиција га убрзо поново приводи истражном судији Окружног суда у Врању. Све се дешава 30. априла 2008. године под сумњом да је починио исто дело. Тада је претресом његовог стана пронађено 14,88 грама хероина. Уследио је процес након кога је Јовановић осуђен на четири године затвора, обавештавају нас из тужилаштва. Крај те казне, међутим, Талијан није дочекао.
- Брате, знам да ће многи сада рећи: "Ако је умро, наркоман!" Али то није лепо. Талијан је био добар човек. Није то заслужио. Никоме није нанео зло. Никада нећу заборавити његов осмех, чак и кад будем схватио да га више нема - закључује Јовановићев пријатељ.

ПОЛИЦИЈСКИ ИЗВОР
НИЈЕ БИО У КРИЈУМЧАРСКОМ ЛАНЦУ
Јовановић је, према сведочењу нашег извора из полиције који је инсистирао на анонимности, хапшен због дроге у три наврата у периоду од 2002. до 2008. године.
- Он никада ние био у великом кријумчарском нарко ланцу. Продавао је ситније количине, као улични препродавац, покушавајући вероватно да обезбеди хероин за своје потребе. У тим приликама је и хапшен. Није био рђав ни насилан човек, нисмо га регистровали као тешког криминалца и разбојника. Чак није прибегавао крађама што је типично за људе из света наркоманије.