СПС полиса

Стојан Димчић и  Драган Илић запослили децу без конкурса у компанији “Дунав”, која је у партијској расподели припала социјалистима

Директори ЈП Водовод Стојан ДИМЧИЋ и Гимназије „Бора Станковић“ Драган ИЛИЋ почетком године су запослили децу – први ћерку у филијали Дунав осигурања, а други сина у тек отвореној експозитури Дунав банке.

Иако у Врању има преко осам хиљада незапослених (са средњошколским образовањем око две и по хиљаде), без расписаног јавног конкурса примљена су баш деца Димчића и Илића, која су управо тог нивоа образовања. Уз то, Димчићева ћерка је, пре него што је одлучила да промени фирму, радила у Копаоник осигурању, док је Илићев син, са још једним кандидатом, пре запошљавања био на обуци за банкарско пословање у овој компанији у Београду.

ШТА ЈА ИМАМ СА ЋЕРКОМ

Посао у државној служби тешко се може добити без „дебеле“ везе, а она подразумева партијску књижицу, родбинску или завичајну повезаност или новчану надокнаду (према неформалним изворима, цена варира од 1.000 до 7.000 евра). Непотизам је у Србији прихваћен као нормална ствар и раширен је на свим нивоима власти: родитељи или рођаци запошљавају децу и сроднике у фирмама где они раде, односно тамо где имају утицаја.

Када смо Димчића, високо позиционираног у овдашњем СПС, директора ЈП Водовод и члана УО Јумка назвали, он је најпре покушао да одговори контрапитањем – шта ја имам с мојом ћерком? Када смо му рекли да је то одговор који нико неће прихватити као разуман, упутио нас је да онда питамо њу о томе како се запослила. Подсетили смо га да није ћерка та која је јавна личност, директор јавног предузећа и високи партијски функционер СПС, него он, на шта је Димчић узвратио речима да он није више функционер СПС и да је новинарка безобразна. Када му је скренута пажња да би новинарка била безобразна само у случају да је објавила информацију не питајући га за коментар, исправио се и рекао да, онда, није безобразна, али се поново запитао: „А шта ја имам с мојом ћерком“?

На следеће питање – да ли је тачна информација да су радници Водовода осигурани у Дунаву, директор поново покушава да избегне конкретни одговор, казавши да су они „осигурани још у време Божидара Илића“, а на поновљено питање, одговара:

- Тачно је да су осигурани у Дунав осигурању, али ми фирму код које ћемо их осигурати бирамо на тендеру – закључио је Димчић.

СПАСИЋ ЈЕСТЕ НИЈЕ ДИРЕКТОР
Директор филијале Дунав осигурања у Врању Коста ПАВЛОВИЋ најпре је изјавио да Димчићева ћерка „није примљена, нити је у плану за пријем“ у радни однос у организационој јединици којом он руководи. Када смо Павловићу упутили прецизније питање у коме наводимо да „Врањске“ имају поуздану информацију да у Дунав осигурању Врање ради Горица Ђорђевић, ћерка директора Водовода, и питали га по ком основу је дотична запослена, нисмо добили никакав одговор.
Ко је, пак, запослио Милоша Илића, сина директора Гимназије и још два лица, није извесно, јер Спасић уопште није директор експозитуре Динав банке у Врању. Бар тако тврде његови претпостављени у централи у Београду!
На питање да ли је Спасић директор експозитуре Дунав банке у Врању, која је почела са радом у среду 11. јануара, генерална директорка Компаније Дунав осигурање Миленка ЈЕЗДИМИРОВИЋ нам је одговорила да „Спасић нити је директор експозитуре нити је уопште запослен у Дунав банци“. Након што нам је и чланица ИО одбора Дунав банке Светлана ЛУКИЋ казала да „у Дунав банци не постоји запослени под именом Небојша Спасић“, питали смо је како је онда могуће да се он представља као директор ако то није и да запошљава раднике? Она је на то имала спремљен одговор: „Могу и ја да кажем да сам гувернерка Народне банке, па нисам“.

НИШТА ПРЕ ДОРУЧКА

Илић је директор Гимназије, члан Градског већа задужен за образовање, до пре неколико месеци био је председник ГО СПС, а незванично слови и за једног од кандидата социјалиста за народног посланика. То га, међутим, није спречило да у свом добро познатом „вицкастом“ стилу проба да полемише с долепотписаном на тему генетике:

- А да ли сте ви проверили у лабораторији његове гене па знате да је он мој син? Немојте тако нешто неозбиљно да тврдите кад ја још нисам ни доручковао – поручује Илић.

Након примедбе да је проверено да је он тај Илић који је запослио сина, а да родослов није тема текста, Илић разговор враћа у озбиљне воде.

- Овде нема непотизма. Мој син има право да ради јер четири године чека посао након завршене средње економске школе. Мислите да он не сме треба да ради, јер сам му ја отац - тврди Илић.

Да закључимо, Димчић и Илић су јавне личности које су запослиле децу без конкурса у компанији која је у друштвеном власништву и у свему томе не виде ништа необично, док су директори Дунав осигурања и Дунав банке Коста Павловић и Небојша Спасић личности које су то омогућиле и које не осећају никакву потребу да било шта објасне јавности. Крај.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)