РЕКОНСТРУКЦИЈА АМАМА

Уз помоћ Турака

 

Елена Васић Петровић, директорка Завода за заштиту споменика културе у Нишу каже да је цео објекат изложен пропадању због влаге и воде:

 -Од идеје да у овом репрезентативном објекту буде смештена стална археолошка поставка, дошли смо до „археолошког сметлишта“ у згради која прокишњава и распада се, а чије је двориште такође  налик депонији. Од неколико поломљених црепова и стакла, што је био резултат небриге већ током првих година, сада имамо ситуацију – каже Васић Петровић.

Она објашњава да су за такво стање одговорни корисници, у овом случају запослени у Народном музеју у Врању:

- Одговорност за стање у коме се налази складиштени археолошки материјал је пре свега на археолозима из Музеја који су тај материјал примили. Трагично је што је за обнову зграде, ископавања, обраду материјала и све друге активности које су се дешавале издвојено много средстава из разних буџета, а затечено стање је више него катастрофално- каже саговорница.

Према њеним речима, апсолутно је неприхватљиво да се годинама посматра како Амам полако али сигурно пропада. Ниједан појединац, објашњава она, нема права да због својих личних интереса доведе у овакво стање било који објекат од јавног значаја, а посебно не споменик културе.

-Заробити објекат археолошким материјалом на дужи период је потпуно несхватљиво, а посебно не на начин како је то урађено овде- тврди Елена Васић Петровић.

Она каже да је добро то што  су градски челници изразили жељу да се баве решавањем проблема и нада се да ће у томе истрајати.

Саша Стаменковић, директор Народног музеја, потврдио је да је градско руководство заинтересовано да један од најзначајнијих споменика културе буде што пре саниран:

-Градско руководство је послало дописе турској Агенцији за сарадњу и развој „ТИКА“ да учествују у реконструкцији и санацији турских објеката из времена Отоманске империје. И ранијих година се разговарало са овом Агенцијом о реконструкцији Амама, али  сарадња  није остварена. Ново градско руководство је врло заинтересовано за судбину Амама и његову ревитализацију- подсећа директор Стаменковић.

„ТИКА“  је заинтересована за овај пројекат, али треба сачекати  почетак следеће године јер је агенција потрошила новац предвиђен за 2016.

- Надамо се да ће у наредној зграда Амама бити ревитализована, и коначно ту бити изложбени простор са сталном археолошком поставком експоната са локалитета „Кале“ у Кршевици – објашњава Стаменковић.

Завод за заштиту споменика културе у Нишу је спреман да уради све што је неопходно да  Амам добије намену која му доликује:

-Наш став је да у Амаму не треба да буде археолошка поставка, већ да он буде део музеја који ће имати мултифункционалну салу и аутентичну поставку везану за оригиналну намену. Како би до тога дошло,  деловати се мора хитно, у најкраћем могућем року-јасна је Елена Васић Петровић.

 

УГРОЖЕНА СТАТИКА АМАМА

Рестаурација археолошког материјала који је складиштен у Амаму је изведена коректно. Проблем је што је дошло до оштећења крова.Црепови су након реконструкције 2003. године веома брзо поломљени, као и стакла на вентилационим отворима. То до данас није санирано. Када вода једном почне да продире у унутрашњост, деградација прогресивно и рапидно напредује, до те мере да је тренутно статички угрожен један део плафона и крова. Што се тиче археолошког материјала, према  сазнањима Завода за заштиту споменика културе у Нишу, Горан Митровић, виши археолог је учествовао у свим процесима и лично је задужен за кључеве овог објекта. Завод ће, као и увек, о свим неправилностима и проблемима обавестити све надлежне – каже Елена Васић Петровић.