МИРОЉУБ АЛЕКСИЋ, ПРЕДСЕДНИК ALCO GROUP

Не треба се плашити богатих људи

Које слике Врања памти, у чему се његов родни град разликовао од Београда у који се одселио, зашто су пропале велике компаније, у чему је тајна успеха Алфе и какви су му планови за њу, због чега Врање није добило највећи тржни центар у региону а фабрика кондиторских производа уместо овде отворена у Параћину и зашто му је у опису посла и то да се бори против талога и хохштаплера

- Памтим град са јаким патријархалним духом. Јаку породицу са строго дефинисаном хијерархијом. Школуса учитељима и наставницима где смо се сви са пуно поштовања односили према њима и такмичили се ко ће бити бољи ђак. Недељу преподне, када се после доручка ишло на гробље, како бисе упалила свећа, однело цвеће, почупала трава. Сећам се корзоа до 22х, градских посластичарница са турским колачима, музике и ћевапа у башти врањског хотела, Ћошке, као и игранки у башти Дома ЈНА, позоришта, биоскопа. Једном речју, памтим једно романтично време и миран мали град – евоцира Алексић успомене из родног града из кога је са породицом отишао 1968. године, у шестом разреду основне школе.

Комплетан текст можете прочитати претплатом на електронско издање "Врањских" преко www.novinarnica.net