Нису сви инвеститори исти

Власнику објекта у коме се налазила кафана „Кубура“ општинари стопирали реконструкцију и порушили изграђено јер је према урбанистичким документима ту планиран занатско-услужни центар, иако се почетак реализације те градске инвестиције не назире. Истовремено, непоштовање локалних урбанистичких планова није разлог за рушење објеката моћних инвеститора у блоку „Центар 2“

Врањанац Бранислав СТОЈАНОВИЋ Фурко није никакав грађевински тајкун. Подигао је кредит у банци како би преко пута Хотела Врање обновио властити објекат у склопу кога је пословала кафана „Кубура“. Сећате се, срушена је до темеља пре више од две године у подметнутој експлозији. Да је Стојановић финансијски моћан човек, општинари би се вероватно већ одобровољили и пронашли модус да се инвеститору допусти изградња. Не би било први пут. Овако, кад је Стојановић поднео захтев за обнову објекта, напросто су му саопштили да у тој зони у центру Врања нема зидања због планиране изградње „занатско-услужног центра“ на катастарској парцели бр.5143 КО Врање (троугласто „острво“ испред хотела, између главне и Улице Партизанске начичкано локалима и кућицама).

Како је Стојановић дошао у овакву ситуацију? Он је као закуподавац 2004. године издао локал Ивици Војиновићу Војски, закупцу заинтересованом за отварање поменуте кафане. „Кубура“ је радила неколико година пре него што је из засад непознатих мотива (види оквир) насилно срушена у подметнутој експлозији 26. октобра 2009. године. Стојановићу је, осим што је остао без непокретне имовине на врло атрактивној локацији, власник кафане оставио „у наследство“ дугове за кирију и комуналије од тридесетак хиљада евра.

МАФИЈА РУШИ ЗА ЏАБЕ, ГРАД ЗА ПАРЕ

Финансијски исцрпљен, Стојановић је испланирао да подигне кредит и реконструише објекат. Градском Секретаријату за урбанизам средином 2010. године поднео је писани захтев за реконструкцију куће на постојећим темељима.

- Нисам тражио ништа више од онога што ми је на том простору припадало као моја имовина, чак сам хтео да изградим мањи објекат - започиње причу Стојановић..

Скреће пажњу да је у месецима након рушења кафане његов плац несавесношћу грађана претворен у мини депонију.

- По решењу Комуналне инспекције парцелу сам очистио од шута и прљавштине, и оградио је. Врло брзо оградни најлон је поцепан и неки су људи од мог плаца опет почели да праве депонију. Реконструкција је било најбоље решење - присећа се Стојановић.

Секретаријат за урбанизам, према његовим речима, није одговарао на његов први, па ни на други захтев којим је тражио издавање грађевинске дозволе за реконструкцију. Доставио му је 1. априла 2010. године само некакву „информацију о локацији“. Ту је писало да катастарска парцела број 5143, према Детаљном урбанистичком плану (ДУП), припада блоку „Центар 2“, те да је намена парцеле према планским документима изградња „занатско-услужног центра“.

- Пропао ми је кредит који сам подигао, а сад траже да платим преко 200.000 динара Водоводу који је спровео рушење. Штета коју трпим изгледа нема лимит - као да не верује Стојановић.

ЈОВАН СТОШИЋ
НИЈЕ ДОЗВОЉЕНА НОВА ИЗГРАДЊА

Начелник Секретаријата за имовинско-правне послове и урбанизам Јован СТОШИЋ каже да на парцели где је био Стојановићев објекат до даљег није дозвољена изградња нових, већ само реконструкција и адаптација већ постојећих објеката.
- Стојановићев објекат је срушен у проценту од преко 90 одсто, тако да би се то третирало као нова изградња, а не као реконструкција или адаптација. Зато и не можемо да издамо грађевинску дозволу.

Начелник Секретаријата за инспекцијске послове Града Врања Зоран МИХАЈЛОВИЋ каже да је грађевинска инспекција само испоштовала закон.

- Објекат је грађен два дана, баш за првомајске празнике. Добили смо пријаву више грађана о нелегалној изградњи. Повели смо управни поступак по службеној дужности јер не постоји законска могућност да се гради без грађевинске дозволе. Без обзира да ли сте ту раније имали објекат, без обзира што је плац ваш. Закон је закон - подсећа Михајловић.

КУЋА ИЗ 19. ВЕКА

Стојановић се 13. маја обратио Градском већу тражећи да посредује и позивајући се на тзв. „ситуациони план“ који показује да је још крајем 19. века на његовом плацу била кућа.

- Градска влада се тиме није бавила. Само питам како то да су срушили само мени, а у непосредној близини, на тој истој катастарској парцели, зидали су и други у последње време. То грађани Врања знају. Очигледно да овде нису сви инвеститори исти - каже Стојановић.

Начелник градских инспекција Михајловић демантује да у центру града има привилегованих инвеститора.

- Апсолутно сви инвестири у граду имају исти третман. Рушили смо и ту у непосредној близини „Кубуре“. Нема селективности, нема привилегованих. Закон је исти за све – тврди Михајловић.

Стојановић је 19. јула замолио за одлагање рушења, напомињући да је код Секретаријата за урбанизам у току поступак за добијање грађевинске дозволе. Пошто Секретаријат није изашао у сусрет Стојановићу, објекат је срушен крајем августа.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)