Од преживљавања до уметности

Аактивностима и транспарентним пословањем показујемо да смо и у овим тешким временима одговоран субјект заједнице, који не мисли само на сопствени профит

Овогодишња сезона позоришта „Бора Станковић“ биће више него продуктивна. Публици су до сада приказане чак три нове представе, а до лета је планирано још толико премијера. Директор Небојша Цветковић Вајат сматра да је појачана продукција последица кадровског јачања ове инстутуције у последње две године.

УМЕТНИЧКА ВРЕДНОСТ

- У 2009. години, наше позориште постало је јаче за двоје младих дипломираних глумаца – Кристину Јањић и Марка Петричевића; јачање професионалних капацитета настављено је и у 2010, ангажовањем Милене Мирковић и Љубомира Бандовића, који је поникао у позоришту „Бора Станковић“, а данас је један од најбољих глумаца у Србији. Тај тренд се наставио и у 2011: позориште је промовисало још двоје младих глумаца из Врања, који су те године дипломирали – реч је о Јелени Асановић и Михаелу Стошићу. На овај начин, позориште наставља са праксом промовисања младих талентованих људи из свог града, који су своје прве кораке на сцени, пре одласка на академију, направили управо на његовим даскама. Ту бих још додао и унапређење рада у организационом делу, запошљавањем Драгана Живковића као пословног секретара-организатора, и стручно усавршавање Бојана Јовановића, глумца и уметничког руководиоца позоришта, у организацији Министарства културе и Битеф театра –каже Цветковић.

Врањске: Па, је ли то донело опипљиве резултате?

- И те како. У 2011, први пут у историји врањског позоришта догодило се да у једној години не фестивалима буду селектоване представе свих категорија рада у позоришту: глумачке радионице, дечије сцене и вечерње сцене. На „Јоакиму Вујићу“, врањско позориште учествовало је са представом „Стари дани“, а Кристина Јањић је добила награду за најбољу младу глумицу. У Зворнику, на „Комедијафесту“, наша поставка „Народног посланика“ добила је награду „Златни аплауз“, као најбоља. На Фестивалу дечијих и омладинских позоришних представа Србије ДОПС наша глумачка радионица освојила је две награде: за најбољу представу у целини и за најбољу сценографију. Ту је и учешће на Фестивалу дечијих професионалних позоришта ФЕСТИЋ 2011, организација 31. „Бориних позоришних дана“, Светски дан позоришта, Ноћ позоришта.

Делује импресивно; е сада, да ли ће се тај узлазни тренд позоришта наставити и у 2012. години?

- Као и у претходне две године, при избору представа и сарадника за текућу годину критеријум представљају уметничка вредност и реална потреба за њиховим постављањем на репертоар. Како креирање репертоара носи са собом велику одговорност, посаветовали смо се са еминентним стручњацима за позоришну уметност, проф. др Драганом Бошковић и Жељком Хубачем, драматургом Народног позоришта у Београду. Они су потврдили да су избор текстова и сарадника и генерално репертоарско опредељење врањског позоришта више него исправни.

КРИТИКУЈЕ, АЛИ И ХВАЛИ
- Позориште – каже Небојша Цветковић - не сме бити неми посматрач. Напротив, оно треба да поставља питања или даје одговоре. У том смислу, нова продукција врањског позоришта бави се преиспитивањем друштва, времена и људи, критикује, али и хвали, одговара на изазове. Циљ наше куће је промовисање највиших уметничких вредности постављањем на сцену квалитетних домаћих и иностраних текстова максималним ангажовањем свих запослених у позоришту. Свесно одговорности коју носи, позориште „Бора Станковић“ спремно је да преузме водећу улогу у промовисању и развоју културне понуде Града Врања, као и у едукацији талентованих младих људи, који ће убудуће у позоришту наћи најискренију подршку и помоћ у развоју својих способности.

ЗАДИВЉУЈУЋА УМЕШНОСТ

Шта би то конкретно значило?

- То значи да смо при избору дела која ће током ове године бити постављена на вечерњој сцени имали у виду концепт сезоне 2011/12, посвећен комедији, под називом „Риалити и ти“. Представе планиране за 2012. годину настављају у правцу започетом представама „Херој нације“, „Аутопутем“ и „Нећу да платим“, рађеним од септембра до децембра 2011. Дакле, у овој години, врањско позориште би извело минимум пет премијера: на великој сцени, Славомир Мрожек – „Полицајци“, редитељ Небојша Дугалић; Душан Радовић – „Женски разговори“, истог редитеља; Олга Димитријевић – „Народна драма“, редитељ Снежана Тришић. На дечијој, пак сцени, то су дела: Николас Стјуарт Греј – „Мачак у чизмама“ (у преговорима са редитељем); Џејмс Метју Бери – „Петар Пан“, у режији Бојана Јовановића и Тамаре Стошић. На репертоару позоришта биће још 21 представа из ранијих сезона, тако да ће у 2012. години врањско позориште на свом репертоару имати 27 представа. Планирамо да буду одигране 120 пута и да их види око 15.000 гледалаца.

Такву амбициозну продукцију требало би да прати и поприличан финансијски захват; како ту стоје ствари?

- Недостатак средстава у позоришту је већ опште место. Не бих се детаљније упуштао у то, само је довољан цитат театролога Спасоја Ж. Миловановића, медијатора на „Бориним позоришним данима“: „Заиста је задивљујућа умешност да се са буџетом, који је готово дупло мањи у односу на просечна изванпрестоничка позоришта, а готово петнаест пута мањи од просечног престоничког, одржи континуитет представа (четири целовечерње и једна дечија), од којих се једна по правили дефинише као 'фестивалска', тј. репрезентативна (у свим позориштима она одвлачи 2/3 буџета, у врањском случају и више), и да се истовремено одржи фестивал који се намеће као један од концепцијски најтачнијих и естетско-идеолошки најпровокативнијих у региону“.

Па ипак...

- Kао приоритете у инвестирање у позориште, навео бих светлосни парк, и отварање нових радних места, позоришту неопходних. За нормално функционисање професионалне позоришне сцене потребно је набавити нови реостат (постојећи је стар више од 30 година). Светлосни парк чине рефлектори јаке снаге, који због застарелости, и своје и електричних инсталација, представљају велику опасност, јер могу угрозити безбедност запослених и посетилаца. Оно што кадровски врањском професионалном позоришту фали, јесте оно што му је фалило и приликом професионализације: у уметничком сегменту – драматург, сценограф, костимограф, извођач сликарских радова; у сегменту  технике – фризер, шминкер, власуљар, инспицијент, столар. Додајем и ПР и маркетинг службу. Позориште „Бора Станковић“ је својим активностима и транспарентним пословањем показало да је и у овим тешким временима одговоран субјект своје заједнице, који не мисли само на сопствени профит. На основу тога, верујем да ће доћи и до оваплоћења визије и мисије коју је врањско позориште зацртало пред собом.

ГРАД ПОДНЕО КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ ПРОТИВ МИХАИЛОВИЋА ЗА ФАЛСИФИКАТ

Евролет и шевролет

Како оно каже стара народна – лија лија, па долија, Цера Цера па претера

 - Град Врање преко овлашћеног Јавног правобранилаштва подноси ову кривичну пријаву, јер постоји основана сумња да је Мирослав Михаиловић извршио кривично дело - фалсификовање службене исправе или фалсификовање исправе, за које дело га Јавно правобранилаштво пријављује Основном тужилаштву у Врању.

Шта више рећи? Мирослав Цера Михаиловић не само да је био уредник, или организатор „Борине недеље“, која непрекидно траје од 1967. године, већ је, обманом суда, покушао да постане и њен власник. Аман, мало ли ти је?!

Суд је у првостепеном поступку одлучио у Михаиловићеву корист, али оно, међутим! Испоставља се да је МЦМ у поетском заносу, помешао појмове, евролет и шевролет, па му се омакло да још 1991. године предвиди  евро, још пре Европске уније. То истиче правобранилаштво: „Да би успео у спору, осумњичени је као глави и одговорни уредник КЗ „Борисав Станковић“ доставио суду некакав правилник о додели награде „Борисав Станковић“ који је наводно донет 22. марта 1991, на Скупштини КЗ. Међутим, у члану 2. овог правилника наводи се да је установљена награда од 1.000 евра у динарској противвредности. Како је валута ЕВРО уведена тек од 1. јануара 2002. године, да 1991. није постојала нити се знало да ће доћи до њеног оснивања, очигледно је да је овај правилник фалсификован.  Овај податак – датум доношења правилника је од значаја за правни саобраћај, односно добијање спора пред Вишим судом у Врању и због тога је осумњичени управо и означио овај датум, као ранији у односу на 5. фебруар 1992. године, када је тужени Град Врање доставио Правилник о додели награде „Борисав Станковић“, који је донет од стране Одбора „Борине недеље“.

- Овај пример је – каже Зоран Најдић, члан ГВ за културу и информисање – веома илустративан када се ради о овој личности. Михаиловић је, да подсетим, упорно одбијао да Градском већу достави финансијске извештаје о „свом“ организовању „Борине недеље“. Кривична пријава је само једна од мера које ће Град Врање преузети у одбрани од похлепе и сујете појединаца, који би апсолутне вредности Врања да присвоје зарад своје промоције и личних интереса.

Како оно каже стара народна – лија лија, па долија, Цера Цера па претера.