МИРЈАНА МИТИЋ, ПРЕВОДИЛАЦ ЗНАКОВНОГ ЈЕЗИКА

Признајем, ја сам себична особа

За музику, нарочито у фолклору, најважнију улогу има гоч, јер глуве особе осећају вибрације и тако хватају ритам. Поред секретарице Снежане и кореографкиње Дејане,  ја сам ту са стране , цупкам у ритму, чиме им уливам већу сигурност у игри јер ме у сваком тренутку  могу видети и испратити  ритами и покрет који следи

-Једноставно сам осетила потребу да научим знаковни језик, а када сам схватила да на тај начин могу да помогнем људима да жеља је постала јаснија. Учила сам сама, уз помоћ глувих и наглувих људи – прича на почетку Мирјана Митић, девојка која има велики спектар интересовања.

Образована је, урбана, воли музику на гитари, вози бицикл и бави се стрељаштвом. Разликује се од  вршњака по томе што је савладала знаковни језик на српском. Тумач је знаковног језика већ 10 година и исто толико сарадник-волонтер у Међуопштинској организацији глувих и наглувих у Врању. Одлучила је сама да савлада овај језик. Људи су за њу људи, без обзира на болести и хендикепе. Заволела је знаковни језик, непрекидно се усавршава и не жели да прекида сарадњу са члановима Савеза. Заједно су једна велика сложна породица.  

Комплетан текст можете прочитати претплатом на електронско издање "Врањских" преко www.novinarnica.net