Томић као Броз

Председник, наводно, није знао да морају поново да га бирају, па се бог зна како увредио. Онда је направљена фарса. Кренули су да се о кандидатури изјашњавају синдикати, органи управљања, скупштина акционара, иако се унапред знало да остаје на челу фирме

Ако бог да здравља и виталности Драгомиру Томићу, коме су делегати Скупштине акционара недавно поверили нови петогодишњи мандат на функцији председника компаније „Симпо“, губенатор југа Србије могао би негде 2016/2017. доживети пола века на челу најпознатије српске фабрике намештаја. Радосна вест за симповце обелодањена је на заједничкој, свечаној седници управног и надзорног одбора поводом четрдесет осмог рођендана компаније. Привилеговани новинари известили су да је Симпова елита имала само речи хвале за учитеља који је навршио пуне 74 године.

- Председник је снажна личност, човек невероватне енергије, он ни у најтежим ситуацијама не оклева да направи подвиг - само су неки од хвалоспева које је Томић по ко зна који пут слушао о себи од најближих сарадника.

ПОЗОРИШТЕ У ФАБРИЦИ

Срећа, радост и осмеси виђени су у официјелном делу. Оно што је претходило реизбору, међутим, није било нимало пријатно. Најпре, тврди извор „Врањских“ добро обавештен о збивањима у „Симпу“, неприкосновени Жбевчанин, наводно, није знао да морају поново да га бирају за председника компаније, па се бог зна како увредио.

ПРОФИЛ
Драгомир Томић рођен је 3. октобра 1937. године у Жбевцу надомак Бујановца. Отац Александар био је трговац, а мајка Ветка домаћица. Основну школу завршио је у родном селу, учио потом у Бујановцу и Врању где је и матурирао. После средње школе радио је једно време као референт за инвестиције у општини. Дипломирао ја на Економском факултету у Скопљу, према подацима са сајта „Симпа“ за две године и осам месеци. Године 1967, у двадесет деветој години живота напредаовао је са места директора Сектора плана и анализе на функцију генералног директора тада пропале фабрике намештаја.
Годинама је био функционер Савеза комуниста, а после увођења политичког плурализма приступио је СПС. У време режима Слободана Милошевића обављао је низ важних државних функција. Између осталог био је министар координатор и потпредседник Владе Србије.

- Томић је био констерниран сазнањем да није доживотни председник. Онда је направљена фарса, право позориште са подељеним улогама око реизбора са, наводно, неизвесним епилогом, а све да би одобровољили председника. Кренули су да се о подршци Томићу изјашњавају синдикати, органи управљања и скупштина акционара, иако се унапред знало да он остаје на челу фирме – каже саговорник нашег листа који је инсистирао на анонимности.

Један од људи из врха менаџмента имао је улогу да пред осталима постави судбинско питање: да ли Томић уопште жели и даље да обавља тај посао?

- Ишло се дотле да је предлагано да се он позове телефоном и пита прихвата ли кандидатуру - открива извор „Врањских“ детаље мале позоришне представе уочи седнице скупштине акционара.  

Други слој приче није мање важан и захтеваће да се Томићу можда промени радно место у компанији, барем на папиру. Наиме, у фебруару ће ступити на снагу нови Закон о привредним друштвима који у својим одредбама не предвиђа функцију председника компаније у предузећима. Закон ће према најавама укинути управне одборе у предузећима, а остаје функција генералног директора или одбора директора.

- Тако испада да Томић, који је одавно испунио услове за пензију, може бити председник компаније само до фебруара, што га је додатно разљутило. Тако да остаје да видимо како ће у „Симпу“ решити тај проблем - каже саговорник „Врањских“.

Љубав која влада међу Симповом врхушком и даље је међусобно „узвраћена“, макар у интересном смислу, а са друге стране „Симпо“ вероватно никада у историји није био у горој економској ситуацији (види оквир „У Симпу никад теже“). Јер, компанија опстаје само захваљући томе што је држава благонаклона према Томићу. Ипак, јавна је тајна да он лагано губи политичку подршку.

ТОМИЋ
ДА ДЕЦА НЕМАЈУ ДЕТИЊСТВО
ПОПУТ МОГА
После реизбора, нови-стари председник компаније углавном је у свом пригодном говору обећавао.
- Догодине планирамо да произведемо 40 одсто више, да 65 процената више извеземо, да на домаће тржиште пласирамо 35 одсто више. Само тако можемо да рачунамо на успешнију годину, боље билансе и већи стандард.
Имао и препознатљиво оправдање за овакав оптимизам.
- Решили смо многе ствари које су важне за пословање у идућој години. Са „Икеом“ смо дуплирали промет и уговорили двоструко већи промет у идућој години. Почели смо да радимо са „Киком“ која има распрострањену продајну мрежу у Француској, Аустрији, Чешкој, Пољској. Очекујемо извоз од 5 милиона евра у Француску. Спремили смо се.
А како ће извозити?
- Једини проблем је финансирање наше производње. Али, с обзиром на то да ће држава морати да прихвати да финансира извоз под повољнијим условима него до сада, да извознике стимулише и другим мерама, очекујем да ће се и то решити.
На крају је било срцепарајуће.
- Данас смо показали велико јединство. И понављам, борим се за свако радно место у родном крају, да деца не би имала детињство какво је било моје. Жеља ми је да су у овај крај врати нормалан живот и нестане сиромаштво – поручио је Томић.

- ДС већ неко време притиска Томића - потврђује ову тезу извор „Врањских“ - а последица је, сетићемо се, недавна кривична пријава против генералног директора „Симпа“ Слађана Дисића. Томић је, не испуњавајући обећано, сада створио нове непријатеље и то у виду УРС, јер је Динкић после непријатних догађања у Куршумлији са фирмом „Копаоник“, чију је консолидацију преузео „Симпо“, схватио да Томић не испуњава обећања и седи на три, четири столице. Недавна двонедељна блокада Симповог рачуна због потраживања од 50 милиона динара из Фонда за развој, на чијем је челу Слађана Бацковић, кадар УРС, скинута је тек прошле недеље и то након силних интервенција, непосредно пред најављени долазак Верице Калановић у „Симпо“ (наводно на дан када излази овај број „Врањских“, п.а.) да она не би затекла производне погоне без радника јер нема пара за финансирање производње – открива извор „Врањских“.

Наш саговорник каже да у компанији тренутно не постоји струја која би се супротставила Томићу.

- Тако ће Драгомир наставити још неко време да вештачки одржава компанију, не хајући што ће се једног дана много радника остати без посла. Томићу у компании тренутно могу да се супротставе двојица, тројица функционера. Али не због незадовољства, већ зато што су они сива еминенција у „Симпу“. Обезбедили су важне везе за вештачко одржавање компаније, за узимање кредита од банака, а с друге стране себе финансијски обезбедили. Томић то зна, али у њих не дира, а не дирају ни они њега - објашњава извор „Врањских“. 

ВЛАДАВИНА

Томић никада грађанима није објаснио зашто није остварио своје обећање о Швајцарској на југу Србије. То, чини нам се, беше његов сан. Али и обећање. Крајем 2001. било је јасно да не само што није овде створио Швајцарску, него је чак створио позамашан иметак у швајцарским банкама. На три рачуна откривено је око 6 милиона Томићевих „швајцараца“, саопштила је тада владина Комисија за испитивање злоупотреба.

Кад сте на челу једне компаније онда вам и деца и родбина лакше напредују и послују. Његови синови данас слове за врло богате људе. Поготово Горан чији се пословни подухвати мере милионима евра. Поседује фирму „Балкан стил“ регистровану у Лихтенштајну. Године 1997. за 35,5 милиона немачких марака купио је трећину власништва у Скопској железари. Његов други син Александар Баћа Томић годинама се бави приватним бизнисом. Снаја Драгана, по свему судећи, већински је власник „Симке“ са капиталом од 5 милиона евра. Супруга Едит власница је часописа „Кућа стил“ и директор „Симпо маркетинга“.

У СИМПУ НИКАД ТЕЖЕ
Анонимни саговорник из текста упозорава да пословање „Симпа“ никада није било теже него ових дана.
- „Симпо“ је управо изашао из двонедељне финансијске блокаде због кредитног дуга од 50 милиона динара према Фонду за развој. Још 70 милиона дугују ЕПС-у и претило им је искључење струје. Прошле недеље једва су исплатили зараде. Прича се да ће од 1. јануара 2012. морати да плаћају порезе и доприносе у складу са законом. Томић савршено зна да ће устати кука и мотика из Симпа, радници који примају свега двадесетак хиљада у просеку, уколико више од месец дана не исплати плату. Живи се од данас до сутра, бесомучно се позајмљују под неповољним каматама да би одржали социјални мир. Фабрика у којој тренутно ради 3.500 људи, има 1.500 запослених у тзв. „режији“, а само 2.000 у производњи. То је непримерена пропорција и таква фирма осуђена је на пропаст - каже извор „Врањских“.

На крају, „Врањске“ су узалудно слале питања симповцима тражећи њихову реакцију поводом најновије подршке Томићу. Иако нам нису пружени никакви подаци, па ни они о Томићевим примањима, опште је познато да особе на таквом положају, у фирмама ранга „Симпа“, у Србији примају од три до пет хиљада евра месечно. То је, сигурно, много више него што би износила Томићева пензија.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)