Момци из Бразила

У тексту оптужнице, коју су Врањске добиле од Посебног одељења београдског Вишег суда, наводе се детаљи који су претходили заплени више од две тоне кокаина у Уругвају, садржина пресретнутих разговора и СМС порука и искази оптужених у полицији и пред судом

Тужилаштво за организовани криминал подигло је 14. октобра прошле године оптужницу против Врањанаца Бобана Стојиљковића Ђуре, тачно шест месеци пошто је на граничном прелазу ка Македонији ухапшен са Александром Мишић, против које је такође подигнута оптужница коју је Тужилаштво доставило Посебном одељењу Вишег суда у Београду (колоквијално познатом као Суд за организовани криминал).

Осим њих двоје, на оптужници се налазе још три особе, међу којима је свакако најпознатији првоптужени Дарко Шарић (ту су и извесни Бојан Станојковић, Марко Дабовић). Све њих Тужилаштво терети за, лаички речено, шверц коакина из Јужне Америке током 2009. године и још нека пратећа кривична дела (Шарић и његови сарадници оптужени су за дела Удруживање ради вршења кривичних дела и Неовлашћеног стављања у промет опојних дрога за шта је запрећена казна од најмање 10 година затвора). Мишићева је пуштена да се брани са слободе, док је Стојиљковић и даље у притвору.

Подсетимо, октобра 2010. у Уругвају је на јахти „Мауи“ заплењено 2.174 килограма кокаина, а Стојиљковић и Мишићева ухапшени су 14. априла прошле године под сумњом да су као део „Шарићевог клана“ умешани у куповину и покушај шверца ове дроге у Европу. Група се сумњичи да је у септембру 2009. године организовала примопредају и транспорт 990 килограма кокаина који је половином октобра исте године, као део укупне количине од 2.174 килограма, заплењен на јахти „Мауи“у Уругвају, Јужна Америка.

КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО

Према наводима оптужнице, све је почело 2008. када су  „неутврђеног дана почетком те године, на територији Републике Србије, више земаља бивше СФРЈ, западне Европе и Јужне Америке, окривљени Станојковић је, заједно са окривљенима Шарић Дарком, Вујановић Жељком и Соковић Гораном организовао криминалну групу, док су окривљени Стојиљковић Бобан, Дабовић Марко и Мишић Александра постали припадници организоване криминалне групе, а чији су припадници били и... (следе имена тридесетак особа)... која је деловала споразумно у циљу планирања и вршења кривичних дела неовлашћеног стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, за која је прописана казна затвора у трајању од најмање 10 година, а све ради стицања незаконите финансијске користи и њеног улагања у легалне финансијске токове“.

ЂУРИН ИСКАЗ У ПОЛИЦИЈИ И ПРЕД СУДОМ
ФОРМУЛА 1 И КИНЕЗИ
У својој одбрани датој у полицији Бобан Стојиљковић је негирао дела која му се стављају на терет. У оптужници пише да је у својој одбрани навео да је тачно да је у септембру 2009. године био у Бразилу, али само да би гледао трке „Формуле 1“.
Тужилаштво, међутим, ову одбрану сматра нелогичном и противречном:
 „Дата одбрана је у супротности са пресретнутим разговорима, који указују на блиску повезаност Стојиљковића са осталим члановима организоване криминалне групе и интензивну комуникацију у периоду када је дрога заплењена, чињеницом да се трка Формуле 1 није одржавала у време када Стојиљковић тврди да је био у Бразилу, околношћу да је заједно са Дабовићем прелазио границу истовремено у више наврата, а да је овај имао при себи фалсификован пасош на име Marsh Peter Arnold који је и користио приликом преласка границе, чињеницом да је Шарић Дарко био пријављен на адреси где окр. Стојиљковић живи... „
Пред истражним судијом Посебног одељења Вишег суда у Београду Стојиљковић се прво бранио ћутањем, да би накнадно изнео своју одбрану. Одбрана дата пред истражним судијом, пише у оптужници, унеколико је измењена у односу на ону дату у полицији, „али не суштински, односно не у битном делу“:
И када је у питању одлазак у Бразил, Стојиљковић је, пише у оптужници, изменио своју одбрану у односу на ону дату у полицији, признавши да је ишао два пута до Бразила, једном у септембру, а други пут у октобру 2009. године.
„Ипак, окривљени Стојиљковић није признао праву природу својих одлазака, наводећи у својој одбрани да је то учинио како би у Бразилу по повољним ценама набавио нову врсту горива – пелет. У полицији се није сетио првог одласка у Бразил наводно јер му се „тада ништа важно није догодило“. Наглашава да није спавао по „штековима“, већ по хотелима у Бразилу. Приликом другог одласка у Бразил, имао је више времена, па је прво погледао трке „Формуле 1“ када је дошао, након чега се позабавио послом тражећи фабрике коју су продавале пелет. Није успео да се договори и склопи посао са пелетом, па се вратио у Србију, где је касније успео да закључи посао са једном српском фабриком и купи одређену количину пелета“

Према тужилаштву, оснивачи групе „створили су план“ набавке кокаина у Јужној Америци, његову организовану продају и складиштење у земљама Западне Европе, где се тачно знало задужење сваког припадника клана који су користили лажна имена и шифре у комуникацији. Скоро сви чланови групе су, према наводима оптужнице у којој се детаљно описују њихови контакти, имали шифрована имена (Жућа, Јоргос, Кућица, Бонд, Кен...). Шарић је, на пример, имао кодно име „Зоки“ а Станојковић „Ирвин“. Станојковић је, по договору са окривљеним Вујановићем, „на територију Јужне Америке упутио окривљене Стојиљковић Бобана и Дабовић Марка, које су у међусобној шифрованој комуникацији ословљавали са ,од Ирвина,“.

Оно што су, према оптужници, наумили, годину дана касније су почели да спроводе у дело „на територији Аргентине, Бразила и Уругваја“ када су „као организована криминална група неовлашћено ради даље продаје од Н.Н. лица купили најмање 2.174 килограма и 682 грама опојне дроге“.

ИСКАЗ АЛЕКСАНДРЕ МИШИЋ
Да ли је фрка готова?
„Окривљена Александра Мишић је у свом исказу у полицији негирала припадност организованој криминалној групи Дарка Шарића. У својој одбрани навела је да од свих лица која су јој поменута познаје једино Стојиљковића. О његовом послу јој Стојиљковић никада није причао, нити има везе са тим послом. Каже да је тачно да је за окр. Стојиљковића и његовог пријатеља резервисала карте за Бразил, не може да се сети релације куда су ишли нити града у коме су били, али се сећа да јој је Бобан по повратку из Бразила показао кратак снимак са мобилног телефона на коме се виде трке „Формуле 1“. Ова тврдња окривљене заиста је интересантна, с обзиром да окр. Стојиљковић није презентовао тај снимак у истрази, а и да се време у које он тврди да је био у Бразилу не поклапа са временом када је на званичном сајту Формуле 1 трка у Бразилу одржана. Након заплене кокаина у Уругвају дана 15.10.2009. године, у комуникацији са Н.Н. лицем окр. Мишић Александра се распитивала да ли је „фрка дефинитивно готова или није“, што указује на околност да је била упозната са догађајима везаним за заплену кокаина.

Шарић, Станојковић, Соковић и Вујановић, пише у оптужници, организовали су и финансирали куповину и транспорт кокаина тако што су дали налог између осталих и Стојиљковићу да отпутују у наведене земље Јужне Америке, изнајме станове и просторе за складиштење кокаина. Овде ваља рећи да се Тужилаштво у образложењу оптужнице између осталог позива и на стотине и стотине пресретнутих разговора и СМС порука, са неведеним сатом, минутом и даном остварене комуникације. Садржај неких разговора и порука препричан је у оптужници, уз препоруку Суду да све транскрипте саслуша и проучи.

АВИО КАРТЕ ИЗ СОЛУНА

Према наводима оптужнице, пошто су купили дрогу и изнајмили станове и штекове, количину од 2.174 килограма и 682 грама кокаина превезли су и спаковали у укупно 1.917 пакета од гумених балона различитих боја, које су расподелили у 55 водонепропусних торби и ускладиштили у изнајмљеној кући у близини аргентинске обале наспрам уругвајских територијалних вода ради пребацивања на прекоокеански брод“.

Дрога је на брод требало да се пребаци јахтом „Мауи“, на којој је касније заплењена, за чију је куповину ангажован извесни Анастазије Мартинчић. Он је, стоји у оптужници, „почетком септембра 2009. године у Уругвају у марини Santa Lucia купио брод – јахту „Мауи“ за готов новац у износу од 265.000 америчких долара“. Мартинчић је 12. октобра допловио до територијалних вода Аргентине на раније договорено место ради утовара дроге. У ноћи између 12. и 13. неколико чланова групе (међу којима се у оптужници не спомиње Стојиљковић) су целокупну количину кокаина из поменуте куће превезли гуменим чамцима и утоварили на јахту, „те је Мартинчић брод са утовареним кокаином одвезао од Аргентине до Уругваја, а све то по налогу организатора, које му је преносио окривљени Воротовић Марко, путем телефона са територије Републике Србије, дајући му податке где се налази прекоокеански брод „Пиргос“ који је дана 12.10.2009. године упловио у уругвајске територијалне воде, како би кокаин са јахте „Мауи“ преузео окривљени Цајић Милош, први официр овог брода (Пиргос), којим би се опојна дрога превезла преко Атланског океана до Европе“. Воротовић је, пише даље, повратне информације добијене од Мартинчића, неопходне за даљу организацију транспорта преносио окривљеном Вујановићу који их  је прослеђивао Шарићу (који се у то време налазио у Швајцарској, п.н.) и Соковићу.

ЈАХТЕ И БРОДОВИ

У овој акцији оптужница не спомиње Стојиљковића. Међутим, због лошег времена у којем је изгубљен помоћни чамац са „Мауиа“, којим је дрога требало да се пребаци на  „Пиргос“ и још неких проблема (пропала су два покушаја пребацивања кокаина), „окривљени Стојиљковић и Дабовић, поново су отпутовали 14.10.2009. године у Бразил – Сао Паоло, са задатком да се у Аргентини прикључе наведеним припадницима и помогну у организацији претовара кокаина“. „Посао“ је заустављен 15. октобра 2009, када је интервенцијом уругвајске полиције у месту Rio Santa Lucia, Santiago Vasquez, у престонице Монтевидео, извршен претрес брода „Мауи“, пронађена и одузета дрога у укупној количини од 2.174 килограма и 682 грама, чистоће од 74% до 97% и лишен слободе Мартинчић Анастазије.

ПРЕСРЕТНУТИ РАЗГОВОРИ
Новац у Врању
Тужилаштво на основу пресретнутих разговора закључује да је Станојковић претпостављени Стојиљковићу и Дабовићу:
„Тврдња да је окр. Станојковић Бојан надређени окривљенима Стојиљковић Бобану и Дабовић Марку, као и да им је он одобравао узимање новца који је организована криминалне група прибавила недозвољеним стављањем у промет опојних дрога, заснива се и на пресретнутој СМС комуникацији између окр. Станојковић Бобана и Дабовић Марка на дан 10.10.2009. године, као и на пресретнутој СМС комуникацији између окр. Стојиљковић Бобана и окр. Станојковић Бојана на дан 10.10.2009. године и 12.10.2009. године.

Тужилаштво у оптужници даље детаљно описује детаље разговора међу оптуженима, које Суду прилаже као доказни материјал:

„На сарадњу окривљених Станојковића, Стојиљковића и Дабовића, неопходну ради усаглашавања око одласка последње двојице у Бразил и ангажовања око транспорта преко две тоне кокаина, говори и њихова међусобна интензивна СМС комуникација у периоду од 07.10.2009. године и 08.10.2009. године, као и састанак поменуте тројице у Врању 09.10.2009. године, на коме би се договорили детаљи око одласка Дабовића и Стојиљковића за Латинску Америку“ – стоји између осталог у образложењу оптужнице.

Према наводима оптужнице, Станојковић је био шеф Стојиљковићу и осталима:

„Из пресретнуте СМС комуникације између Станојковића и Стојиљковића на дан 11.09.2009. године произилази да Станојковић налаже Стојиљковићу да 14.10.2009. године отпутује у Латинску Америку заједно са Дабовићем и да се сместе на две локације, док Стојиљковић обавештава Станојковића да ће регулисати карте за пут следећег дана. Интензивна комуникација између ових окривљених у циљу припреме одласка Дабовића и Стојиљковића за Јужну Америку траје и следећег дана, односно 12.10.2009. године, где Станојковић налаже Дабовићу када да дође код њега, док Стојиљковић обавештава Станојковића да је куповина карата за Бразил обављена и да ће путовати економском класом“.

СТАН У БРАТИСЛАВИ

Тужилаштво наводи да су у Стојиљковићевом стану у Братислави, Словачка, боравили Шарић и Станојковић, али и још један детаљ за који тврди да повезује Стојиљковића и Станојковића:

„Важна чињеница која недвосмислено указује на припадност Стојиљковића организованој криминалној групи Дарка Шарића, јесте околност да су на адреси Слатинска улица бр. 18, у Републици Словачкој, на којој је Стојиљковић Бобан имао стан у власништву, били пријављени у периоду од маја 2005. године до јуна 2007. године Шарић и Станојковић, који су организатори ове криминалне групе (...) Блиска повезаност између Стојиљковића и Станојковића происходи и из чињенице да је један од бројева телефона (063/665...) који је користио Станојковић регистрован на привредно друштво Еуропетрол д.о.о, чији је бивши власник окр. Стојиљковић Бобан“.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)