Мерак цену нема

И даље постоје Врањанци спремни и „душу да дају“ за добру музику.

Славица и Душан Стефановић су 36 година у браку. Имају двоје деце, ћерку Тању и сина Исидора, и двоје унучади које им је даровала ћерка, Мирка и Анђелу

- Волите се, проводите се, не штедите време, помажите се и у добру и у злу, будите толерантни и изведите децу на прави пут – рецепт је за дуг и срећан брак који дају Славица и Душан.

КОРЗО И ШАМПИТА

Упознали су се испред капије породичне куће у којој је Славица живела. Млади и лепи, били су створени једно за друго.

-Упознали смо се испред капије код кафане Моравче, где сам одрасла, то је сада улица Стефана Првовенчаног а онда је била Маршала Тита. Душка Џипковка нас је упознала. А Дуле леп, млад. Носио је црни микадо и црне панталоне. Кошуља је била карирана. Као сад да га гледам  – сећа се Славица.

-Славица је била млада, витка, имала је 16 година, плаву дугачку косу. Заљубио сам се на први поглед – узвраћа Душко.

Свирка старог Врања понедељком увече и мирис колача из посластичаре прва им је асоцијација на  млађе дане.

- Забављали смо се годину дана, а излазили смо на тадашшњи корзо. Тада су шетње биле актуелне. Најчешће смо излазили у хотел Врање, у понедељак када је свирао Бакија. Сећам се нашег уласка који је био феноменалан: Бакија свира старе врањанске песме и кад види да ми улазимо  благо се поклони са трубом да нас поздрави. Тада су у хотелу биле игранке, али праве игранке. Дуле није волео да игра. Он је човек који воли да се весели уз песму али не и да игра. Ја волим да играм, много волим музику, и данас у мени. Сећам се, није било понедељка да не заведем коло. Обожавам трубаче – признаје Славица.

- Ишли смо у „Коштану“ на толумбе и шампиту – сећа се Душан.

Велики утицај на њихову везу имали су Славичин отац Бора и бака Деса.

- Моменат за брак је био када су наши очеви почели да инсистирају. Дуле је долазио код нас кући. Мој покојни отац је имао старомодно схватање. Тада ниси могао да се дуго забављаш с неким а да се не узмете. Сећам се његових речи: „Или да се узимате или да прекинете везу. Ја нећу да се људи смеју. На шта ово личи“!? Мајка мог оца, баба Деса, је много волела Дулета. „Море, он је добар, ти си бесна“ – тако је говорила.

Славица је љубав према музици и песми пренео јој отац, Боривоје Кумановац. Она је данас међу људима позната као темпераментна Цаца Кумановка.

За свој заједнички живот Славица и Душан кажу да је изузетан, посебно због слободе коју имају, љубави и међусобног поштовања и поверења.

-Ми смо срећна породица. И кад имамо и кад немамо, исти смо. Не бих никада мењала слободу коју имам у браку. Мислим на слободу да он изађе а да ја нисам љубоморна, и обрнуто. Душан ме и дан данас зове Цаце, а ја њега Дуде. Демократски је ово живот. Иако смо толике године заједно, кад један дан нисмо заједно много ми недостаје – каже Славица.

Славица и Душан су у почетку свог брака становали у породичној кући Славичиних родитеља. Данас живе у својој кући, у улици Меше Селимовића. Осећа се мирис свеже испечених крофница и домаће кафе. А за бољу атмосферу ту су музика и вино.

-Ми се сваког дана, уз јутарњу кафу, договарамо ко шта ради тог дана и шта се спрема за ручак и вечеру. Од 1988.године смо у овој кући.

Исидор истиче да су његови родитељи сасвим различите личности. О послу може да прича са оцем, док са мајком води другачије разговоре.

- У сваком браку има свађе, али се они посвађају само због мене. Савремени су и подршка су ми у свему. Кад имам проблем прво се њима обратим. Мајка воли да сади цвеће, да се шали и да се смеје. Душан је, опет, сталоженији и другачији тип од Славице. Са оцем причам о послу, а са мајком о другим стварима, као на пример – кад ће женидба – смеје се Исидор.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)