ОДБОЈКАШИЦА КАТАРИНА РАНГЕЛОВ, НАЈ СПОРТИСТА 2016

Гени су чудо

 

Када сте 2007. године кренули, да ли сте маштали о наградама?

-Јесам, сан сваког људског бића је да се покаже и докаже. Отац Дејан био је успешан фудбалер Динама, касније београдског Чукаричког и на крају Куманова. За разлику од њега, мајка Весна је била мање успешна. Женски кошаркашки клуб се врло брзо угасио. Ко зна докле би догурала, била је талентована кошаркашица. Обоје су били подређени доброј игри, хрлили су ка успесима. Захваљујући добрим генима, одлично функционишем у одбојци на месту примача, по потреби и на другим позицијама у тиму. Играла сам дуго у Другој лиги. После шеснаест година, овог лета заслужено смо у прволигашком друштву. Тутула првака донела нам је престиж у граду. Признање је директна последица одличних игара свих девојака. Мислим да смо допринеле граду, додале га на одбојкашку мапу Србије. Морате признати, није мала ствар.

Било је приче да ће се клуб угасити?

- Вест је шокирала све нас. Срећом, наш председник Душан Ђедовић успео је да са људима из града пронађе решење. Ево нас у Првој лиги, чак смо највеће изненађење јесењег дела шампионата.

Играте на врло захтевном месту примача.

-Није лако контролисати лопту која иде брзином од 100 километара на сат. Међутим, полази ми за руком без већих потешкоћа. Супарнице умеју да потцене вашу игру, но крајњи резултат све говори. Хвала родитељима, гени су чудо!

Када се повредила техничарка Емилија Михајловић, успешно сте је заменили, чак је тренер Мратинковић био одушевљен вашом игром?

-Ниједна позиција у тиму ми не представња проблем. Након утакмице, похвала  тренера улила ми је додатно самопоуздање.

Колики је значај тренера у свему овоме?

-Огроман, Драган Мратинковић је мајстор свог посла али и одличан педагог. Поносне смо нас свог тренера, да није њега ко зна шта би било. Заслуге за наш успех у првоилигашком друштву припадају њему.

По први пут у клуб су дошле и одбојкашице са стране, како се слажете?

-Девојке су донеле невероватну хемију у клуб, дишемо као једна. Мијановић, Швиковић и Станисављевић су одлична појачања.

После утакмице, чему се препуштате?

-Негујем свог брата Василија који болује од церебрералне парализе. Рођен је као и свако друго нормално дете, али убрзо су се ствари искомпликовале. Може да хода, не и да говори. Трудим се да будем што више уз њега. Уписала сам Високу медицинску школу, смер физиотерапеут како би на стручан начин још више помогла. Он је моје најмилије створење на свету и за њега спремна сам да учиним све што је потребно. Па тако када се предавања заврше, аутобусом из Ћуприје долазим за Врање како бих била са њим. Оно мало времена које преостане користим да се видим са клупским другарицама као и дечком Николом са којим се забављам већ дуже време. 

СИНФОНИЈА СВЕТА

Колико књижевност утиче на ваш поглед на свет?

-Нисам неки велики заљубљеник у књижевност, али не могу без добрих књига. У мојој библиотеци налазе се још и Иво Андрић, Данило Киш, Ернесто Сабато, Марио Варгас Љоса, Васко Попа, песник Душан Матић, Маргарит Јурсенар. Ух , умало да заборавим Габријела Гарсију Маркеса.

Музика, има ли она утицаја?

- Ове године напустио нас је Леонард Коен, кадански кантаутор и књижевник. Верујем да су и остали обожаваоци били потешени као што сам била ја. Боб Дилан је добио Нобелову награду за књижевност, такве вести вам маме осмех на лице. Знате, музика је најлепша симфонија света. Не бих могла без ње.  

Како бисте себе описали неком ко вас никад није видео у животу?

-Рекла бих да ме је теже прескочити него заобићи! Ха! Ха!ха!

Имате ли неку мисао којом се водите?

-,,Свет је једна дебела књига и онај ко не путује прочитао је само једну страну'' Свети Августин

 
ОДЛАЗИМ У НЕМАЧКУ

Планирате да једног дана одете у Немачку и тамо наставите да живите?

-Управо тако. Желим да најпре завршим школу, након тога пакујем кофере и одлазим. Увелико вежбам немачки језик, морам бити потпуно спремна.

Да ли је то последица разочараности постојећом ситуацијом у земљи?

-Разлога је безброј, основни и најважнији је брат Василије. У Немачкој би имао све услове за лечење. Живот који мање – више сви данас водимо је заправо преживљавање, народски речено ,,крпимо крај са крајем''. Неизвестан живот, посао, запослење... Када све саберем и одузмем, помножим и поделим, резултат је Немачка. Да се разумемо, нигде руже не цветају, али отићићу тамо где се рад, стручност и образовање цене. Како би читаоци боље схватили, препоручујем роман Милоша Црњанског ,,Мирис Берлина''.

 

ПРОФИЛ

Име и презиме: Катарина Рангелов

Датум и место рођења: 26.02.1996, Врање

Образовање: студент друге године Високе медицинске школе- смер физиотерапеут у Ћуприји

Висина: 175 цм

Тежина: 75 кг

Место у тиму: примач

Клуб: ЖОК Врање

Степен такмичења: Прва женска одбојкашка лига Србије

Највећи успеси: Са ЖОК Врање титула првака у Другој лиги Исток у сезони 2015- 2016  и треће место са ЖОК Врање у јесењем шампионату Прве лиге Србије. Најбољи спортиста Врања за 2016 у анкети недељника ,,Врањске''