Слобода се купује за сићу

Тужилац у преткривичном поступку може одступити од начела легалитета и применити институт опортунитета. То практично значи да осумњичени за кривично дело чији је значај занемарљив може у замену за издржавање затворске казне до пет година уплатити новац некој хуманитарној организацији

Локално правосуђе уштедело је значајан новац откад је у Србији почело да се примењује начело опортунитета према коме надлежно државно тужилаштво може одустати од кривичног гоњења уколико осумњичени или окривљени испуни одређену обавезу предвиђену законом. Опортунитет је уведен у српско законодавство изменама Законика о кривичном поступку (ЗКП) 2009. године са намером да се поред уштеде за државу постигне и значајан напредак у убрзању судског поступка и растерети рад правосудних органа.

КАД МОЖЕ БРЕГОВИЋ

ЗКП је, заправо, увео нова овлашћења јавног тужиоца у преткривичном поступку. Она представљају одступање од начела легалитета, односно случајеве у којима је кривично гоњење засновано на начелу опортунитета. Ово начело има за циљ искључење постојања кривичног дела и ситуацијама када постоје сва обележја неке инкриминације, али је дело, с обизиром на то да је његов значај занемарљив, такво да не захтева кривично-правну реакцију државе. 

Најпознатији пример примене начела опортунитета у српској јавности јесте прошлогодишњи случај познатог музичара Горана Бреговића коме је решењем о одлагању кривичног гоњења наложено да у року од шест месеци од пријема решења Градском секретаријату за здравство у Београду уплати два и по милиона динара јер је градио без грађевинске дозволе.

Према подацима које нам је предочила портпаролка Вишег тужилаштва Лепосава ЈОВЧИЋ, институт одлагања кривичног гоњења примењен је током 2011. године само у четири предмета и то према шеснаест особа за кривична дела за која је предвиђена казна затвора до пет година, те да је већи број оваквих случајева у надлежности нижег, Основног тужилаштва.

Овакво стање ствари у погледу надлежности је и логично имајући у виду одредбе Закона о уређењу судова и Законика о кривичном поступку (члан 236) којима је предвиђено да се одлагање кривичног гоњења (опртунитет) може применити код кривичних дела за која је запрећена новчана или казна затвора до три године, као и по одобрењу судског већа код кривичних дела где је предвиђена затворска казна до пет година. Најчешће је то случај код крађа, држања опојне дроге, нелегалне градње, саобраћајних кривица. Та дела претежно спадају у надлежност Основног тужилаштва.

- Решењима Вишег тужилаштва - открива Јовчићева - наложено је извршиоцима кривичних дела да уплате одређене новчане износе у корист хуманитарних организација, фондова или јавних установа. Таква је пракса и код нижег тужилаштва, с тим што је број случајева знатно већи.

ШТА ОСУМЊИЧЕНИ ТРЕБА ДА ИСПУНИ
Тужилац може одложити кривично гоњење према начелу опортунитета уколико осумњичени према члану 236 ЗКП прихвати једну или неколико предвиђених мера: да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да надокнади причињену штету; да плати одређени новчани износ у корист хуманитарног фонда, организације или јавне установе; да обави одређени друштвенокористан или хуманитаран рад; да испуни доспеле обавезе издржавања; да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога или психосоцијалној терапији; да изврши обавезу или поштује ограничење утврђено правоснажном судском одлуком, да положи возачки испит, обави додатну возачку обуку или заврши одговарајући курс. Осумњичени је дужан да прихваћену обавезу испуни у року који не може бити дужи од шест месеци.

И заиста Основно тужилаштво имало је током 2010. године 277 предмета где је покушана примена института опортунитета. У 201 случају постигнута је нагодба. Ове године покушан је опортунитет у 468 предмета, а у 349 случајева договор је постигнут, па је тужилац одустао од гоњења.

Према речима портпаролке овог тужилаштва Мирјане ВУКОИЧИЋ-ЈОВИЋ претежно је реч о делима за која је запрећена затворска казна до три, а у мањем броју случајева за дела где је могућа казна преко три, а највише до пет година затвора.

- У већини случајева - објашњава Јовићева - институт одлагања кривичног гоњења примењен је на иницијативу овог тужилаштва.

Занимљивије је свакако видети у каквим се конкретним случајевима начело опортунитета примењује. Имајући у виду да је на овај начин према неким особама у граду практично обустављен поступак и да се оне после тога третирају као људи који нису ни били мета кривичног гоњења, тужилаштво је инсистирало да се у примерима из судске праксе не наводе имена.

Први пример везан је за једну нашу суграђанку која је кривичном пријавом била осумњичена за кривично дело угрожавање јавног саобраћаја. За то дело запрећена је новчана или казна затвора до годину дана. Тужилаштво је, намеравајући да примени институт одлагања кривичног гоњења, такву могућност и понудило осумњиченој, али и оштећеном. Он је прихватио предлог тужилаштва уколико му та жена на име надокнаде штете за нанете лаке телесне повреде исплати новчани износ од 100.000 динара у року од месец дана од дана пријема решења тужилаштва којим се налаже извршење ове мере.

Оштећени је изјавио да прихвата да та жена уплати још 10.000 динара на рачун Међуопштинске организације слепих и слабовидих у Врању. Када је осумњичена доставила доказе о уплатама у предвиђеном року, тужилаштво је одбацило кривичну пријаву.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)