Svako društvo ima nekog dežurnog krivca. Svako društvo ima različite dežurne krivce u različitim epohama. U Srbiji danas, dežurni krivci su novinari.
Svako je danas dovoljno kompetentan da kritikuje novinare, čak i oni koji ne umeju da napišu rečenicu od pet reči a da ne naprave najmanje dve gramatičke/stilske/logičke ili neke druge greške. I to je ok. Ali samo ako je kritika argumentovana.
»
Divljanje huligana i novo narušavanje već narušenih odnosa između Srbije i Hrvatske samo je vrh ledenog brega i problema koje Srbija ima najpre sa samom sobom, a potom i sa susedima.
Dobrosusedski odnosi, koji su bar deklarativno građeni proteklih godina, pre su podsećali na teške porođajne muke iz kojih se rađa kržljavo dete, nego na pravu i iskrenu želju čelnika dveju država da Srbiju i Hrvatsku uvedu u civilizovane odnose kakvi priliče 21. veku. No, uprkos tome, bar se nešto radilo.
»
Otelilo se to nesrećno tele nešto svetlijih šara nego što je uobičajeno. I onda se dohvatili mediji toga. Sve sami najčitaniji i najtiražniji, zavisno od toga na koja se istraživanja pozivaju. I proglasiše mediji tele ljubičastim jer je to, jebiga, mnogo veći fazon nego da su šare sive, k’o što, jebiga, stvarno jesu. No, vođeni devizom najgrđeg tabloidnog novinarstva, koja glasi „NE DOZVOLI DA TI ISTINA STANE NA PUT KA DOBROJ PRIČI“, nisu se previše obazirali na činjenično stanje. Tele je ljubičasto, vrisnuše oni, i tačka!
»
Država koja kapitulira na svim poljima na kojima je moguće kapitulirati potrebna je samo malom broju onih koji se nalaze na dovoljno udobnim i visokim pozicijama sa kojih ne vide šta se dešava.
Takvima je država majka iz čije sise ispijaju količine mleka preko svojih apetita i njenih mogućnosti, a svima ostalima je maćeha koja, iznurena i ispijena, nema više šta da im da.
Potpuna kapitulacija na severu Kosova najveća je u nizu.
»
U državi u kojoj Palma brani evropske integracije, demokrata Đilas osporava ljudska prava sugrađanima homoseksualcima, a bivši radikal Toma biva veći evropejac od celog DS-a, nije čudno to što saobraćajni policajci dodeljuju čoveku nagradu zato što je u svoju krv upumpao 3,9 promila šljivovice.
Država koja nema more, a osniva agenciju za istraživanje pomorskih nesreća, logično se ne stidi ni svojih službenika koji nagrađuju ono što bi trebalo da kažnjavaju.
Državi, u kojoj policajci odbijaju da brane svoje sugrađane koji žele da legitimno izraze svoj protest, logično ne smeta to što isti nje
»
Iako se bojim krize, koja, izgleda, ponovo kreće u pohod, nekako se više bojim Mirkovih izjava, koje će neizbežno uslediti. Jer, kada on izađe i kaže nešto, to može da znači dve stvari: ili ce uskoro da nas „poklopi“ neka straobalna ekonomsko-politička neman ili će moj ionako skromni intelektualni kapacitet ponovo biti doveden u pitanje, a možda i srušen, usled nemogućnosti da shvatim šta je Mirko zapravo hteo da kaže.
»