ИНТЕРВЈУ: ВЛАДА СТОШИЋ, НАЈПОЗНАТИЈИ ВРАЊСКИ ФУДБАЛЕР

Звезда ми је дала све, ја њој своју младост

 

ЕКОНОМ СТОЛЕ

-Заиста ме нервира измишљотина која се појавила одмах након мог одласка из Врања. Ево, после толико година и даље иста прича. Истина може бити само једна и она се односи на стрица Зеку који је био рођак и пријатељ економа Црвене звезде Столета. Приликом њиховог сусрета, стриц је споменуо како има клинца у фамилији који је луд за фудбалом и да не би било лоше да ме следећи пут поведе са собом. Тако је и било. Желео сам да играм за Црвену звезду као и остали момци који су пристигли заједно са мном. Тадашњи тренер је био Шекуларац. Пружио ми је шансу, играо сам меч против подмлатка Звезде и дао гол. Препознавши таленат, одушевљени тренер Шеки након завршене утакмице викнуо је: ,,Остајеш овде мали Врањанац''. Имао сам среће, годину дана пре тога приметио ме на Хвару, био сам на припремама младе репрезентације Југославије, чији сам члан био.

Нисте љути само на оне који шире неистине, већ и на општинаре?

-Ох, љут сам и дан данас. Желео сам да уложим новац у реконструкцију Градског стадиона. Дакле, нова инфраструктура, трибине, хотел за играче и пословни простор. Колико памтим, било је то пре неких десетак година. Дошао сам у Општину са добром намером и лепом визијом. Водио срдачан разговор и налетео на одушевљење. План је био да се коначно договоримо петнаест дана касније. Када је дошло до поновног сусрета, ствари су се драстично промениле. Ситуација је била крајње чудна, стрпљиво сам чекао да неко коначно проговори. Након непријатне тишине, главни међу њима је напокон проговорио: ,,Владо, имали смо најбоље намере са тобом. Али, чули смо како желиш да Градски стадион претвориш у ново гробље''. Упркос шоку који сам доживео, устао сам и без одговора напустио састанак не осврнувши се. Дозивали су ме: ,,Владо, дај смири се.. врати се.. дај да видимо шта ћемо и како!''.Отишао сам поражен сазнањем да такви људи  држе судбину града у својим рукама!

Били сте разочарани и у своје другове из школске клупе?

-Истина, забили су ми нож у леђа. Полуфинале Купа шампиона, а противник Бајерн из Минхена. Интересовање огромно, да је стадион могао да прими двеста хиљада, све би било пуно. Позвали су ме и замолили да купим педесет карата, што сам и учинио. Требало је по доласку аутобусом да ми дају новац. Чекао сам их и нервирао се. На крају се нису ни појавили. Све карте сам поделио дечурлији испред стадиона. Нечасно су се понели, не говорим ни данас са њима.

Али, заборавимо ружне епизоде. Имали сте и много радости, чак сте у Боингу 747 славили рођендан?

-Тачно на рођендан 31. јануара 1984. године са тренером Драгославом Шекуларацем, играчем Будућности Вучевићем из Подгорице и голманом Партизана Никитовићем, летео сам за Аустралију директним летом Београд – Мелбрун. У неком тренутку споменуо сам да ми је рођендан. Тренер је брзо отишао до стјуардесе, набавио пиће и тако сам на висини од преко пет хиљада метара прославио деветнаести рођендан.

Кажу да је Аустралија земља у којој дрвеће не прави хлад, птице не певају, месо је без укуса а жене без љубави?

-Не бих се сложио. Пријала ми је промена темпрературе из минус десет у плус четрдесет и пет, милина једна. Провео сам незаборавних годину дана, доста зарадио. Када смо стигли, сместили су нас у огромну кућу и свако је добио по један ,,шевролет''. Џаст је био клуб наших исељеника, сви су нас волели. Додуше, нудили су да останем али нисам прихватио, интересовала ме каријера у Звезди. Увек се радо сећам Аустралије, Абориџини су оставили на мене снажан утисак.

Шта сте урадили са тим огромним новцем?

-Један део сам дао оцу Бранку да сазида нову кућу, други сестри Гордани, мајка Зорка је била задовољна. Врло брзо је никла лепа кућа у Улици Мате Јерковића, у којој се и данас лепо осећам. Увек су ме подржавали, то нема цену и хвала им на томе.  

Вратили сте се у Звезду када је конкуренција била жестока?

-По повратку, конкуренција је била јака, али нисам ни по коју цену хтео на клупу. Позајмљивали су ме Мајданпеку, нишком Радничком и београдском Раду. Када сам позајмице одрадио, тренер Звезде био је Бранко Станковић. Живео сам у хотелу ,,Србија'' заједно са Савићевићем, Михајловићем, Југовићем, Просинечким и Николићем.

 

Како сте се слагали, какви су ван терена били ови велики играчи?

-Друштво је било одлично, врло радо се присећам тог периода. Сви смо били толерантни према Савићевићу који је, као и сваки Црногорац, исказивао лењост, тражећи од свију нас да га читавог дана служимо. Није нам падало тешко, Дејо је био величина – прави господин. Док је Михајловић увек терао по своме, Југовић је био тих и одмерен попут мене. Увек смо заједно ишли на Калемегдан, једном речју делили добро и зло. Тренирали су нас Гојко Зец, Владица Поповић, Куле Аћимовић, Владимир Петровић Пижон те Љупко Петровић. Ушли смо у историју Црвене звезде, југословенског, српског, европског и светског фудбала. Нико нам тада није био раван. Црвена звезда ми је дала све – славу, престиж, новац, за узврат дао сам јој своје најбоље године живота – младост.

Кажу да сте по повратку из Барија плакали као дете?

-Мноштво наших навијача дочекало нас је на аеродрому. Сви заједно упутили смо се према стадиону. Плакао сам, сузе радоснице су биле неминовне. Нисмо обрадовали само Делије већ и српски народ. Поносан сам и данас!

НАЈЛЕПШЕ СА ПОРОДИЦОМ

Увек сте били заинтересовани за судбину Динама?

-Динамо је клуб свих нас, волео бих да напредује из године у годину. Дуго сам разговарао са својим пријатељем, тренером Драганом Антићем. Знам колико му је тешко, видим да улаже огромне напоре. Издржаће и успеће, велики је фудбалски фанатик. Мислим да је спас у приватизацији, јер очигледно нема довољно новца за фудбал. Срели смо се на Звездином јубилеју поводом 25. година од освајања титуле првака света и договорили се са Терзићем и Грофом Божовићем да Црвена звезда дође у Врање и увелича јубилеј 70. година Динама. Жељно ишчекујем 24. април 2017. године, да још једном обучем црвено-бели дрес. Погодила ме чињеница да Сурдулица, која је четири пута мања од Врања за спорт издваја 163, док Врање само 70. милиона динара од којих половина одлази на палте чиновника. То није у реду!

Где сте најсрећнији?

Уз породицу, супругу и децу. Сви заједно испратићемо стару и дочекати Нову годину. Уживамо у филмовима Педра Алмодовара, волимо га, редитељ је светског калибра. Тренутно имам слободног времена, након празника враћам се обавезама.                                                           

 
СИЛОВАЊЕ СУ МИ НАМЕСТИЛИ СРБИ У ШПАНИЈИ

Иза вас је оптужба у Шпанији за сексуално узнемиравање.

-Реч је о класичној намештаљки неких Срба који живе у Шпанији. Прашину су дигли тамошњи таблоиди као и жутаре у Србији. Правно и законски сам чист. Поступак се не води, али ће мој адвокат водити спор око исплате штете која ми је нанета овим чином.

 

ПРОФИЛ

Име и презиме: Влада Стошић

Датум и место рођења: 31. јануар 1965. године, Врање

Брачно стање: ожењен, супруга Алисија, син Марко и кћерке Валерија и Настасија

Каријера: 1984-1991 Црвена звезда, 1984-1985 Џаст (Мелбурн,Аустралија), 1986 Мајданпек, 1987 Раднички (Ниш) и београдски Рад, 1992-1994 Мајорка (Шпанија), 1994-1996 Бетис (Шпанија), 1997 Аталанта (САД),

Стручна каријера: од 2010. до маја 2016. године у четири наврата био спортски директор суперлигаша Бетис из Севиље

Највећи успеси: Са Црвеном звездом 1991. године освојио титуле првака Европе и Света.