СУНЧИЦА ДЕНИЋ МИХАИЛОВИЋ, ДЕКАН ПЕДАГОШКОГ ФАКУЛТЕТА У ВРАЊУ

Нисмо затворени за јавност

Не бих могла да се помирим са чињеницом да се знање на нашем факултету купује за евре. У супротном, ако би се то потврдило као истинито, Факултет би предузео ригорозне мере

  • Говорење за „Врањске“ прихватила сам са двојаким осећањем. Са једне стране, дошао је овај позив као да сте ме чули или претпоставили да бих нешто већ желела јавно да кажем, нарочито када су у питању извесни инциденти који се дешавају на Педагошком факултету или око њега.

С друге стране, годинама сам повређена, заједно или најпре са осталим члановима своје породице због извесних текстова код Вас, те је примереније било да се моје вишегодишње ћутање настави.

Но, благи су Божићни дани. Поздрављамо се са Мир Божији! Христос се роди! Право је време за мир и споразумевање.

Овако почиње наша саговорница, редовни професор, доктор књижевности, декан факултета, награђивани књижевник и уредник, власница каријере за респект и поштовање. Из које год позиције да говори, њене речи имају тежину. Зато смо са Сунчицом Денић Михаиловић разговарали о њеном књижевном и стручном раду, Бори и Јустину, Врању, али и Педагошком факултету кроз призму неких старих/нових информација. Податак да је релативно дуго није било у „Врањским“, повод је да том темом започнемо разговор.

Комплетан текст можете прочитати претплатом на електронско издање "Врањских" преко www.novinarnica.net