- Многи се задовољавају оним што имају, а ми као друштво морамо да тежимо већем стандарду, ако хоћемо да се ситуација поправи и да нам буде боље - сматра Радован Станковић, власник Микромодела
Финансијска недисциплина, привреда и грађани у дуговима, скупи кредити, незапосленост и општа апатија само су неки од проблема са којима ћемо се борити и ове године. Овде у Врању ситуација је додатно драматична. Међу незапосленима је хронично 8.000 људи, мало је директних инвестиција, а велики системи, који су некад држали привреду, тек преживљавају. Држава не чини готово ништа да се овакво стање на југу Србије промени. Локални привредници углавном најављују отпуштање запослених и штедњу, али додају да посла ипак има за свакога ко хоће да ради.
Драган Алексић, власник Нутрика
Држава без система
- Не бих волео да се моје прогнозе схвате као крајње песимистичне, али у овим околностима сви показатељи и аргументи говоре да нам неће бити боље. Истовремено, то не значи да такво стање не може да се промени, али само под условом да сами себи хоћемо да помогнемо. Ја ћу лично помоћи себи и својој компанији тако што ћу радити више и смањивати трошкове. То укључује и рационализацију броја запослених јер сматрам да је боље имати мање радника који су задовољни, него држати незадовољне људе. Наравно, рационализација не значи само отпуштање, већ и већу продуктивност и освајање нових тржишта уз уштеду енергената и сировина.
- Укупан привредни и друштвени амбијент у Србији, па тако и у Врању, спречава нормално пословање. Систем је благонаклом према онима који чине злоупотребе у привреди, тачније према онима који варају на тржишту и финансијски су недисциплиновани. То државу ништа не кошта да реши. Не може ни локална самоуправа да ради са привредом а да не плаћа и тако направи читаву пометњу на тржишту где све функционише на принципу спојених судова.
- Због кризе се цела Европа враћа пољопривреди, а наша поља су запуштена. Нико неће да нешто производи, сви би да траже неки државни посао или социјалну помоћ а имају имање на коме би макар за себе могли да произведу храну.
БУДИМИР МИХАЈЛОВИЋ
Витална врањска привреда
Крајем прошле године, начелник округа Будимир Михајловић и градоначелник Мирољуб Стојчић састали су се са свим значајнијим локалним привредницима. Обраћање медијима било је заказано у два, али су учесници скупа из Мале скупштинске сале изашли више од сат времена касније. Кад је новинаре српљење већ почело да издаје, учесници су почели да један за другим излазе, али су се само ретки задржали на пригодном коктелу. Будимир Михајловић лепо расположен, стао је пред новинаре тек пошто се окрепио, започевши у познатом стилу:
- Састанак са привредницима је протекао у конструктивном разговору, мада је било и критичких тонова. Закључак је да су пред нама тешки дани, али да смо сви заједно спремни да се са њима суочимо, да очувамо ниво запослености и докажемо виталност наше привреде – казао је Михајловић.
На молбу вашег извештача да детаљније објасни који су то проблеми због којих се предвиђа да ће 2012. бити тешка година, и које ће мере локална самоуправа и окружна власт предузети, он је одговорио:
- Пресудан је утицај светске економске кризе. Неки привредници најавили су да ће имати проблем у пласману, тако да је главно питање како да се прода оно што се произведе. Ми смо спремили бројне олакшице за привреднике и инвеститоре – смањивање комуналних и других градских такси, као и стимулације из буџета за запошљавање.
Радован Станковић, власник Микромодела:
Прети нам банкрот
- Мислим да ће у 2012. бити великог отпуштања радника и смањења обима посла у приватном сектору. Уколико изостане помоћ за мала и средња предузећа, многи ће банкротирати, а ни држава неће проћи боље. Ако се не реши питање наплате дугова и ако нема повољних кредита, биће тешко да се преживи у 2012.
- Привреда има велике тешкоће и не може да издваја ни за постојеће дажбине, а камоли да издржи раст намета. Рецимо, порези и доприноси на бруто зараде за запослене износе 63 одсто, што нема нигде, осим код нас.
- Нажалост, многи се задовољавају оним што имају, а ми као друштво морамо да тежимо већем стандарду, односно морамо више и квалитетније да радимо ако хоћемо да се ситуација поправи и да нам буде боље.
Зоран СТОШИЋ, генерални директор Јумка
Тражимо гаранцију државе
- Очекујем још тежу годину а што се Јумка тиче да ове године окончамо прекомпозицију компаније за шта нам је потребно 10 милиона евра. Ми тај новац не тражимо од државе, желимо само да нам она буде гарант код пословних банака за кредит. Прекомпозиција подразумева смањивање трошкова проиводње и социјални програм. Нама не треба оволики простор, за струју, гас, воду и мазут сваког месеца дајемо 30 милиона динара, па је модернизација неопходна. Класичног отпуштања неће бити, већ желимо да обезбедимо раднике пред пензијом и да на њихово место доведемо младе људе. Подсећам да од 1.800 радника, сваког дана имамо 250 њих на боловању. Улагањем 10 милиона евра на енергентима бисмо уштедели 40 одсто, а још 20 одсто уз већу продуктивност. Тако уштеђеним новцем повећаћемо плате и уложити у нове технологије.
(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОM ИЗДАЊУ)
Понедељак, 9. 1. 2012. 9:05
Slazem se
strana ulaganja jesu bitna za nas kraj. Medjutim, imali smo mi, a jos uvek mozemo to da ozivimo i dosta nasih fabrika koje mogu rentabilno da rade. Ako se oporavi Jumko, koliko toliko, i ako se malo VISE ulaze u poljprivredu.... mozemo se izvuci mnooogo brze iz krize. Sto Leskovcani mogu da imaju onolike plastenike a u Vranju nijednog.. a imamo toliko suncanih dana.... ajmo ljudi.... da se radi! :)
Субота, 7. 1. 2012. 23:46
Nije sve tako crno
Od vodecih privrednika ovog grada, ocekivao sam neke konkretne ideje i predloge, a ne jednu sablonsku zalopojku. Mislim da sve nije tako sumorno, a glavni razlog za to je sto Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja dovodi italijanskog investitora "Ditre Italia" i time obezbedjuje posao za vise od 400 Vranjanaca. I to je put kojim drzava mora da ide.



Коментари
Пошаљите коментар