Град Врање, Спортски савез града Врања и Секретаријат за образовање, културу, спорт, омладину и информисање огранизовали су 45. избор најбољих у врањском спорту у години тоталног расула и пропасти спорта у граду. Спортска манефестација биће упамћена по парадоксу, по исказивању политичке моћи у спорту од стране Зорана Антића, моћника СПС и њених сателита.
Јер, најмање речено је нечастан избор за најбољег спортског стручњака Душана Стевановића Гробара, Драгана Ристића за најбољег спортског радника, МЗ Павловац за рекреативни спорт, кадета КК Југ за спортско изненађење, 35 спортских нада међу којима има деце са 6, 8 и 10 година. Политички избор без критеријума обезвредио је признања онима који их заслужују, попут Марјана Стаменковића, освајача бронзе на Специјалној Олимпијади у атини, Ђорђа Костића за животно дело, КМФ Врање за најбољи колектив...
Неко ће рећи, да ли је у (пропалом) врањском спорту било алтернативе за горе поменуте „нечасне“. Можда је и било, рецимо Жикица Ристић, голман, Милош Тасић, стерелац или Бранислав Миленковић, стонотенисер за најбољег спортисту, Горан Јовић тренер КМФ Врање или Бобан Пауновић, тренер ОФК Врање за најбољег спортског стручњака, Јоца Ристић или Оливер Тончић за најбољег спортског радника, јуниори Рагби клуб 13 Соко, за спортско изненађење.... О сеоским месним заједицама, када је спорт у питању, не желим да говорим. За мало да заборавим, ове године није изабран стручањк у области спорта. А, могао је 'ладно да прође Зоран Антић, Мирољуб Спасић или Дејан Ивановић јер њихов допринос 45. избору је немерљив.
И на крају, питање. Зашто су многи спортисти, па и колективи бојкотовали избор „најбољих“ спортиста?
Аутор је новинар