Лепо сам васпитан па не могу да кажем шта мислим о Мирету

Градоначелник мора да буде Зубин Мехта оркестра који се зове локална самоуправа. Мора да буде велика душа, Махатма Ганди овог града, човек великог образовања и филинга. Град мора да живи кроз њега. У првих пет месеци мора да уради оно што ови сада раде пред изборе. Зашто је ДС прихватио да глуми у тој фарси, тој примитивно-сељачкој представи

Горан Станковић, анестезиолог специјалиста запослен у Здравственом центру, једна је од најзанимљивијих фигура овдашње политичке сцене. Од 2004. до 2008. био је заменик председника општине и функционер Српске радикалне странке. Затим формира Групу грађана РИВ (Региони и Врање) са којом без већег успеха излази на изборе 2008. Потом у Врању оснива одбор Народне партије Маје Гојковић, да би прошле недеље био изабран за другог човека СНС:

- Све је то део исте приче – коментарише на почетку разговора за Врањске свој досадашњи политички ангажман.

МОЗАК СРС

Када сте и зашто постали члан СНС?

- Званично сам се учланио јула ове године, али контакте са руководством имам још од 2008, када је странка прикупљала потписе приликом формирања. Мој однос према њима је од старта био јасан, због тога што су лидери те странке, Тома Николић и Вучић, моји бивши политики шефови. Дао сам им подршку, јер сам и ја 2007. као припадник СРС имао сукоб са одређеним људима који су били задужени за југ Србије. Суочио сам се са апсолутистичким приступом и напустио СРС, очекујући да ће многи људи од итегритета, ауторитета, снажне личности то исто да ураде. То се и десило са Мајом Гојковић, Томом Николићем, Јоргованком Табаковић и осталима који су били мозак СРС.

Приступили сте СНС три године након одласка из СРС. У међувремену сте основали групу грађана РИВ и остварили запажен резултат на локалним изборима 2008.

- Ја сам био иницијатор, а око мене су били људи које познајем, који се одликују стручношћу и честитошћу и којима је досадило да им други лажни и необразовани политичари одређују животе. Било је ту архитеката, инжењера, лекара, предузетника, оних који од овога града желе да направе препознатљиву средину. Ти људи нису желели да се домогну власти, јер су сви у својим струкама на одређеним позицијама. Мало нам је фалило до цензуса, а подаци које сам ја имао до касно у ноћ, говорили су да ћемо прећи пет одсто. Све то смо направили само за неколико месеци, без икакве финансијске и медијске помоћи, у условима где је политичка реалност омеђена, где грађанске групације немају готово никакве шансе.

Зашто нисте успели?

- У ситне сате се број од пет одсто гласова волшебно променио. Не бих желео да се враћам на то, али би било непоштено ако не нагласим да сам добио упозорења да ће то што радим бити апсолутно стопирано зато што нисам желео да се ставим у службу одређених политичких групација. У старту сам био предупређен: или ћу да сарађујем или ћу да будем елиминисан са политичке сцене. Та промена резултата у ситне сате ми даје за право да тако мислим.

Онда сте формирали одбор Народне партије Маје Гојковић.

- Цела та грађанска групација, знајући да има квалитет, и знајући зашто је заустављена, желела је да настави да се бави политиком. Прорадио је инат код људи, али је било питање којим путем да се пође. Те 2008. појавила се Маја Гојковић, која је показала исту врсту индивидуалности, културе и личног поштења. Била је успешан градоначелник, урадила је доста за Нови Сад и у том локалпатриотском делу приче се поклапала са оним што смо ми желели да урадимо. Када сам сазнао да жели да формира партију, било је логично да се са њом повежемо. Тако је Врање прво после Новог Сада добило одбор те странке.

Зашто је дошло до разлаза?

- Народна партија на овим просторима још није била препознатљива, а била је суочена са будућом политичком коалицијом која се зове Уједињени региони Србије. То је за Мају била прихватљива опција, а ја сам, као члан Председништва странке, поставио питање каква је перспектива те приче: докле је она заједнички именитељ, а одакле пружа индивидуалност. Мени се чини да УРС постаје алтер его Г 17 плус и да ће сви остали да послуже сврси, а то су избори. Можда и неће, али није била понуђена јасна опција. Ја нисам могао да све честите људе са којима сам провео четири године у политици поведем на „гиљотину“ избора 2012. О томе смо много разговарали и дошли до закључка да не желимо да учествујемо у нечему што није до краја јасно. Онда је комплетан Градски одбор у Врању напустио странку.

КАРЛОБАГ-КАРЛОВАЦ

Ви сте прешли у СНС. Шта се десило са осталима?

- Драган Николић и ја се знамо дуго. Он је пре мене ушао у политичке воде и утабао ми пут за улазак у СРС. Ми се срећемо, комуницирамо и имамо сличне погледе по питању рада и одговорности, а његова жеља је била да приступим СНС. Ја сам то рекао свим мојим пријатељима из РИВ, односно Народне партије, и дао им могућност да сами одлуче. Никог нисам притискао да пође за мном, али се већина одлучила за СНС.

Врло брзо сте постали и потрпредседник Градског одбора СНС. Какав је то механизам?

- Реците ко ми је био партијски шеф од 2003. до 2007? Је су ли то Тома Николић и Вучић? А, Драгана Николића знам 13 година. Ми једни другима нисмо непознаница и они знају шта могу са мном. Друго, нисам сам дошао тамо, а у политичком смислу сам проверен итекако. Био сам заменик градоначелника, заменик директора Болнице, шеф једне партије на локалу, оснивач групе грађана.

СНС данас подржава европске интеграције, а ви и ваши актуелни партијски шефови били сте чланови странке са екстремно супротном идеологијом. Како данас гледате на то? Мислимо на радикалску реторику из деведесетих, о Србији до Карловца,Карлобага, Огулина и Вировитице?

- Нисам склон да верујем да је идеологија СРС толико окоштала и непромењљива. Она је из неких техничких разлога била таква.

Мислите да је поменута парола била коришћена јер је доносила гласове?

- Та парола ме никада није интересовала и уопште се нисам везивао за њу. У време Рамбујеа, сматрао сам да Србија мора да се штити јер јој се спрема зло. Они су једино рекли да су ти преговори лаж и фарса. То је први разлог због којег сам ушао у политику, не знајући много, јер нисам едукован да будем политичар. Друго, они су ме позвали и дали ми могућност да активно учествујем у политичком животу. То је мене занимало. Коначно, да ли мислите да су сви чланови те или било које друге странке едуковани и упућени у све оно што врх мисли или намерава да ради?

Шта мислите о актуелној локалној власти?

- Потрошено је пуно времена на нешто што се може назвати латиномаричком серијом: били смо суочени са тим ко је коме, ко ће кога, кад ће ко са ким, па онда спектакуларне свађе, па помирења, па циркусијаде. То су све политичка замајавања, а активности се спроводе у последњим месецима, зато што српски народ кратко памти. Уочи Божића се гоји прасе, односно асфалтира нека улица, направи игралиште, како би то било примећено и плодоносно за изборе. Дакле, променили су се играчи, али је за мене било отрежњујуће и поражавајуће то да било који играчи да се промене, политика на локалу остаје иста, у сенци великих и моћних бркова.

Чијих?

- Знате ви ко је главни газда овде, ко држи кључеве ових простора, ко има континуитет власти. Погледајте шта је Дачић недавно рекао на прослави у Хотелу Врање. Он је јасно и гласно рекао да овде постоји резултат за Риплија: од 45-те власт се није мењала. Дакле, он је, боравећи у Врању, имао прилику да седи поред својих политичких праотаца: нашао се у политичком парку из доба јуре и седео лично поред ти-рекса сопствене партије.

Како се то конкретно манифестује?

- По мени је цео град и регион је у служби одржања водеће позиције естаблишмента СПС-а. Град живи за концепт „Швајцарске на југу“. Шта имамо од тога процените сами.

Као заменик градоначелника, били сте део те власти од 2004. до 2008, у коалицији са људима о којима говорите.

- Партија којој сам тада припадао била је подржавалац те власти, а не главни актер. Главни политички дил је био између СПС и ДСС, они су формирали власт. Г 17 је подржавао ДСС, а ми смо добили задатак да подржавамо СПС. Којим утицајима и механизмима је избоксована та прича не могу да просуђујем, јер мене нико није питао да ли хоћу или нећу да учествујем. Уосталом, знате да ни ДСС није желео да учествује у власти са СПС-ом, па је био принуђен. Избор је могао да буде: одлазим или остајем.

АУТОР ДАНА ВРАЊА

Ви сте остали до краја мандата, иако сте у међувремену отишли из СРС.

- Остао сам, сматрајући да учешћем у власти може много да се научи. Човек може лако да се повуче из свега, али ако жели да буде у власти, мора да види како она функционише, да види „бојно поље“ из близине. Тада је апсолутни газда био СПС, а ја сам желео да покушам да утичем на одлуке јер нисам био задовољан оним што се дешава у многим сферама локалног живота.

Недавно је Томислав Николић рекао да није прецртао СПС као могућег коалиционог партнера?

- Политичка стратегија подразумева одређену врсту жртве да би се добила коначна битка. Неко ко је задужен за победу на генералном плану, има право да тако мисли, да се окрене према бирачком телу СПС и да каже да су врата СНС, као велике и моћне политичке организације, отворена за све. Ја се не бавим стратегијом партије, а о томе да ли је СПС пожељан на локалу биће речи онда када победимо на изборима и када се они наметну као могући коалициони партнер. Онда ће се о томе причати од града до града, и негде ће та коалиција бити могућа, негде неће.

Има ли партија на локалу коју не бисте никако желели за коалиционе партнере?

- Податке о томе шта је могуће а шта није можете да добијете од Драгана Николића и евентуално од Дејана Тричковића. Имам своје мишљење о томе, али немам право и овлашћења да га износим. А, могу да говорим о људима из других странака, јер их познајем.

Добро, шта мислите о градоначелнику Мирољубу Стојчићу.

- Моје мишљење о њему би ме довело у позицију да изађем из контекста политике и лепог васпитања.

Опширније у штампаном издању