У три поплочана правца

Граду ће припасти Јумков стадион, рукометаши ће из „бетон“ лиге право у Европу, а одбојкаши и одбојкашице добиће по једну нову лопту

Дејан Ивановић, члан Градског већа задужен за омладину и спорт у Извештају о стању у врањском спорту презентованом на последњој редовној седници скупштине Града (СГ) Врања, посебно се осврнуо на будућност која ће се, ако остане на фунцији у наредне четири године, одвијати у три правца са три намере.

ПРВА НАМЕРА је да се посвети дужна пажња спортској инфраструктури, посебно спортском комплексу „Јумко“ који би, коначно, требало да пређе у руке Града. Касније је градоначелник Мирољуб Стојчић потврдио да је то готова ствар, која само треба да се реализује, по систему „Јумко“ је много дужан Граду, па да се то лепо „пребије“. Наведено је да је почео да се гради фудбалски терен у Спортском центру за потребе млађих категорија, пре свега ОФК Врање. У Градски стадион у Горњем Шапранцу, који важи за симбол врањског фудбала, неће се улагати мада би Ивановић то радо хтео.

Такође је речено да су тзв. мали терени направљени у СЦ и да ће служити свима који воле фубал, кошарку, одбојку... Ту су и тениски терени „Спасић енд Компани“, а поред њих се гради и објекат за одмор од напорног тренирања и играња, са пратећим садржајима.

ДРУГА НАМЕРА је улагање у сопствени спортски тренерски кадар, улагање у стручност, у полагање разних и добијање лиценци. Тако ће Динамо и други клубови добити врсне домаће стручњаке, и то најјефтиније. Неће им бити потребан стан и храна, а платом ће отлаћивати улагање и посебно афирмацију. 

ТРЕЋА НАМЕРА је улагање у млађе категорије, по ширини и дубини, дакле свеобухватно. Како ствари стоје, у Динаму је почело да се вредно ради, тешко се пропушта и један тренинг, и очекује се да најмање три од четири селекције буду најбоље у својим лигама и пласирају се у Квалитетну лигу Србије. Тако бисмо већ следеће јесени могли да у Врању гледамо Партизан, Звезду, Војводину и остале великане, као некад пред три и више хиљада гледалаца.   

Поменути су и остали спортови, али није се говорило о конкеретним плановима – успесима и пласманима. Кошаркаши, кадети и омладинци, би могли у њиховој Квалитеној лиги, од наредне сезоне, ако се у међувремену створе услови, попут довољног броја квалитетних младих играча. Рукометаши су посебна прича, они ће кренути, након иступања из свих такмичења, не зна се под којим именом од „бетон“ лиге, а играће кадети и јуниори који су се затекли.  Улагањем у њих, за неколико сезона, стигло би се поново до Супер лиге, за почетак, и даље, како рече дојучерашњи члан управе, у Европу, у ЕХФ куп директно. Млађе селекције одбојкаша и одбојкашица добиле би по једну нову лопту и остале реквизите, зими у топлој, лети у расхлађеној сали Спортске хале.

Ту су и индивидуални спортови, кик боксери, стрељачи и стрељачице, стонотенисери, тенисери, разни каратисти, џудисти и остали ако их има, добили би оно што им треба и припада.

„КРАЈЊИ ЦИЉ је омасовљење, спортско, а не саборско“, да парафразирамо Ивановића.

Извештај је показао да има и оних одборника који Ивановићу не верују и сматрају да му је неко написао тему о будућности врањског спорта под насловом „Утопија“, где не види последњу реченицу која, према схватању једног од одборника, гласи: „Пут до пакла поплочан је добрим намерама“.