Битна је унутрашња лепота

Изјава недеље:
Драган Николић, кандидат за најсексипилнијег политичара у анкети Врањских:

„Конкуренција је дефинитивно озбиљна и част ми је што грађани Врања мисле да сам међу тим људима најсексипилнији. Поред физичког изгледа, веома је битна и унутрашња лепота“

                                                                                                                           (Правда)

Део непокретне и покретне имовине предузећа "Делишес" продат је на јавној лицитацији 28. октобра по почетној цени од 300.437 евра "Нектару", које је тиме постало власник целокупне имовине "Делишеса" Приватизација "Делишеса" започета је пре осам година када је "Нектар", који је од пре две И по године власник И бујановачке Хебе, купио фабрику концентрата тог предузећа.

- Продаја Делишеса одлична је вест за целу општину и Пчињски округ где је та компанија имала кооперанте - изјавио је председник општине Владичин Хан Ненад Митровић.

Митровић је изјавио да очекује да ће приватизација "Делишеса" подићи из пепела предузеће чија је имовина у великој мери оштећена и уништена након година без производње, укључујући и око 300 хектара воћњака који су претворени у пепео у пожарима прошле и ове године.

- Не могу да тврдим да су пожари у којима су изгорели воћњаци намерно изазвани, али постоје сумње у то. Постојала је опасност да "Делишес" нико не купи јер му је изузетно оштећена и остала имовина, тако да смо били у ситуацији да Министарство пољопривреде и општина убеђују "Нектар" да купи то предузеће - казао је Митровић.

КАО ЈАГОДИНА
Град Врање раписао је конкурс за доделу 100 стеоних јуница који ће трајати до 11. новембра. Право да конкуришу имаће сточари који имају регистрована пољопривредна газдинства. На овај начин знатно ће се повећати сточни фонд, али и количине млека које ће бити доступне потрошачима. Сточари ће моћи да конкуришу и поднесу пријаве у канцеларијама градске управе, где се могу добити све потребне информације о условима конкурса. Надлежни се надају да ће прве јунице код врањских сточара стићи почетком 2012.
(Јужне вести)

ГОРАН СТЕФАНОВИЋ
На унутар страначким изборима у Демократској странци у Врању за председника Градског одбора поново је изабран адвокат Горан Стефановић.
Непосредним гласањем изабран је и 21 члан овог Градског одбора, уместо досадашњих 18. На изборном месту од 9х до 20х гласало је више од половине чланова Демократске странке у Врању. Иначе, Стефановић на гласању није имао противкандидата, а ово му је четврти мандат.
(Јужне вести)

МЕРКАТОР
 Закупом 27 објеката у Београду, Војводини, централној и јужној Србији, укупне површине 22.000 квадратних метара, Меркатор-С преузима залихе, опрему, као и 300 запослених Фамилија маркета.
Меркатор-С је на овај начин учврстио позицију другог највећег трговца на српском тржишту и проширио мрежу продајних објеката у градовима у којима до сада није био присутан, као што су Зајечар, Ваљево, Врање, Пирот, Ужице, Бајина Башта, Бор и Књажевац, наводи се у саопштењу.
(Емг)

МИРОЉУБ СТАНКОВИЋ
Нови је начелник Хируршког одељења врањског ЗЦ, након туче двојице хирурга, досадашњег начелника Момчила Стошића и Горана Ивковића крајем августа, који су са опоменом враћени на посао.
-Након истека суспензије лекари су по мојој одлуци враћени на посао. Пошто је након туче др Стошић који је био начелник одељења суспендован са места вршиоца дужности начелника, на то место постављен је ортопед Душан Алексић. Крајем октобра по мојој одлуци постављен је нови начелник – објашњава Урош Трајковић, директор Здравственог центра у Врању.
Мирољуб Станковић је ранијих година био директор Здравственог центра, један је од најцењенијих лекара у својој струци.
(Јужне вести)

Према његовим речима, пољопривредни комбинат "Делишес" је пре 20 година запошљавао више од 1.000 људи и имао више од 2.500 коопераната из Владичиног Хана и Пчињског округа који су имали загарантовану зараду од откупа воћа за производњу сокова и дечјих кашица.

 - Последњих седам година "Делишес" није радио јер је био у реструктуирању. То је и за целу општину у којој је више од трећине запослених примало плате у тој компанији значило катастрофу - казао је Митровић и додао да је Владичин Хан годинама једна од општина у Србији где је најнижи просек зарада.

Митровић је навео да ће општина 100 одсто субвенционисати набавку садница различитог воћа, како би охрабрила мештане да поново почну да се баве воћарством.

- У општини Владичин Хан, која спада у најнеразвијеније општине у Србији, број незапослених за око 1.500 премашује број запослених. На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 4.457 људи, док око 3.000 грађана има сталан радни однос, од чега највећи проценат ради у државним фирмама и установама - рекао је Митровић.

(Бета)

ПОПИС У ПЧИЊСКОМ ОКРУГУ

За две деценије 45.000 људи мање

Званични подаци пописа за седам општина Пчињског округа говоре да тренутно на југу Србије живи 160.984 становника. Та бројка је мања у односу на попис из 2002. године када је у овом округу живело укупно 227.690, а пре свега због бојкота Албанаца у општинама Бујановац и Прешево.На овом попису званично је регистровано само 940 Албанаца и у Бујановцу и у Прешеву. Њих је на претходном попису било 54.779.

Званични подаци говоре да је смањен број и Срба и других националних заједница, у првом реду Рома у општинама Бујановац и Прешево. Број Срба у Прешеву је у минусу за више од четвртине. Тако је 2002. године на територији прешевске општине живело 3.806 Срба, а сада их је 2.835. Када је у питању општина Бујановац број неалбанских становника смањен је за 5,2 процента. Са 19.621 становника 2002. године пописивачи су ове године регистровали 18.598. У Пчињском округу највише становника регистровано је 1991. године и та бројка је износила 242.000. Након овогодишњег пописа тај број је за 44.600 мањи. Овај податак на основу актуелне ситуације у бројкама говори да је за двадесет година с југа Србије отишло целокупно становништво које живи у Владичином Хану и Сурдулици.

У централној општини округа, у Врању број становника је за десет година са 87.228 (попис 2002.) мањи за 1.426 и регистровано је 85.802 становника укључујући и Градску општину Врањска Бања. У пограничној општини Босилеград регистровано је 8.571 становник, или за 1.360 мање за деценију. За пет деценија у босилеградској општини живи више од 10.000 становника мање.

(Данас)

МЛАДИ И КЊИГЕ

Басару у лектиру

У истраживању које је спроведено овог октобра на узорку од 182 средњошколца из десет градова у Србији, међу којима су Врање и Владичин Хан, 77 одстоученика није умело да наведе или препоручи ниједног писца из земаља окружења. Средњошколци у Србији највише читају књиге о Харију Потеру Џоане Роулинг, "Хиљаду чудесних сунаца" Халеда Хосеинија, трилогију Стефани Мајер ("Сумрак", "Помрачење" и "Млад месец") и "Алхемичара" Паула Коеља, показала је анкета коју је спровела Група 484 из Београда.

Скоро половина анкетираних ђака рекла је да су чланови библиотеке од првог разреда основне школе, а највећи број њих, чак 84 одсто из библиотеке позајмљује лектиру и друге књиге, док само 9,3 одсто узима искључиво наслове из лектире. Ђаци, међутим, сматрају, и то 64,4 одсто њих, да у библиотекама не постоје програми намењени њиховом узрасту.

Средњошколци би својим вршњацима углавном препоручили поменуте најчитаније књиге, али и оне из лектире, попут "Нечисте крви" Боре Станковића, "Ане Карењине" Лава Николајевича Толстоја, "На Дрини ћуприја" Иве Андрића или "Хазарског речника" Милорада Павића. Око 45 одсто ученика ни са ким не разговара о књигама које чита, 33 одсто њих има саговорнике библиотекаре, док 32 одсто испитаника о књизи говори само ако је она предложак за настанак филма или ако је популарна (26 одсто). Ако би могли да мењају лектиру, библиотекари би у њу уврстили искључиво домаће писце: Светлану Велмар Јанковић, Давида Албахарија, Светислава Басару, Горана Петровића, Добрила Ненадића, Борислава Пекића, Веселина Марковића и друге. Када се ради о препоруци ученицима средњих школа које балканске писце да читају, у избору библиотекара нашли би се Ненад Величковић, Борис

Дежуловић, Дубравка Угрешић, Миљенко Јерговић, Алек Попов, Горан Војиновић, Ведрана Рудан и Анте Томић.

(Бета)