“Luka Bojovic se vidjao sa JEDNIM visokim drzavnim funkcionerom u JEDNOM kaficu”, rekao je Aleksandar Vucic prosle nedelje. Ime JEDNOG coveka, mesto, vreme i povod za sastanke tog pojedinca iz “vrha vlasti” i najtrazenijeg srpskog placenog ubice, javice nam najverovatnije Laufer. On je u medjuvremenu napustio Seselja i ruku pod ruku sa Acom, Tomom, Jorgovankom i Milankom krenuo u zagrljaj evropskim integracijama. Pretpostavljam da je on javio i Vucicu gde Luka Bojovic izlazi kad ne ubija za pare, ali ovaj poznat kao dosledan i principijelan politicar ne zeli da otkriva svoje izvore. A, ko zna mozda su se Aca I Laufer dogovorili da nam za nase dobro ne otkriju detalje. Ovako je interesantnije. Mozemo da se zabavljamo, da igramo asocijacije i tako prekratimo dosadne zzimske noci, da se kladimo i pogadjamo, i usput da zaradimo neki dinar, po principu hleba i igara. A, taman u isto vreme jos koji politicki poen za postenog Vucica.
E pa, izgleda da se Seseljev mutant ovog puta malo zaigrao. Ma sta zaigrao, dao je sebi tri auto gola odjednom. Ovo je veci skandal nego onaj Tomin strajk gladju i lepljenje plakata Bulevar Ratka Mladica zajedno, ali jos veci skandal je to sto niko ne reaguje. U svakoj ozbiljnoj drzavi zbog ovakvih izjava ide se u zatvor. Ili bar kod specijalnog tuzioca na saslusanje, pa onda on odlucuje sta ce dalje.
Na nasu nesrecu izgleda ni specijalni tuzilac ne obraca paznju vise na izjave Aleksandra Vucica. S jedne strane, to je u redu, posle svega sto je do sada Aleksandar Vucic rekao i uradio, ko ce da gubi vreme na njega i njegove budalastine, ali s druge to otvara prostor svakome da ozbiljno optuzuje bez ikakve bojazni da bi ikada mogao da bude pozvan da objasni i da dokaze bljuvotine i optuzbe koje je izrekao.
Koliko god sam se trudila da se samokontrolisem, i izbegavala da pridajem vaznosti Vucicevim bljuvotinama, priznajem nisam ostala ravnodusna. Naprotiv, uspeo je bivsi radikal, ministar i inicijator ideje o Bulevaru Ratka Mladica da me ozbiljno razbesni. Ne znam jos uvek da li sam bila besnija na njega, na onih trideset odsto glasaca u Srbiji koji veruju i nasedaju jeftinim predizbornim lazima i demagogiji po ko zna koji put ili na sistem kao takav. Da, najveci problem je ipak u sistemu! Moja je teorija, inace poznata i mojim prijateljima i kolegama da je nasa najveca greska sto problemima pristupamo pojedinacno. Zbog toga ih i ne resavamo ili resavamo pausalno i polovcno i uvek se vrate u jos gorem obliku ili samo sa drugim akterima.
Nisu krivi Miskovic i Beko, treba traziti krivce u onima koji su predstavljali institucije sistema koji im je omogucio da kupe C market, Luku Beograd ili Novosti. Nije kriv ni Milo Djuraskovic, kriva je drzava koja mu je omogucila da kupi sva ta Preduzeca za puteve. Nemoguce da u ovom sistemu ne postoji neko ko predstavlja neki kontrolni ili nadzorni mehanizam. Pa, postoji, ti kao da zivis na Marsu, kazu mi kad se povede rasprava na ovu temu. Pa, naravno da postoji, i sve dok ti koji odlucuju ne budu iza resetaka, pravosnazno osudjeni zbog svojihb namerno ili slucajno donesenih pogresnih odluka mi cemo imati problem.
Da je Dejan Mihajlov krivicno odgovarao zbog svoje skandalozne izjave da mu je Zoranova majka rekla da su Zorana ubili njegovi, sumnjam da bi Gosn Vucic smeo da pomisli da zabavlja javnost i obmanjuje narod jeftinim, pijacarskim, a s druge strane ozbiljnim optuzbama da se neko iz drzavnog vrha sastajao sa najtrazenijim placenim ubicom na nasim prostorima. U svakoj ozbiljnoj drzavi za takve stvari se ozbiljno odgovara pred ozbiljnim institucijama. Ustvari, u ozbiljnim drzavama se valjda ozbiljni ljudi ozbiljno bave politikom. Kod nas je sve dozvoljeno, posebno pred izbore.
I zbog cega se ja uopste nerviram kada ce vec sledece nedelje da se zaboravi da je JEDAN visoki drzavni funkcioner u pauzi izmedju dva sastanka sa MMF/om i Interpolom pijuckao kaficu sa Lukom Bojovicem koji se bas u isto vreme odmarao od seciranja svog kuma na sastavne delove ili je pravio predah uz limunadu jer ga je zabolela ruka dok je mleo Konstantinovica i Jurisica u masini za meso.
Zaboravili smo i nesrecnog Dejana Mihajlova koji je imao saznanja o ubistvu Premijera i nikada ih nije podelio sa nadleznima, nismo ni primetili da je Direktor policije u jednom momentu rekao da oni vec 15 godina znaju cime se Darko Saric bavi, a o strajku gladju predsednika SNS koji je malo bio strajk, pa malo post, govorimo vec u davno proslom vremenu.
Podsetila me je Vuciceva izjava na reci mog prijatelja, funkcionera jedne od partija na vlasti, koji mi je jos u junu rekao: “slusaj, ovo ce biti najprljavija kampanja od pocetka visestranacja u Srbiji,. Ti si mlada i gledaj da se sacuvas koliko god budes mogla”. ..Ufff, otkrio je formulu za kiselu vodu, prevrtala sam tada ocima.
Ne da je bio u pravu nego bih vec sada da zazmurim, zaspem i probudim se u septembru, jer ako se po jutru dan poznaje za ovo sto sledi u narednih dva meseca ne pomaze ni gvozdeni zeludac. Treba ga nemati da ti ne bude muka.
cc (нерегистровани корисник)
Уторак, 28. 2. 2012. 19:44
Уторак, 28. 2. 2012. 19:44
Reče mi jedan čoek...
Ovaj Vučić sve više me potseća na :
Rece mi jedan coek
na jednom mestu,
kod jednog coeka,
jednu stvar,
ne mogu ti reci dje,
odma bi se s'etio koji je.
Taman se dan od noci odvajao,
kad ono,
no je bolje da ne znamo ni ja ni ti za ovo,
i dje ti bijag poceo pricat,
taman u cik zore,
a zove neko po imenu ta i ta,
dodje tu i tu,
u tome u cemu si,
te ja iz onijeg stopa,
ja s ove bande, on s one,
ojd, ojd, ojd, bolj, bolj, bolj,
kad imam koga i vidjet.
Samo ja ovo s tobom,
da ostane medju nama,
kazem ti ko tebe,
ovo ti pricam s ovu stranu vrata,
to znamo ja i ti i crna zemlja,
to nije da reces ko bilo i o cemu bilo,
no zaista biranik izmedju nas,
bez omrazi i ikakve ile,
znas ga ti posigur.
Te ti on mene tupa i tupa,
da te strag uvati,
da ne vjerujes usima,
da se to moze desiti onome coeku,
nije coce - jes bogomi, - ama velis li -
velim,
sve istinsku istinu, istinit coek, nije od
onijeg,
visega cuda nijesam cuja u moje dnevi.
A Bog ti jedan, zadjosmo u debeli dan,
zadjosmo u duge i siroke,
a ono se naoblaci, Bog naredi uljev kisani,
mece svecice, pukli Bozje nerimi,
suvo ni pod pazuo, sve cicera voda,
a mene koto na vatru, ona uzica bjeljavine,
a ocu da cunem sta ce mi reci,
te ja poitaj, a on ceki ceki da zavrsim.
Sve da mi je neko prico ne big vjerovao,
toga kukanja, u snu se snilo,
te savi one djuzine, pa jopet nagradi,
Samosazdana ruko Bozja,
sapti, sapti, sapti,
a obrni se da ko ne cune,
taman ko ovo mi,
nije coce - jes bogomi - e vidio - vidio,
jes - nes, dana mi danasnjeg,
more li to bit - more.
Te zivni, zivni, necemo nikud,
vidji dje je sunce, zaranci, omrkosmo,
te ta dan to tu osta,
zemlje mi u koju cu,
pricam ti ko da cu sjutra da mrem,
ovo bez tebe danas nijesam nikome,
a ne big voleo ni ti posele,
tu nije bilo nikoga do Boga,
pod kaul,
to ni zemlja ne zna,
nemoj preko usta da grdan nijesi,
ne gubi dusi mjesta,
e sam ja coek od svojega posla,
ljudi su me tako cijenili dosad,
a tako mislim i posad,
dok mi se ne uspe zemlja na obraz,
oba mi svijeta,
umrloga mi sata.
Na jad mi dodje dan
i dje ga sretog,
a kuces mimo ljude,
da me puska ubi bio bi raetni,
to je bilo za nevjerovati,
ne mogu ti reci sta
odma bi se sjetio,
to je on mene u povjerenju,
a mene je ko podkamen,
a to u tebe gledam,
tisti me na dusu,
ne mogu ti reci sta,
ne cula mi se rijec,
gluvo bilo,
olaknulo mi je,
a znam neces nikome.
Kune se u jedno dijete, u kamen zatuca,
glave mi,
prs u grlo, jes pa jes, pod garanciju,
ako je on mene lago ja polagujem,
a sto bi me lago - da izlaze kolac,
a ne vjerujem bogami,
to je medju nama zaista ko najbolji,
ne mogu ti ga kazat,
odma bi se sjetio,
znas ga ti, da ga ne imentujem,
no otvori oba, vidis koja su vremena.
Rece mi ta coek,
kojega nikad ocima nijesam vidio,
sad me ne zapitkuj kako to,
iskoci abgara ko djavo iz torbe,
tuknu mi na uvo,
a ne znam vljedomo,
ma nemoj - moj bogomi - ama neka,
e kad je tako - vjeruj bogomi,
tako ce i biti,
ovijem rijecima zasu,
pomagaj sude nebeski,
a kako to - kako im se trag utro.
Rijece mi pod cijenu zivota,
ja nikako da se alavertim da se to
moze desit.
vjeruj ga - taman je tako,
nije to iz njegove glave,
pade cic na zemlju,
svojijem bi prstom oko izbio,
a on udri, udri, Gospodu se poklanjam,
sve mu zadnja prvu pritiska,
ko da mu kisa naodi iz jezika,
reko bi coek nece nikad,
nemoj ovo kome,
ni crnoj zemlji,
no prs na usta,
e bi se odma znalo ko je reko,
ma sta velis - velim bogumi.
Tucismo se taman nonje, og junace,
e volig bi da nijesmo,
e moze bit nesto pa cudno na mene,
to se mene uvijek scelo,
da me snadju jadi na pravdi Visnjega,
da se sve izlize i istanji,
na kule na vile,
da se spuze ko led izmedju prsta,
pa da od toga ne bidne nista,
pa ce bit da sam ja reko,
a ova godina znas kakva je bila,
ni suve, ni sirove, ni okolisa,
kuj bi ona pilez, prosula po famelja,
desetoro onijeg puza,
jedno drugome do uva,
no rijec iz usta ko kamen iz ruka,
je li - jes, nije coce - jes bogomi,
nema se kuj,
a u jednu ruku milo mi je te mi rece,
da to ne cug ne big prezalio,
ne smijem ti reci sta,
no se pripazi dobro.
Nemoj da bi ovo kome za otkup zivota,
ja ovo tebe, a ti nemoj nikome,
to on ne bi drugome,
a mene je ko podkamen stanac,
povrg svega jada jos i to,
nemoj me nista pitat,
kazo big ti da mogu,
nemoj ovo daljit,
to je coek koji zna svake niti,
nijesam ti smio ni ovoliko,
ako jes - ako nije.
Te ti se on mene takvu i takvu stvar,
da me ne zapadne jedne da izgovorim,
koliko izgovori li ti odje,
no ne zaboravi na koju si,
medom ti se presjekla,
dusmanin ti je ne prekinuo,
taj jezik u vilice ne uvodi,
a imo je i rasta, noci mi nocasnje,
valjetno ime Bozje,
granu zora a on zaparadio,
sve iz jednog vitilja ,
a ja slusa, slusa, slusa,
ovijeg mi nebesa, aug, aug.
Tako ni prodje dan i noj, dvije
poluredice,
sve od rasvita do smirovista,
granu li to zore - ogranu bogami,
ne umjesmo se razdvojit,
taman ko ovo mi,
ne bilo primjenjeno,
no ja ne misljag ni o cemu no o
svome jadu,
ali kad navlaci pricu i jade zaboravig,
a pogotovu kad mi spomenu za toga coeka,
to i to, tu i tu, na tome i tome mjestu.
A nije ni do Bog,
a jes bogomi,
a prekrsti se lijevom kod desne,
moze li to bit - moze bogomi,
nemo me sad nista pripitkivat,
i da ti kazem neces mi vjerovati,
a mene da je neko drugi vaistinu ne big,
to je ostalo tu i tutilo,
i tu zapecati,
zemlje mi u koju cu,
oba mi svijeta,
umornog mi sata,
ovoga mi nimeta,
zivota mi svacijega,
no otvori cetvere,
i pazi,
ne smijem ti reci na sto,
i nemoj,
ne mogu ti reci sta,
no dobro utuvi i ne izvrzaj iz glave,
e ces svakogaa svoga u crno zavit,
svakoga ko ima ise u tebe,
nemo me nista zapitkivat,
nijesam ti smio ni voliko.
Ova Beckoviceva moderna poema (moderna jer se od klasicne kazlikuje odsustvom glavne teme ... nesto fali , "jedna stvar" ... itd , itd ...) za predmet ima jezik . Poema je govor o jeziku. To je pjesma ciji su stihovi - poznati govorni klisei spojeni u cjelinu , u obogaceni , vec pomalo automatizovani jezik epskog deseterca...itd., itd. ...
Dakle , radi se o jeziku neodredjenosti , izbjegavanje jasnosti i preciznosti ...
Jezik zatajivanja u poemi motivise se , s jedne strane , strahom od fizickog stradanja (potreba cuvanja sebe i drugoga) u zlom vremenu ("vidis koja su vremena"), tj. u vremenu u kojem je opasno "znati" i "govoriti", istovremeno , u pitanju je strah od licnog moralnog posrnuca ... odavanje tajne stvar je koja se tice "obraza" ...
Ali... potreba da se kaze (povjeri) , da se "izadje iz sebe" prirodna je potreba ...
I kao 'junak" ove humorno-parodijske poeme i kao njegov sabesjednik ,koji je stavljen u visestruko paradoksalan,komican(glup ) polozaj ... evo i ja imam potrebu da nesto kazem ... "tisti me na dusu,/ne mogu ti reci sta,/ ne cula mi se rijec,/ gluvo bilo,/olaknulo mi je..."
dakle ...
brus li (нерегистровани корисник)
Уторак, 28. 2. 2012. 9:02
Уторак, 28. 2. 2012. 9:02
sps-ovanje
imaju ljudi iz vranjske banje dokaze, jer je viđaju sa bratom kontroverznog biznismena koji je trenutno u ćuzi. imaju ljudi iz surdulice dokaze, jer je viđaju sa bratom, a u bg je viđaju sa drugim bratom, a ljudi iz vranja znaju ko joj je tata, ko joj je mama, i s kim se ovde druži... eeee... ne skupljaju se tako dokazi za potrebe novinarstva, nego se tako radi za jednu i samo jednu CRVENU partiju!
Ivica Pacic (нерегистровани корисник)
Уторак, 28. 2. 2012. 0:32
Уторак, 28. 2. 2012. 0:32
Tajna nije tajna ako za nju niko ne zna!
A Vranjanci sve znaju! Imate li vi dokaze za to? Neki snimak vecerinke ili tako nesto? Ili samo lupate gluposti!
malena iz BG (нерегистровани корисник)
Понедељак, 27. 2. 2012. 22:35
Понедељак, 27. 2. 2012. 22:35
Odgovor!!!
To da li se Tanja vidja sa nekim govori u prilog cinjenici da poseduje podatke, na osnoviu kojih formira informacije ;)
Mene ne bi brinulo Tanjino vidjanje s bilo kim, jer ne pretenduje na izvrsne funkcije u drzavi, ali sam veoma zainteresovana s kim se todruzi Vucuc, pa dobija `pisma`
Robi (нерегистровани корисник)
Субота, 25. 2. 2012. 16:58
Субота, 25. 2. 2012. 16:58
znam te, znas me
Da, u pitanju je njen drug Ivica ali ne Dačić nego Ivica Tončev. Tanju prečesto sreću u njegovom društvu a obzirom na krugove iz kojih ovaj, ničim izazvan zamenik vicepremijera Dačića, dolazi, jasno je koje izvore Tanja koristi. Odavno nije tajna da Tanja radi naručene priloge i "gura" kroz medije prljave priče o drugima kako bi SPS-ovci pokrivali svoje brljotine. To je to, "kad pametan zaćuti..." Tanja, uverićeš se i sama na kraju da ko s' djavolom tikve sadi, o glavu mu se razbiju. Bivši doušnici i raznorazni intimusi Tončeva i kompanije sad kukaju da su ih najskuplje koštali ručkovi koje su u ovom društvu za badava pojeli. Misli o tome...
Plavi (нерегистровани корисник)
Субота, 25. 2. 2012. 4:08
Субота, 25. 2. 2012. 4:08
Pateticna SPS pricica
Tanja celo Vranje zna da si crvena.Za zurnalistu nedopustivo da pripada partijama cak i da bude simpatizer.Kako da ljudi veruju u ono sto pises.Idi druzi se s Ivicama i Mirna Backa.Farbaj ljude u drugim gradovima nismo mi u Vranju bas toliki talibani kao sto ti mislis
Коментари
Пошаљите коментар