„Прљави момак“, чисте душе

Млади музички ствараоци све више одлазе из Врања, и све више гледају да своју музику представе ван града; јер, овде нити има где, и све мање за кога

Средином прошле године, Врањске су покренуле иницијативу за промоцију урбане локалне музичке сцене. Локални бендови, музичари и публика гласали су за ТОП ЛИСТУ Врањских, а победник за 2011. годину је DIRTY BOY, са првопласираном песмом „Руке горе“, али је ту и трећепласирана, „Када вољени оду“. DIRTY BOY није класична група у смислу у којем се то подразумева, већ је сачињава један једина члан, такорећи самурај, Димитрије Станковић (1990), који је и текстописац, и аутор музике, и продуцент, и извођач. Он сам, али је зато публика бројна.

КАМЕНО ДОБА

Врањске: Одакле вам идеја да почнете са музичким изразом, који и даље негујете, и који публика очигледно воли?

Станковић: Музиком сам почео да се бавим пре једне деценије; био сам клинац, имао 13 година. Али, пожелео сам нешто своје да радим, да будем другачији од осталих. Кроз музику, схватио сам да је то најбољи начин да се изразим, да избацим из себе проблеме, личне и друштвене, који су ме окружавали, и који ме још увек окружују. У суштини, то је тај музички жанр – хип хоп и реп.

Са којим сте се проблемима сусрели у почетку каријере?

-Неадекватна опрема за снимање, па сам морао да снимам у касетофон, што сада личи на камено доба, а на исти начин сам радио и музику. С обзиром да у Врању тада још нико није радио ту врсту музике, пријем је био изненађујући добар, иако је све то тада звучало доста непрофесионално, због недостатка технике. Али, одмах сам добио пуну подршку родитеља, осим финансијске, због познате привредне и материјалне ситуације у Врању. У почетку, ретко ко је то тада узимао за озбиљно, али тадашња екипа под називом „Zero file“ била је упорна да нешто ново донесе овом граду. И у томе је и успела. Бенд се касније распао, ја сам остао сам, али то је испало лакше.

Како ствари стоје данас; па, први сте на ТОП ЛИСТИ?

-Сада више радим „мекши звук“, који вуче ка RNB, али и даље негујем реп и хип хоп. Немам одређену „циљну групу“ публике. Радим и „тврди“ реп, али и клубску музику, у коју спада и првопласирана песма „Руке горе“. Тренутно, међутим, нигде не наступам; раније је то било по врањским кафићима, дискотекама и клубовима. Две године сам наступао на јавним дочецима Нове године у центру града, али ову годину ћу пропустити, јер сам више посвећен другима, него себи. Наиме, отворио сам приватни студио, у коме се бавим снимањем, писањем текстова и продукцијом.

Какав је ваш општи утисак о урбаној музичкој сцени Врања?

-Та сцена, по мени, практично и не постоји. Тачно је да има посвећених људи, бендова и појединаца, али је проблем вероватно у томе што нема довољно услова, и материјалних средстава, да ти људи представе свој звук и ван Врања. Нема ни довољно разумевања код локалних власти (част изузецима, као што је Зоран Најдић), а самим тим нема ни довољно интересовања код публике.

МОЖЕ БОЉЕ, АЛИ И ГОРЕ

Ипак, та публика је гласала за вас?

-Да не буде неспоразума, тачно је да се та музика слуша преко интернета, али наступи уживо су велики проблем. Прво, нема адекватних места за наступе, друго, не постоји ни један фестивал, као што је то случај у другим градовима по Србији, где би се млада урбана музичка сцена Врања афирмисала. Мада, стално се као нешто прича о томе, али се на речима све и завршава. Све то може да буде боље, али и горе, што је по мени реалност. Млади музички ствараоци све више одлазе из Врања, и све више гледају да своју музику представе ван града. Јер, овде нити има где, и све мање за кога.

Није баш оптимистички; дакле, како DIRTY BOY види своју будућност у том контексту?

-Баш јуче (среда, 28. децембар 2011.) објавио сам нови спот у реп стилу. Ове године, 2012, планирам да се више посветим себи, да компонујем, пишем текстове, продуцирам, да се окренем широј публици, оној и ван Врања. Већ имам неке озбиљне контакте. И на крају, планирам да ове године и одем из Врања, јер сам сигуран да ћу у Београду имати више прилике да свој рад оваплотим у пуној мери.