Чир на „барбери“ мантилу

Директор Болнице и функционер Социјалистичке партије Србије проширио је свој стан за 14 квадрата без икакве дозволе и мимо закона, узурпирајући градско грађевинско земљиште. Инспекција је наложила рушење а бањски ортопед узалудно покушава да легализује надградњу

Са јужне стране чувене „барбери“ зграде у центру Врања, оне које гледа у двориште иза комитета, никло је нешто налик чиру што ремети архитектонски склад овог објекта. То је Душан АЛЕКСИЋ, директор врањске Болнице и социјалистички функционер, нелегално, без икакве дозволе, проширио свој стан за близу14 квадратних метара на градском грађевинском земљишту које већ има своју намену.

КАО ЗУБ

Да бисмо видели како је то Алексић проширио своје гнездашце под „барбери мантилом“, вратићемо се у 2010. када је почела регуларна надградња зграде у Лоле Рибара улици, прекопута биоскопа „Слобода“, иначе сазидане почетком шездесетих прошлог века. Према речима наших саговорника упућених у тему, Алексић и остали су искористили гужву на градилишту и у својству инвеститора дозидали онај „зуб“ димензија 6,9 пута два метра, па све то у два нивоа и терасом на врху.

- Грађевински инспектори нису одмах могли да примете да се ту нешто нелегално дозидава. Зграда је била опасана скелама и опкољена грађевинским материјалом и осталим скаламеријама, тако да ништа није деловало сумњиво – објашњава Зоран МИХАЈЛОВИЋ, начелник градског Секретаријата за инспексијске послове и заштиту животне средине.

Када се гужва расчистила, а иза скела указала препознатљива каро фасада, инспектори су одмах уочили неприродну израслину на згради. У налазу грађевинске инспекције од 12. новембра 2010, у који смо имали увид, пише да су инвеститори извели грађевинске радове без главног пројекта и грађевинске дозволе, а само четири дана касније Алексић је добио налог да сам уклони нелагални објекат, што овај наравно није учинио.

Међутим, иако је од тада до данас прошло више од годину дана, Алексићева избочина још увек се налази на свом месту привезана, како стоји у инспекцијским списима, за носеће армиране бетонске стубове. Толико дуго траје и преписка између Водовода и Инспекције и одбијања овог предузећа да обави посао за који добија новац пореских обвезника.

Последњи у низу дописа, којима инспекција просто моли Водовод да обави свој посао, одаслат је 19. септембра прошле године, а пре тога, крајем јуна Одсек за извршење Секретаријата, уз опис контаката са Водоводом, тражи од Градске управе да путем конкурса или непосредно ангажује „друго правно лице или предузетника“ за принудно рушење сходно члану 170 Закона о планирању и изградњи.

- После пројекта рушења, имали су у Водоводу и друге изговоре. Прошле зиме су били заузети чишћењем снега, онда током године комуналном изградњом и редовним пословима, па рушење Алексићеве доградње никако да дође на ред – каже Михајловић и додаје да је сарадња са Водоводом у сличним ситуацијама пре ове била сасвим коректна.

МОРАЛ И СТАТИКА

Живојин МИТРОВИЋ, технички директор Водовода наводи да је рушење Алексићевог анекса на згради практично неизводљиво јер би могло да поремети стабилност читаве зграде.

- Према налазу стручњака, рушење би нарушило статику и угрозило објекат. То смо и навели у одговору Инспекцији од које тражимо да обезбеди дозволу рушења. Тај објекат је везан за стубове и ми у Водоводу немо начин да га срушимо. Кад Секретаријат за инспекцијске послове прибави ту дозволу и када се стекну услови, ми ћемо тај посао да завршимо. То је, дакле, једини разлог због кога не можемо да уклонимо објекат – каже Митровић.

Са инспекцијом се дописује и Алексић, заједно са осталим инвеститорима, па у приговору на решење о рушењу наводи да је објекат који је нелегално сазидао већ прикључен на водоводну и електричну мрежу, али додаје и то како има неке информације према којима је његова „неподобна“ партијска припадност главни разлог инспекијске одлуке.

Док се бори са законом и инспекцијом, Алексић покушава да на сваки начин легализује свој објекат, али тек пошто је догорело до ноктију.

Међутим, у Дирекцији не показују разумевање за Алексића. Директор Драган СТОЈКОВИЋ у одговору доктору Алексићу наводи:

- Планом генералне регулације Зоне 1, намена катастарске парцеле 5089 је комплексно урбано ткиво велике густине и може се сматрати да је на њој реализација Плана већ завршена јер је изграђен комплекс Пошта-банка. Део парцеле користи се и као манипулативни, односно прилаз до гаража, котларнице и као паркинг простор, па сматрамо да нема услова за издвајање дела површине и припајање другој катастарској парцели.

Стојковић даље објашњава Алексићу да на основу Регулационог плана није могућа израда парцелације, што је један од услова за примену члана 96 Закона.

Стојковић за Врањске понавља оно што је написао и Алексићу:

- На тој парцели Планом регулације није предвиђена градња – каже Стојковић.

Довољно!

Са Душаном Алексићем ваш новинар уговорио је састанак за среду преподне, а када му се јавио пре тога доктор је рекао да има састанак у општини и предложио да се виде касније. Онда су се још једном чули и потврдили састанак, али се Алексић до закључења овог броја (среда поподне) више није јављао.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)