Летос, у јеку неимарског заноса друга Мрке, баш 7. јула, на Дан устанка против окупатора, отворена је помпезно и гламурозно, једна трака на Коридору 10 од Прешева до Левосоја. Био је ту и Кркобабић, да не заборавимо, и премијер и још многи министри. Често пролазим тим путем и слободно, као возач са 20 година искуства, могу да кажем како се ради о једној од најнебезбеднијих путева у Србији, не рачунајући злокобну Ибарску магистралу. Уместо у две траке, како би помислили наивни, овде се и даље вози само једном. Реконструкција старог аутопута на тој траси почела је летос, а радови стоје неколико месеци. Па тако, да бисте дошли до Прешева, морате поседовати паранормалне вештине. Нови аутопут подељен је на пола саобраћајним знацима, бочне линије лоше су обележене а ивичњаци оупште не постоје. На неколико метса покрај пута су ровови и гомиле земље, јер је изградња надвожњака и петљи заустављена. Машине, као споменици стоје. Све ово можда не би било чудно обзиром на то да ипак живимо у Србији, да Мркоњић није најавио да ће нови аутопут од Левосоја до Врања бити готов до краја 2012. године, или за цирка две године. Да ли неко у овој земљи верује у то? Можда они који су веровали у 1.000 од приватизације НИС-а? Или они који су озбиљно схватили да се држава заиста бори против корупције? А шта да кажу наивчине које верују да је Косово и Метохија заиста наше? Ако се имају у виду ове паранормалне појаве, аутпут до Врања до 2012. делује као нешто сасвим остварљиво.
Н.Л.