10.01.2017

Браво господине Полегато, али...

 

Зашто, скоро по правилу, дете прво треба да заплаче, да би га онда мајка узела у руке?

Зашто се чешће не догађа обрнута ситуација?

Каква је то мајка која гледа своја посла, а дете кад дође на ред?

Нешто слично догодило се и догађа се под кровом италијанске Фабрике обуће „Geox“ у Врању.

На срећу свих тамо је мајка („Geox“) ипак узела дете (раднике) у руке.

Не само да би му заменила пелене.

„Geox“-ом сада дувају неки други, пријатни ветрови, који за 1.200 радника фабрике враћају наду и веру у боље сутра.

За наук, да мало вратимо филм: из те фабрике, током јесени прошле године,

пред јавност је изнето много „прљавог веша“.

Пандорину кутија у „Geox“ је отворила несуђена шефица Гордана Крстић, која није желела да прихвати модел злостављања и малтретирања радника, који је увелико спроводила извесна директорка Тицијана Ћесони.

Убрзо су отказе добили Габријела Крстић, Стефан Јовановић...

Но, њих троје нису седели скрштених руку: уз помоћ медија и јавног мњења, жестоко су продрмали фабрику.

Брука и блам из „Geox“-а брзином светлости протутњали су планетом.

А „земљотрес“ од девет степени по Рихтеру, чији је епуцентар био у Бунушевцу, осетилису синдикати у Италији, Немачкој, Хрватској...

Притерани уза зид, власник фабрике и менаџмент изабрали су право решење - признали су кривицу: ПРВО су из Фабрике прогнали мобинг; ДРУГО, укинули су неплаћен прековремени рад; ТРЕЋЕ, протерали су рад „на црно“ – посао без уговора о раду; ЧЕТВРТО, раширених руку прихватили су организовање синдиката и ПЕТО, повећали су зараде запосленима за више од 20 одсто.

Како немам и-мејл власника „Geox“-а, господина Марија Полегата, мораћу овако, једним штампаним гласилом да га уразумим, јер сам убеђен да ће му његови чауши то брзо проследити.

Моја порука њему гласи: Браво, господине Полегато!

Поступили сте људски и честито - признали сте пет побројаних грешака.

Али, је остала још само једна - да ово троје радника ВРАТИТЕ НА ПОСАО!

То је најкраћи и једини пут до правде.

Овим новинама и овом новинару, морате веровати: ту грешку ваших сарадника у Врању, пред законима и Богом, једини ви можете да исправите.

Оставите по страни судове, право и правду, победнике и поражене.

Само један ваш потпис скратиће муке тим радницима, вама, фабрици, Врању, правосуђу, држави.

Ви ћете добити заслужени аплауз на јавној сцени, радницима ће бити враћен отети писао, па ћемо сви понови живети људски и нормално.