Тиимбееер!!! Крадена дрва

То што је ШГ Врање у рачуноводственом минусу, око 150 милиона динара, све је обрнуто сразмерно – што су дугови већи, све више новца од крађе шума иде у приватне џепове и за финансирање политичких странака

-Званични подаци о сечама шума – каже један од извора Врањских, упознатих са стањем шумског блага на овом подручју, који је, као и остали, инсистирао на анонимности – које шумарски званичници јавно износе немају апсолутно никакве везе са истином. Права истина је да је у Пчињском округу у протеклих 20 година нелегално посечено 70 до 80 посто од целокупног шумског фонда.

-Апсолутно је нетачно да је– одговара ПР служба ЈП „Србијашуме“ – посечено 70 процената шуме. На том простору јесте било бесправних сеча и против починилаца је ЈП „Србијашуме“ у 2010. години поднело 471 пријаву; у периоду, пак, од 2006-2010, поднето је 2.550 пријава.

Новине Врањске су у овом периоду објавиле безброј чланака о стању у Шумском газдинству (ШГ) Врање, али то није мотивисало ни надлежне у ШГ, нити врањско правосуђе, да се тиме озбиљније позабаве, осим што су се директори мењали као на траци, а брда све више оголевала. Међутим, у београдском дневном листу „Курир“, од четвртка 8. септембра, до недеље 11, објављен је прави фељтон (у ствари, рециклажа претходних текстова Врањских), о „шумарској мафији“ на југу Србије, што је изазвало одређене реакције.

ЦЕНТРИ МОЋИ

-Свакако да „шумарска мафија“ овде постоји, и те како – каже наш извор близак ШГ – а главни центри њене моћи су у Министарству шумарства-Управи за шуме, са републичким шумарским инспекторима у свим градовима, и ЈП „Србијашуме“ са Шумским газдинствима и Шумским управама у свим градовима.

-Шумарски „стручњаци“ – надовезује се други наш саговорник – из центара моћи говоре да се у шумама Србије годишње посече мање дрвне масе од планираног. То су приче за малу децу, за неупућене. Где је покрадена дрвна маса (која чини 70 посто од укупно посечене годишње дрвне грађе у Србији) која се продаје нелегалним каналима и која се нигде не евидентира. На територији Србије се прометом огревног и техничког дрвета окрене огроман новац. У Србији има 22 шумска газдинства. Годишње се на територији једног газдинства просечно посече и прода дрвета у вредности најмање пет милиона евра (укупно из државних, приватних и друшптвених шума), укупно око 110 милиона евра. А само 30 посто од тога је легалан промет, све остало се прода „на црно“, што значи да се у Србији годишње покраде дрвета у вредности око 77 милиона евра!

-Тај који вам је то рекао – одговарају из ЈП „Србијашуме“ – не располаже правим подацима. Најпре у Србији постоје не 22, него 18 шумских газдинстава. Што се цифара тиче, бесправно је посечено 9.020 кубика дрвета, што је око 20 милиона на годишњем нивоу. Преко 90 посто то су бесправне сече уз административну линију са КиМ, са чиме је упознат МУП, као и Војска Србије.

Подсећања ради, наши извори наводе 14 најдрастичнијих случајева крађе шумског блага са подручја Пчињског округа, о чему су Врањске уредно извештавале, само није имао ко да чује: афере „Петрова гора“, „Облик“, „Сурдулица“, „Пошумљавање преко НИП-а“, „Зарбинска река“, „Владичин Хан“, „Масурица“, „Босилеград“, „Механизација“, „Крађа пијаће воде“, „Рождачки реон“... Укупна цифра шумских крађа, по овим изворима, износи 53.616.000 динара!

Из „Србијашума“ одговарају да је већина оптужби на њихов рачун потпуно произвољна и депласирана.

-Велики део питања је упућен на погрешну адресу. Наиме, то је ствар правосуђа и пре свега МУП-а. Цела држава мора да се укључи у овај проблем. Шта ми да радимо са 600 чувара шума на милион хектара шуме? Ко то може у свету да сачува, а не само ми? „Србијашуме“ преко своје чуварске службе, на око милион хектара спроводи заштиту шума од човека и за учињене бесправне штете према починиоцима подносе кривичне и прекршајне пријаве. Од 2006. до 2010 године, бесправно је посечено 48.450 кубних метара дрвета. Напомињемо да је 90 посто ових количина бесправно посеченог дрвета са административне линије са КиМ. У Пчињском округу има пуно приватних шума које нико не чува (не постоји организована чуварска служба за приватне шуме у Србији) и зато су често предмет злоупотребе и нелегалне сече.

Но, по нашим изворима, логистика ове еколошке катастрофе, која је изазвала ерозију, поплаве са људским и материјалним жртвама, претње, кажњавања и тешког повређивања колега који се боре против злоупотреба, крије се у Републичкој шумарској инспекцији, и правосуђу Пчињског округа.

-Уместо да за своје високе плате из буџета – каже један од извора Врањских - штите закон и шуме, кичму „шумарске мафије“ чине републички шумарски инспектори за Пчињски округ, у сарадњи са својим начелницима из Београда. Па, они директно штите, подстичу, па и организују крађе шума, злоупотребом својих овлашћења покушавају да заташкају сваку крађу шума, претњама и уценама врше притисак на реонске шумаре да буду део организованог криминала, против оних запослених који нису под њиховом шапом, подносе монтиране пријаве; а фрапантан је податак да за све наведене крађе шумског блага, Републичка шумарска инспекција није поднела ни једну кривичну пријаву!

Опширније у штампаном издању