Напредњаци на пловном путу

Ако је веровати речима Томислава Николића, инвеститори само чекају да он победи на изборима па да почне изградња канала који би пут од Београда до Солуна скратио за више од 1.000 километара

Велика, луксузна јахта лагано пристаје уз мол врањског пристаништа. Док је лучки радници привезују, раздрагани грађани упиру погледе ка горњој палуби одакле, у пратњи секретара Вучића и Јоргованке Табаковић, из своје председничке кабине, сигурним кораком излази Томислав Николић. У шпалиру, на доњој палуби, су капетан брода и особље, сви у белом. Тома отпоздравља окупљеном пуку, прелази преко моста и ступа на врањско тло, помазивши успут по коси дечицу са заставицама. Дочекује га Драган Николић, председник Окружног одбора Српске напредне странке (СНС) са сарадницима. Целивају се три пута по српски и одлазе у морнарску кантину на погачу и со, а одатле лимузинама у град, где терају протокол. За то време морнари убацују у председнички брод провијант и танкају гориво – треба обићи и остале српске земље све до Егеја, до Солуна, а дуг је то пут.

- Томислав Николић чврсто стоји иза сваке своје речи – коментарише у садашњем времену Драган Николић изјаву председника своје странке и презимењака Томислава намерног да када дође на власт изгради пловни пут Дунав-Егеј, преко Велике, Западне и Јужне Мораве.

ДЕСНА ОБАЛА

Предизборна кампања је, дакле, увелико почела као што су напредњаци и најавили прошлог месеца, а председник странке ју је, чини се, подигао на много виши ниво, оставивши конкурентима да се заносе изградњом фабрика и отварањем радних места, што је уобичајена изборна мантра. Готово сви престонички медији, наиме, пренели су прошле недеље његову изјаву гледе светле будућности која нас чека победе ли на изборима наредне године бивши радикали. Николић је рекао да ће му превасходни циљ бити „оживљавање десне обале Дунава“ а спајање ове реке са Егејским морем, преко све три Мораве, пројекат на чије ће се остварење бацити колико сутрадан по изборима.

ДРАГАН НИКОЛИЋ
ОБЕЋАВАМО САМО ОНО ШТО ЈЕ РЕАЛНО
- Ако Томислав Николић нешто каже, он заиста стоји иза тога јер су његове речи утемељене на чињеницама. Оно што у овом моменту могу да кажем је да постоје две варијанте изградње канала. Да постоје веома заинтересовани инвеститори, а овај посао био би економски замајац читавог Балкана. Што се овог пројекта и нашег региона тиче, понављам да Србија није до Грделичке клисуре, и на томе инсистирам и у странци, тако да је и пројекат канала нешто на чему ћу инсистирати када оперативно будем део власти и када будем могао да реално утичем на то – каже Николић.

Николић је рекао да ће, победи ли његова странка, страни инвеститори овде уложити 100 милијарди евра у два капитална пројекта:

 - Држава и страни улагачи инвестираће у огромну индустријску зону на десној обали Дунава од Новог Сада до Београда. Желим да сву привреду изместимо на обалу Дунава, и да земља остане за обрађивање и храну - рекао је Николић а пренели медији.

Ова реченица као да је само била увод у оно о чему се у Србији машта бар сто година – спајање Дунава и Егеја речним путем дугим готово 700 километара, где би део тока неизоставно водио југом Србије, под условом да се природа не побуни. Николић је, елем, истакао жељу и да бродови, а посебно немачки, који саобраћају Рајном, Мајном и Дунавом, скрате путовање кроз Мораву, Вардар и Егејско море, чиме ће Србија добити ем речни коридор, ем приде и седам хидроелектрана, уз наводњавање великог дела Поморавља.

-Те две инвестиције су вредности можда и до 100 милијарди евра. Разговарали смо са озбиљним људима у свету, са озбиљним државама и инвеститорима... Ово са Моравом је сигурно око 30 милијарди евра - рекао је Николић.

Наредних дана је Александар Вучић донекле ретерирао казавши да ће инвеститори тај новац уложити не одмах него у десет наредних година, оптуживши власт да је за исто толико претходних слупала ни у шта толике паре.

Утопија, реалност или политички маркетинг? Или од свега помало. Стручна јавност је у Србији подељена. Оно, у данашње време све се може направити, само да ли је то могуће у Србији.

Стручњаци са којима смо разговарали кажу да осим идеје, у институцијама у којима раде не постоји никакав пројекат на папиру о спајању Дунава и Егеја и слажу се да је реч о послу који може потрајати деценијама. Еуген Ленђер, стручњак из државног Јавног предузећа „Србија воде“  каже да иако је технички све могуће урадити, овај пројекат данас у Србији делује надреално:

- Најпре, колико би то коштало? То је данас немогуће израчунати. И да ли је исплативо? Лично мислим да је пројекат толико скуп да би тешко донео финансијску добит. Колико ту само треба брана и преводница направити, колико насеља, фабрика и других објеката срушити или раселити...  – каже Ленђер за наш недељник.

Овај саговорник подсећа на поплаве које свако мало угрожавају Србију у пролеће и јесен:

-У овом тренутку нисмо у могућности да обавимо и најобичније послове регулације вода како бисмо спречили поплаве, тако да је нереално говорити о једном тако великом пројекту-каже Ленђер.

А КОЛИКО ТО КОШТА

На другој страни, Миле Божић, из Завода за мелиорацију (скуп мера које се спроводе са циљем поправљања физичких, хемијских и биолошких особина земљишта, као и стварање и одржавање оптималног водно-ваздушног режима земљишта; википедија) Института „Јарослав Черни“, делује као већи оптимиста. Према његовим речима, уколико студија изводљивости докаже исплативост пројекта, није тешко замислити и његову реализацију:

МАРКЕТИНГ
ГОРАН СТЕФАНОВИЋ,
НАРОДНИ ПОСЛАНИК СРС:
- Зна се ко даје оваква нереална обећања, а председник напредњака познат је по нереалним обећањима. Овде се свакако ради о предизборном маркетингу. Иако је сама идеја добра, напредњаци немају капацитет да је спроведу. Међутим, све је то легитимно јер је кампања почела.

ПРЕДРАГ СТОЈКОВИЋ, СРС:
- Ради се о најобичнијој демагогији у склопу предизборног маркетинга. Од напредњака се зна шта можемо очекивати – уместо канала признавање Косова, односно све оно што садашња власт није до сада успела да уништи довршиће они. Овакве изјаве су неодговорне у моменту када имамо катастрофалну економску ситуацију и проблеме на Косову и Метохији.

- Овај пројекат је свакако изводљив уколико му се озбиљно приступи. Треба урадити много истраживања и испитивања јер је у питању заиста огроман посао и ако се утврди да ће се то временом исплатити, може се прионути на посао – каже Божић за Врањске.

Један од најватренијих заговорника идеје копања канала Дунав-Морава-Вардар-Егеј Ненад Милеуснић, дипломирани инжењер, доктор наука машинства и члан Одбора за економске науке САНУ, сматра да би овај посао могао бити наш New deal, као тридесетих година прошлог века у Америци, када је председник Рузвелт санирао тешке последице велике рецесије.

Према његовим речима које су пренели поједини медији, канал Дунав- Егеј скратио би пут од Солуна до Београда за 1.260 километара

- Колико је то економски исплативо говоре подаци о трошковима транспорта роба по тони - километру. То изгледа овако: друмски - железницки - речни саобрацај односе се приближно у цени као 1 према 0,4 према 0,2 – објашњава Милеуснић.

ХЛЕБ ОД ТРИ ДИНАРА

Обичном човеку, окупираном свакодневним проблемима везаним за пуко преживљавање, међутим, може само да се заврти у глави од мегаломаније.

Они упорнији узеће плајваз и ’артију. Ако су за завршетак моста на Дунаву код Бешке биле потребне три године, колико тек треба за канал дуг 700 километара и све објекте на њему? Или, ако наши неимари не могу годинама да заврше оних неколико километара обичног асфалтног пута на Коридору 10 код Прешева, како ли ће тек пловни пут за велике лађе? Ако не могу да купе инкубаторе... Ако, ако, ако... Али, ко зна!? Можда ћемо у светлој напредњачкој будућности да се испраћамо туристе са оне златокопачке риве са почетка текста, писуцкамо коктеле и грицкамо онај хлеб од три динара?!

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)