Ванредно стање у Коћури

Да је снег, а посебно мраз, изазвао драматичне промене у осећањима бројних житеља југа Србије, говори њихово јављање са намером да им се глас далеко чује. Све са циљем да се некако преброди настала ситуација у миру, без струје, са минималним жртвама од смрзавања и глади, посебно у Београду где се криза осећа највише и где има и највише бескућника.

НАДА МАЦУРА - Наш млади суграђанин, познатији као Митке, међу првима се јавно огласио културно бирајући речи: „Уз дужно поштовање према свим мојим пријатељима Београђанима, изузетно ми је драго и срце ми се намести од задовољства кад престоницу затрпа снег од целих 25 цм и температура сиђе у ''дебели'' минус. Просто је задовољство слушати на вестима ту кукњаву, то ''ванредно стање'', то објашњење ''ледених дана'' и ''сибирске зиме'', затим закрчење саобраћаја, пребројавање минута колико треба да се пређу Газела и Бранков мост, затим чувена Нада Мацура која се јавља да објасни да Хитна помоћ и поред толиког снега увек стигне на време, као и извештај екипа Београд пута да путари даноноћно чисте, и то са већим бројем возила него што их има у пола Србије, затим извештаје Београдских електрана да се даноноћно греје, и да су станови топли 24 сата, затим прогнозе неких ''стручњака'' како ће свака наредна зима бити све хладнија, и то вероватно само на подручју престонице, јер остатак Србије је небитан. И тако у круг, и тако на свим вестима и дневницима. Држ'те се Београђани, сви смо уз вас“!, завршава са речима подршке наш Митке.

ТОНЧА ИЗ КОЋУРУ: „Да не остане кус“, како кажу Врањанци, јавио се и Тонча из Коћуре и тражио кума Спиру у Врању који је у власти, али пошто се стално чује: „мобилни корисник није доступан“, а он мисли да га кум не јебава и искључује му сигнал, тражио је и добио Друштво за заштиту паса луталица у Доњем Требешињу и наредио им да се случајно не зајебавају, већ све што каже да пренесу главешинамa у Београд, у Министарство за унапређење животне средине и бриге о планинском селу.

„Ми смо Коћурани из село Коћура, пут га нема, покри га снег, пуст остао, на нека места и по пет-шест метра у висину, и куче може да се удави ако подигне ногу где не треба. Ево, већ више од месец дана  нико не зна за нас, ал' нема везе и ми не знамо ништа, а посебно коме ће Свети Ранђел да извади душу, пуно има кандидати, као за избори у Врање. Поносимо се са државу јер зашто би она водила рачун од људи који гледају први програм на Телевизију Србије и ништа не разуму. Обавезно да кажете да се држава, барем мало, поноси нама, јер ми смо сами прогласили ванредно стање, да не секирамо главешине увели и  привремене мере. Да нам опрости Бог, ове локалне из Врање не спомињите јер их не онодимо ни један посто, боље да не долазе јер одмах питају имамо ли јагањци, прасци, кокошке и јајца, које би, тобож, купили. Мере које смо донели су спасносне јер знамо како се преживљава кад је небитница; снег или кад Бугари нападну, као оне 1941. године. Наређење је да се сва ракија испечена од шљива џанарика, дивљих крушака и јабука, донесе у зграду основне школе и дели равноправно свима у току дана и ноћи. Ту имамо кубе које ложимо са државна дрва која сечемо поред реке, али има оних који подјебују и не доносе сву ракију, већ испичутуре, крију у балонима и закопавају је у подрумима. Свесни смо да само пијани можемо да спроведемо све одлуке нашег ванредног стања и на крају, ако Бог да, преживимо. Ми смо много срећни када је стално -20 јер стално смо пијани, па личимо на Руси, а много волимо да личимо на Руси, не знам зашто, тако смо учили од татковци и деде, који нису били ништа мање пијанице од нас. Не брините за нашу децу, има их толико мало да и кад иду у школу чини се да је школа празна. Док имамо залихе кромпира има да га једу са све љуспе јер су оне пуне витамина, тако их уче у школу ови модерни учитељи. Децу смо укључили, за сваки случај, у конзумирање ракије, али умерено, 200 до 400 грама дневно, зависи од узраст, коју подносе са мерак.

ЦРВЉИВА ШЉИВА: Још једном поздрављамо државу која нас се не сећа и драго нам је јер кад неко не зна за вас, а деси се да једног дана чује, онда вам порасте цена и добијете на важност па после у пизду материну нека иде све. Важно је да нам је држава здрава, жива и кредитно способна, а народ нека брине о себи и нека не кука јер да је добро кукање не би га било почесто на гробље. Поздравите све који воде државу, ови у Врање не треба, не јебавамо их ни за црљиву шљиву па ко остане од нас у живот јавиће се тамо негде око Велигден, кад ћемо да прославимо будуће живе и мртве уз јагње печено и пиво које ћемо да купимо на Светог Илију и на раменима гајбе да донесемо, везане дебелим конопцима које смо спремили да обесимо вуци кад их побијемо, јер се без прекид врте око кућа, а пошто нема стоке нас ће да поједу, ако паднемо пијани у снег и задремемо, маму ли им њихову ненаједену“.