Ништа без идеологије

Први човек врањских радикала дан почиње обавезном кафом, а наставља га у страначким просторијама. Труди се да не пропушта ручак код куће, а дружење са сином Михаилом даје му енергију неопходну за остатак дана, када се опет посвећује странци

Стефан Дутина је вршилац дужности председника Градског одбора Српске радикалне странке у Врању. У свету политике је од 2006. године и до данашњег дана веран је идеологији коју странка, на чијем је челу, заступа. Од почетка ангажовања у политици до данас, обављао је све функције које у странци постоје. Политичка идеологија није једино за шта се у животу Дутина бори. Ожењен је Драганом, професорком енглеског језика, којој је неизмерно захвалан што успева да „прати“ и разуме његов посао. Имају сина Михаила (6). Активност коју сматрају дневним ритуалом је заједнички ручак.

Стефан нема стални посао, а Драгана зарађује као професорка у Тибужду.

07:00 БУЂЕЊЕ

- Легао сам у три сата ујутру. Пратио сам Ђоковића – као да се извињава наш домаћин у понедељак ујутру, неколико сати пошто је Новак победио у Њујорку.

Радни дан радним људима почиње обично сат времена раније. Зашто? Због неизбежне навике, нарочито за љубитеље прве јутарње кафе, да је попију натенане.

Стефан Дутина чим отвори очи кува кафу, уз коју мора да попуши бар две цигарете. Кафа и цигарета – неопходан услов да се почне са припремама за посао.

-Обично се будим од седам до осам сати. Прво што радим, стављам џезву за кафу. Уз кафу су обавезне две цигарете. Не доручкујем. Тек након тога почињем са припремом за посао у странци – каже Дутина.

Нисмо желели да кваримо јутро нашем саговорнику, па ћемо му за сада веровати на реч.

09:00 КАНЦЕЛАРИЈА СТРАНКЕ

Нешто пре девет сати састали смо се са нашим домаћином. Шармантан осмех и плаве очи прво је што се може приметити на лицу овог човек док се са благим наклоном поздравља. Политичари, како обичај налаже, воле да буду лепи. Дутина је испунио „кодекс облачења политичара у опозици“ и дошао у крајње кежуал варијанти: мајица, панталоне и ципеле у беж боји.

На улазу у канцеларију странке у Блоку Пошта-Банка, затекли смо само плавокосу кафе куварицу Иванку и црнокосу секретарицу Мају.

-Добар дан, како сте данас....-пита Иванка.

-Добар дан...- узвраћа Стефан.

-Ово су данашње новине...-каже Маја док лагано приноси дневну штампу на сто.

Било је удобно провести неко време у канцеларији председника Дутине, која осим логоа, слика, заставица и слогана странке садржи удобну гарнитуру за седење у плавој боји, и неизбежне асуре у истој боји на столу, и завесе– дело женских руку. И стиже пиће.

-Изволите...-љубазна је Иванка.

Будући да се у канцеларији странке проведе неколико сати ( од девет до 13, а некад и 14 часова) причамо са Дутином шта је то што се, у преподневним часовима, ради.

ДРУЖЕЊЕ КОД КУЋЕ

Дружење у „кућној варијанти“ и повремени изласци са пријатељима најчешћи су начин на који ово двоје младих људи проводи своје слободно време. Најдражи део дана им је вече, када више нема пословних обавеза и када њих троје могу да проводе породичне тренутке заједно.

-Најпре се прелиста дневна штампа. Остали чланови странке долазе нешто касније. Председник је обично први на послу и он мора да буде присутан када се активности договарају. Оно што је саставни део страначких активности то су разговори са грађанима који долазе и са којима покушавамо да решимо оне проблеме који су у нашој моћи – прича Дутина.

Нисмо могли а да не питамо на које се то проблеме грађани углавном жале.

-То су проблеми локалног карактера. Разматра се да ли смо у стању да неки проблем решимо, дајемо савете и радимо оно што је у нашој моћи, ипак смо у опозицији.

Будући да странка ради двократно, од девет до 13 часова, а онда и од 17 до 20 (21), други део радног дана одређен је за састанке у месним одборима. Како Дутина каже, то уме да буде део дана који готово никако да се заврши, јер има толико питања на која треба дати одговоре.

-Најбитније је да ми у странци функционишемо као једна велика породица. –каже Дутина.

14:00 ОДЛАЗАК ПО СИНА

Стефан има слободног времена једва три сата дневно. Након што је завршио са обавезема у странци, одлази у вртић по свог сина Михаила. Ово лепо име изабрано је једногласно од стране маме Драгане, кума и оца.

Мали Михаило, дочекао је оца са пољупцем у образ и загрљајем.

-Хајде Михаило, идемо кући...-говори Дутина док сина хвата за руку и води до ормарића са одећом.

Све време на путу од вртића до куће мали Михаило, пажљиво држи свог оца за руку. Маше ручицама својим друговима...

15:00 ЗАЈЕДНИЧКИ РУЧАК

Као успешна мајка и домаћица, Драгана, након доласка са посла, припрема ручак. Део њиховог ритуала је заједнички обед. Оно што Драгани даје снаге да усклади своје обавезе на послу са обавезама око детета, супруга и куће је упорност и истрајност њеног супруга што јој даје додатну снагу да буде још боља и лепша.

16:00-17:00 ОДМОР

Након ручка, Дутина поподне ретко легне да одмори. Најбољи начин да се припреми за додатни поподневи посао је игра са сином.

-Мој филтер за обавезе је игра са Михаилом. Обавезно на ТВ-у погледам и вести – прича Дутина.

Оно што смо сазнали кроз разговор са њим, а тема је била васпитање детета, је да се Драгана и он договарају и обоје учествују у васпитању. Међутим, Драгана већи део времена проводи са Михаилом.

-Доста се ради са Михаилом. Ја сам патријахално васпитан, али сматрам да нисам конзервативан отац. Пошто деца на улици и у вртићу чују разне ствари, мени је драго да Михаило дође кући и каже нам шта је и од кога чуо. На нама је онда да му објаснимо шта је добро а шта не –прича Дутина.

Будући да нисмо желели да кваримо у њихову породичну идилу...сачекали смо вече.

21:00 КАФЕ ХАЈБЕРИ

Драгана и Стефан, када им то време допусти, воле да изађу до града. Пронашли смо их у кафићу Хајбери. То је била прилика да се пита и „женска страна“. Драгана признаје да је у моменту када је Стефан почео да се бави политиком било „бурно“ али сада се навикла.

-Нас двоје проводимо време заједно, са дететом или са пријатељима онолико колико Стефаново слободно време то дозвољава. Било је бурно у почетку и нисам била свесна колико је политика заправо јавни посао. Мада, схватила сам да тако мора. Сада сам се већ и навикла. Упорност и истрајност су главне особине код Стефана које ми дају снагу да издржим моменте када није код куће, па самим тим и поред мене. Он је један од ретких који се заиста води идеологијом у послу – искрена је Драгана.